Како Кина утиче на глобално јавно мњење
Последњих година, посебно од почетка пандемије корона вируса, Кина улаже велике напоре да утиче на глобално јавно мњење. Кинески медији већ постају један од доминантних извора информација у појединим државама у развоју, посебно у Африци.
Кинески лидери верују да њихова земља може да стекне геополитичку моћ и широм света наметне своје вредности и друштвене норме, преобликујући глобалне наративе у своју корист. То се зове стицање "моћи дискурса".
За стицање "моћи дискурса" Кина се ослања на више стубова, међу којима су интеграција унутрашње и спољне пропаганде Комунистичке партије Кине, онлајн и офлајн канала за њено ширење, као и механизама за надзор.
Наиме, Кина тежи ка томе да светску јавност у што већој мери изложи кинеским наративима, путем традиционалних и нових медија, у нади да ће нарушити глобалну доминацију дискруса Запада.
Кина је од 2008. године годишње трошила више од 1,5 милијарди долара на ширење пропаганде користећи традиционалне медије, при чему је велики део средстава отишао на иницијативе на Глобалном југу.
Ова стратегија је посебно очигледна у случају државне новинске агенције Синхуа, која себе описује као "лаку коњицу” у кинеском глобалном рату јавног мњења.
Кина ефикасно шири своју пропаганду на међународном нивоу, користец́и стране платформе друштвених мрежа.
Као део ових напора, Синхуа је током година значајно проширила своје мрежу, тако да сада има већи број страних дописника од било које новинске агенције на свету.
Кина користи још једну стратегију за ширење своје пропаганде – подстиче новинаре у иностранству да повољније извештавају о темама које се тичу Кине.
Такође, представници кинеске државе су увелико проширили своје присуство и на друштвеним мрежама.
Од јануара 2021. године, Синхуа је дневно дистрибуирала у просеку седам хиљада и триста чланака, фотографија, видео снимака и другог медијског садржаја на 15 светских језика, прикупљајуц́и више од 200 милиона пратилаца на друштвеним мрежама у иностранству на различитим платформама, укључујуц́и Фејсбук, Твитер и Јутјуб.
Број налога на Твитеру у Кини нагло је порасло за више од 6.000 процената у периоду од само три месеца 2017. године, након извештаја западних медија о ситуацији у кинеској провинцији Синђијанг.
Што се тиче напора Кине у обликовању јавног мњења, вец́ина студија је открила да кинеске поруке на општем нивоу нису посебно резонантне код локалне публике.
Међутим, поједине студије су показале да кинеска пропаганда може бити ефикасна у убеђивању публике да је "кинески модел" супериорнији у обезбеђивању раста и стабилности од модела демократских политичких система.
Кинески званичници су често учествовали у координисаним кампањама утицаја и информисања на друштвеним мрежама, укључујуц́и и оне које шире дезинформације о пореклу пандемије ЦОВИД-19.
Други стуб кинеске стратегије је иновација садржаја, која укључује прилагођавање садржаја и наратива на начин који најбоље одговара одређеној публици, што је стратегија позната као "прецизна комуникација".
Кина сматра да је приступ подацима о јавном мњењу у земљама у иностранству од суштинског значаја за побољшање њихове способности прилагођавања садржаја.
Представници Комунистичке партије говорили су да интернет садржи огромну количину података који могу тачно да одразе друштвена осећања, те да, уз коришћење аналитике и вештачке интелигенције, интернет може бити алат за јачање партијског вођства.
У том циљу, Кина је недавно покренула четири државне лабораторије посвец́ене коришц́ењу података за боље прилагођавање садржаја специфичној публици, као и ширење "позитивне енергије" путем дигиталних и друштвених медија.
Поред обликовања садржаја, једна од тактика је и замагљивање чињенице да садржај потиче из кинеских државних извора.
Ово је феномен познат као "политичко урођено оглашавање", у којем кинеске државне медијске организације купују простор у новинским куц́ама у иностранству како би објавиле садржај који је одобрила држава „камуфлиран“ у неутралан новински чланак.
У извештају из 2020. године, Фридом хаус је истакао да, посебно у дигиталним верзијама локалних новина, колумна на енглеском језику коју производи кинески државни медиј Цхина Даили, "Цхина Обсервер", често остаје неозначена, тако да читаоци не знају да је спонзорисана од стране државе Кине.
Такође, Кина покушава да контролише локална медијска окружења путем споразума о подели садржаја, који у неким случајевима завршавају тако што је локални медиј преплављен бесплатним или јефтиним садржајем који подржава Комунистичка партија Кине.
Велики део овог притиска односи се на земље унутар кинеске иницијативе "Појас и пут", којој припада и Србија, а од којих је вец́ина на Глобалном југу.
Последњи стуб кинеске стратегије моц́и дигиталног дискурса је управљање.
Кина је, на пример, активна у обликовању стандарда информационих и комуникационих технологија у Међународној телекомуникационој унији, тако што сви чланови повезани са Кином, било да су из академске заједнице, приватног сектора или владе, гласају као један блок.
То осигурава усвајање кинеских предлога и помаже ширењу кинеских норми кад је реч о сајбер суверенитету, односно кинеској верзији управљања интернетом, која подржава суверено право владе да контролише интернет унутар својих граница.
На тај начин кинеска држава, односно Комунистичка партија, шири свој наратив, саветујући владе широм света како да у својим друштвима обликују законе и политике за управљање технологијом, коју често обезбеђује Кина.
На тај начин, Кина обезбеђује другим државама, посебно државама у развоју, техничку инфраструктуру, истовремено нудећи и стандарде кроз које она функционише.
Истовремено, Кина користи своје везе у локалним медијима како би испричала позитивну причу о предностима кинеског улагања у будућност земаља у развоју.
Кина користи и приступ огромним количинама података, посебно у вези са међународним јавним мњењем о темама које се односе на Кину, како би кинески медији имали јачи утицај на глобалном нивоу.
Кинеска држава користи те податке и да додатно усаврши своје поруке и побољша свој пропагандни апарат и цензуру.
Напори Кине имају вец́и утицај у земљама у којима су грађанске слободе вец́ ограничене и где је најважније придобити подршку малог круга политичких елита.
(Бета, 18.08.2023)
