Србија, криминал и случај Јовањица: Сведочио полицајац Милан Исаков, пет најважнијих појмова судских процеса

Текст је ажуриран 6. септембра2023.

Три и по године од покретања случаја Јовањица, једног од најзначајнијих и најконтроверзнијих у Србији у последњој деценији, двојица од тројице најзначајнијих полицајаца који су радили на истрази оптужили су државу да покушава да све заташка.

„Ићи ћемо до краја да се открије ово, иако су државне и политичке структуре против нас, а на страни криминала&qуот;, рекао је 6. септембра пред судом Милан Исаков, инспектор Четвртог одељења београдске полиције за борбу против дроге.

Јовањицу је назвао „фабриком дроге државних служби&qуот;.

„Већ годинама криминализују Четврто одељење због тога што смо открили умешаност државних и безбедносних структура у криминални пројекат&qуот;, рекао је Исаков.

Инспектори тог одељења, предвођени Слободаном Миленковићем, у новембру 2019. на имању Јовањица код Старе Пазове, недалеко од Београда, познатом по производњи органске хране, пронашли су око 66.000 биљака канабиса и око 600 килограма марихуане.

Првооптужени Предраг Колувија, власник Јовањице, био је ухапшен, али је у међувремену пуштен да се брани са слободе.

Миленковић је такође требало да сведочи 6. септембра, али је био одсутан због, како је речено, боловања.

• Три најважнија детаља суђења за убиство Оливера Ивановића
• Дарко Шарић: Оптужнице, суђења, одлагања, пресуде, обарања и тако укруг
• Како уживо изгледа суђење Вељку Беливуку: Осмеси, признања и тврдње о атентату на Вучића
• О одлагањима суђења: Зашто судски процеси у Србији трају у недоглед

Против Колувије се воде два судска процеса, а присталице опозиције пред Специјалним судом дочекале су га звиждуцима.

У првом је оптужен да је организовао узгајање и продају марихуане, а у другом да је био вођа групе коју су чинили полицајци и припадници других безбедносних служби, који су обезбеђивали имање Јовањица и помагали Колувији.

Миленковић и Душан Митић, некадашњи шеф оперативе Четвртог одељења, који су руководили акцијом хапшења Колувије, од недавно више нису део Одељења за борбу против дрога.

„Формалном одлуком Кабинета Министарства унутрашњих послова (МУП) распоређени су на друга радна места изван Одељења за борбу против дроге&qуот;, наводи се у саопштењу адвокатске канцеларије Томановић која их заступа.

Из канцеларије Томановић ту одлуку називају „сменом&qуот; и „директним спречавањем даље истраге и провере оперативних сазнања која пројекат 'Јовањица' воде до центара моћи у нашој држави&qуот;.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је 31. августа у Новом Пазару да је то све „регуларни посао којим се бави МУП, планирањем и систематизацијом, они имају своје правилнике на основу којих делују и на основу којих раде&qуот;.

Томановић је нешто касније додао да су Миленковић и Митић, због информација да им се спрема ликвидација, добили заштиту припадника Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), што је потврдило и Министарство унутрашњих послова, истичући да је та заштита привремена.

„Жао ми је што су (Миленковић и Митић) смењени, сада не могу да их чувам... Да нису не бих био овде, већ уз њих&qуот;, навео је Исаков.

„Жао ми је и што смо ухватили државу у криминалу, производњи дроге, али не могу да верујем да неко покушава да ликвидира инспекторе због тога.&qуот;

Наредни претрес биће одржан 27. и 28. септембра.

„Јовањица није афера, већ највећа фабрика сканка (врста марихуане) у овом делу Европе, ако не и у целој Европи&qуот;, рекао је Митић током сведочења у јуну и јулу.

„Није нам било пријатно да ухватимо државу и државне органе у криминалу.&qуот;

'Ухапсили су ме и ставили међу оне које сам ја хапсио', каже Исаков

Сведочење Исакова није дуго трајало.

У допуни исказа који је претходно дао у тужилаштву, причао је о притисцима за које тврди да су он и остали полицајци Четвртог одељења у међувремену трпели.

