ДА ЛИ ЗНАМО ДА ЖИВИМО СВОЈУ СЛОБОДУ?

Биће да ме је на то подстакао осећај усхићења и радости што могу да пливам у правцу у ком желим, далеко и дуго колико ми је воља. Након неког времена, када више нисам могла да их видим, нити они мене, почела сам да доводим у питање „колико далеко и колико дуго“ бих смела да идем, а да их не забринем. Није ми било тешко да схватим, да са које год тачке да кренем, сачека ме решетка (шта ако?), због које морам да калкулишем и приоритизујем, а то се коси са мојом