Нажалост, немам доказе, изгубљени су Богдан открио дуго чувану тајну Маратонаца

Каже да признања и награде никада није бројао и да је увек више ишао на квантитет него на квалитет. - Отприлике у трећем разреду гимназије сам решио да ћу да покушам да радим нешто ме је привлачило и што ће ми стварати радост у животу - а то је глума. Нисам се преварио, иако сам претпостављао да је тај посао мукотрпан и није лак. Сећам се да ме је у то време тата послао у апотеку да купим лек, а ја сам испред књижаре угледао покојног Фабијана Шоваговића који је