„Ухапсили су ме само зато што сам ухапсио Колувију&qуот;, навео је.

Исаков је ухапшен у октобру 2022, због сумње да је злоупотребио службени положај и нанео тешке телесне повреде неименованим жртвама.

У притвору је био у Централном затвору, међу људима „које су они ухапсили&qуот;, због чега је добијао разне увреде и претње.

„Али ако су мислили да ће ме притвором застрашити и натерати да заборавим истину, неће&qуот;, рекао је Исаков, додајући да они „нису поткупљиви, већ часни полицајци који само раде свој посао&qуот;.

Више јавно тужилаштво у среду је поднело и оптужницу против Исакова и још два лица управо за злоупотребу службеног положаја и наношење телесних повреда.

Исаков у међувремену тврди да је државни врх „стао у одбрану Колувије&qуот;.

Због здравственог стања није присуствовао претресу Јовањице, тако да је највише речи било о хапшењу Колувије, у чему су учествовали Миленковић и Исаков.

„Приликом заустављања Колувије он се представио као колега, рекао да ради у кабинету министра, а онда је почео да се позива на неке важне људе&qуот;, каже Исаков.

Колувију је полиција у новембру 2019. зауставила због бахате вожње на ауто-путу Београд-Ниш, после чега је и приведен због поседовања лажне полицијске легитимације.

Полиција је тог дана упала на његово имање недалеко од Београда, где је пронађено око 66.000 биљака канабиса и око 660 килограма осушене марихуане.

Колувија је „био кооперативан&qуот; све време, навео је Исаков,

У покушају да импресионира Миленковића, додао је, Колувија је тражио да обави један позив и био је узнемирен када је Миленковић то одбио.

На већину питања и тужиоца Саше Дрецуна и адвоката одбране, Исаков је одговарао да су она пре свега за Миленковића.

Колувија је на крају испитивао Исакова, наводећи да инспектор није говорио истину када је причао о детаљима његовог хапшења.

'Намера била хапшење Гашића'

И Митић је током сведочења причао о притисцима и детаљима претреса имања Јовањица.

Приликом акције на имању се појавио припадник Безбедносно-информативне агенције (БИА) Александар Тошић, који се позвао на руководство те агенције и тражио да читав случај не изађе у јавност, навео је Митић.

Тошићев надређени, Мирко Шкеро, потом је преко телефона исто тражио од Миленковића, наводећи да је тако рекао Братислав Гашић, тадашњи директор БИА, а данас министар полиције, додао је.

Управо је помињање Гашића током сведочења Митића у јулу изазвало највећу реакцију у судници.

„Наша намера је била хапшење Мирка Шкера и Братислава Гашића&qуот;, изјавио је Митић, одговарајући на питања тужиоца за организовани криминал Саше Дрецуна.

Како је навео, Миленковић је од Тужилаштва тражио да се и Шкеро и Гашић процесуирају, после чега су се „мултипликовали притисци према нама&qуот;, о чему је добијао посредна сазнања преко Миленковића.

Колувијин адвокат Ђукановић, у обраћању медијима по завршетку рочишта, све то је назвао „покушајем државног удара&qуот;, јер је полиција „по нечијем налогу требало да нападне БИА&qуот;.

Вучић је недавно изјавио да министар полиције Братислав Гашић има његово „максимално поверење&qуот;.

Говорећи о претресу Јовањице, Митић је изјавио да је у Колувијиној канцеларији пронашао овлашћење Војнообавештајне агенције (ВОА), према којем је Колувија потпуковник те службе.

Велики број питања адвоката одбране бавио се управо претресом Јовањице и прикупљањем доказа, за који покушавају да докажу да је био незаконит.

„Телима смо бранили Јовањицу&qуот;, навео је Митић.

„Животи људи били су угрожени у том тренутку... До тада нисам имао искуства да држава у било ком случају угрожава лице места и безбедност мог рада и мојих колега.&qуот;

Током обраћања, Митић је више пута поменуо и тужиоца за организовани криминал Сашу Дрецуна, наводећи да се он у истрази „понекад понашао као бранилац&qуот;.

Питања је Митићу на крају постављао и Дрецун, наводећи да мора да брани и себе и Тужилаштво за организовани криминал.

„Да ли ви браните своје 4. одељење или предмет?&qуот;, навео је Дрецун.

„Он се љути без разлога&qуот;, одговорио је Митић.

Судија им је у једном тренутку поручио да све то „реше на неком другом месту, не у судници&qуот;.

Пет најважнијих појмова случаја Јовањица

• Шта је Јовањица

Компанија Јовањица је у Србији била позната по производњи органске хране.

Назив је добила по луци Јовањица којом се приступа на Свету Гору, полуострво у Грчкој на којем је велики број манастира, међу њима и Хиландар.

Међутим, када је полиција ушла на имање десетак километара од Београда, уместо органске хране, пронађена је фарма марихуане.

„Када су ушли у просторије Јовањице, наишли су на нешто што није виђено у целој Европи - фабрика марихуане на 12 хектара са најсавременијом опремом која може да постоји у овом тренутку&qуот;, речи су инспектора Миленковића које се цитирају у оптужници.

Полиција је у пластеницима пронашла и пиштољ, револвер, 650 килограма марихуане спремне за продају и још скоро четири тоне ове биљке у сировом стању, саопштио је МУП.

На имању је пронађен и роковник зелених корица, а у којем се од 2016. водила евиденција о времену, количини и врсти произведене марихуане, пише Време.

Митић је током сведочења у јуну изјавио да су инспектори Четвртог одељења годину дана имали сазнања да се на Јовањици производи марихуана.

Полицијску акцију планирали су до краја 2019, каже, али је до ње дошло случајно 13. новембра, када је Колувија због бахате вожње заустављен на аутопуту Београд - Ниш.

Током вожње је користио блинкере, претицао и ометао други аутомобил, у којем је био Миленковић, шеф одељења за борбу против наркотика београдске полиције.

„Када је заустављен, Колувија је Слободану Миленковићу рекао да је он колега, да је службено лице&qуот;, рекао је Митић.

„Међутим, Миленковић га је препознао, јер смо већ имали оперативна сазнања о њему и Јовањици и да је управо он особа која је осумњичена за производњу марихуане.

„Када је проверена његова службена легитимација, установљено је да таква особа не постоји у служби.&qуот;

Колувија је приведен, а истог дана је полиција извршила претрес његовог имања.

Имање органске хране Јовањица су претходно посећивали многи политичари.

На семинарима органске хране, уз Колувију је неизоставно био и члан Главног и Извршног одбора владајуће Српске напредне странке Драгомир Петронијевић, наводи Време.

Министар полиције Александар Вулин, тада још на функцији министра за рад и социјална питања, тамо је 2015. брао парадајз, док је пластенике посећивао и Зоран Бабић, високи званичник напредњака и директор Јавног предузећа „Коридори Србије&qуот;.

„Србија има стотине хиљада необрађених хектара, ово је све показатељ шта треба да радимо и куда треба да идемо&qуот;, навео је Вулин приликом посете.

Бабић је додао да су предузетници попут Колувије „прави пример како у Србији уз прави труд и рад, може да се постигне успех&qуот;.

Пољопривредном газдинству Јовањица је у априлу 2019. - шест месеци пре хапшења Колувије - дозвољено да производи индустријску конопљу.

У Србији је по закону дозвољено узгајање индустријске конопље која садржи мање од 0,3 одсто психоактивне компоненте ТХЦ.

Међутим, канабис из Јовањице је имао више од тога, показала су три независна вештачења, пише Време.

Колувијина одбрана ту тврдњу упорно покушава да оспори, наводећи да је вештачење конопље извршено неакредитованим методама.

• Предраг Колувија

На челу Јовањице био је Предраг Колувија, кога МУП означава као вођу криминалне групе.

О њему се раније причало као о „озбиљном и успешном привреднику&qуот;.

Био је део службене делегације Србије током Бизнис форума у Москви, када је у руску престоницу ишао председник Александар Вучић.

Читав случај посебно привлачи пажњу због бројних оптужби о умешаности државног врха.

Јавност је о заплени 1,6 тона марихуане сазнала две недеље после акције из медија и изјава Мирослава Алексића, званичника опозиционе Народне странке.

Алексић је, између осталог, тада поставио питање да ли је Колувија, током хапшења, звао телефоном Андреја Вучића, брата председника Александра Вучића.

То су негирали и Колувија и председник Вучић, док је Андреј Вучић тужио Алексића.

„Он (Андреј Вучић) никада није чуо ни видео тог човека, никада нећете видети никакве доказе&qуот;, тврдио је Александар Вучић 2019. године.

Огласио се и некадашњи министар полиције Небојша Стефановић, тврдећи да приликом хапшења „ниједан позив није упућен Андреју Вучићу ни тада, ни шест месеци уназад&qуот;.

Колувији је одређен притвор, из ког је пуштен у септембру 2021. године уз обавезну наногицу.

Мера забране напуштања стана укинута је у јуну 2023 године - Колувија сада не сме да напушта територију Београда и сваког понедељка мора да се јавља у полицијску станицу.

Крајем 2021. дао је интервју сопственом браниоцу Владимиру Ђукановићу, што је изазвало доста пажње.

Ђукановић је у исто време и председник скупштинског Одбора за правосуђе, као и члан Високог савета судства, у чијој је надлежности избор судија.

• Јовањица 1

Средином новембра 2019. донета је наредба о спровођењу истраге против девет људи због сумње да су у стакленицима узгајали канабис.

Против Колувије су поднете две оптужнице.

Суђење по првој, којом је обухваћено још девет људи, почело је 7. октобра 2020. године.

Поред Колувије, оптужени су Срђан Мрђа, Владан Живојиновић, Бранислав Миљевић, Здравко Милошевић, Стеван Холић, Вуле Бојовић, Петар Живановић, Петар Хрицај и Бобан Јовановић.

Оптужница је подигнута „због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога у саизвршилаштву из члана 246 Кривичног законика&qуот;, наводи се у саопштењу Вишег суда.

У једном од обраћања јавности, Колувија је навео да није ухапшен, већ отет, а да се све десило због посла који му је наводно понуђен неколико дана пред хапшење.

„Нисам пристао на неке понуде када су ми адвокати фирме Филип Морис нудили да купе моју фирму и да постанем сувласник у некој новој&qуот;, навео је.

Из америчке мултинационалне дуванске компаније, једна од највећих на свету у тој области, негирали су све Колувијине тврдње.

До сада је саслушано неколико сведока - Бранимир Мелентићевић, власник фирме од ког је Јовањица куповала семе индустријске конопље, као и неколико запослених на имању.

Главна тема већине саслушања била је апликација „Разговор&qуот;.

Ова апликација служила је за интерну пословну комуникацију запослених на имању и њен садржај представља један од главних доказа тужилаштва у поступку.

Међу запосленима који су сведочили био је и Милан Ђекић, који за себе каже да је „приучени програмер&qуот;, а који је изјавио да је Колувија одредио да сви радници у тој апликацији имају шифре, односно „кодна имена&qуот;.

Апликацију је, каже, као и сви, обрисао после хапшења Колувије - не зато што их је неко саветовао, већ зато што се причало да тако треба.

Одбрана за то време покушава да оспори садржај апликације, тврдећи да су мењане и додаване поруке и фотографије пронађене после Колувијиног хапшења.

Један од најважнијих тренутака суђења догодио се крајем новембра 2022. године.

Судско веће, на чијем је челу судија Зоран Ганић, тада је одлучило да се из предмета издвоји део којим је обухваћено више од пола тоне марихуане пронађене на Јовањици, један од кључних елемената оптужнице.

Образложили су одлуку закључком да је претрес просторија Јовањице обављен супротно закону јер нико од одговорих у компанији, нити Кулувијином адвокатима, није предата наредба о претресу, нити су обавештени да ће бити спроведен претрес тог дана.

После жалбе Тужилаштва, Апелациони суд је вратио одлуку првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд је тражио и да Специјални суд, у својству сведока, испита Миленковића и његове колеге које су обавиле претрес, због чега они сада сведоче.

• Почело суђење у случају Беливук - шта знамо до сада
• „Мајке ми, говорим истину&qуот;: Прва недеља суђења групи Вељка Беливука - шта смо све чули
• Три ствари које треба да знате из треће недеље суђења Беливуку

• Јовањица 2

Хапшења у случају Јовањица настављена су током јула 2020. године, из чега је настао процес познат као Јовањица 2.

У том поступку, поред Колувије, оптужено је још осам људи, махом припадника безбедносних агенција.

Поред Тошића, оптужени су и инспектор МУП за сузбијање привредног криминала у београдској полицији Радован Бојовић, затим припадник БИА Бранислав Радосављевић, припадник МУП из Јединице за обезбеђивање објеката и личности Милан Кендија, инспектор Одељења за борбу против корупције Зоран Баштовановић, официр Војно обавештајне агенције Саша Вујисић (у бекству).

Оптужница терети и цивиле Милоша Тофиловића и Славишу Милинковића.

Они се терете да су представљали прстен заштите око Колувије, да су му добављали поверљиве информације, фалсификоване службене легитимације и полицијске таблице.

„Када моје колеге и ја тог 13. новембра одлазимо у Јовањицу, да извршимо претресање, радници које смо затекли на имању позивали су се на војску, на БИА, неке бивше припаднике специјалних јединица, па су говорили 'зови овог, зови оног'&qуот;, навео је Митић.

На имању се потом појавио Тошић, припадник БИА, рекавши да је та агенција упозната са свиме што се дешава на Јовањици, наводи Митић.

Потом их је, каже, питао шта они ту раде и молио да све не изађе у јавност, јер је то тражио његов руководилац Мирко Шкеро.

Шкеро је затим преко телефона такође тражио да се са Јовањицом не излази у јавност, позивајући се на директора БИА Братислава Гашића, данас министра полиције.

Митић додаје да му је и Колувија - за ког каже да је био „донатор БИА&qуот; - у телефону показао конверзације које је имао са Тошићем и Братиславом Гашићем, али и припадником ВОА Сашом Вујисићем.

Имање Јовањица обезбеђивали су и наоружани бивши припадници Специјалне антитерористичке јединице, на препоруку Кендије, Колувијиног рођака, пише КРИК.

Колувија је пред судијама рекао да их је унајмио пошто му је Ромкиња са двоје деце неколико пута украла поврће.

Међутим, суђење у предмету Јовањица 2 не може да почне док се не одржи припремно рочиште - а оно је до сада отказивано чак 20 пута.

Први покушај је био пре скоро две године - у мају 2021.

Дрецун је раније предложио да се ова два поступка споје у један како би се избегла опструкција.

Одлука о томе биће донета када се заврши припремно рочиште за Јовањицу 2.

Колувија је у једној од изјава навео да „постоји план да се овим поступком угрози безбедност Србије и да се дезавуишу српске службе безбедности&qуот;.

---

Погледајте видео: Зашто се дилери дроге са даркнета не плаше полиције

---

• Слободан Миленковић

У тренутку акције на имању Јовањица, инспектор Миленковић је био на челу Четвртог одељења београдске полиције, које се бави борбом против дрога, али је за њега мало ко знао.

На то место изабран је 2016. године и од тада је са тимом инспектора забележио неке од најбољих резултата у историји београдске полиције, пише Време.

За заслуге у раду награђиван је више пута, а 2018. године добио је и орден који му је доделио председник Србије Александар Вучић.

Међутим, после хапшења Колувије све се променило.

Миленковић је често био на насловним странама таблоида, углавном под надимком Мали Сента, уз оптужбе да је све део завере против државе, као и да он у ствари дилује дрогу.

Син је Сенте Миленковића, полицијског генерала и дугогодишњег телохранитеља Слободана Милошевића, бившег председника Србије и Савезне Републике Југославије.

МУП је убрзо после хапшења Колувије објавило видео изјаву Миленковића у којој наводи да министарство због Јовањице није вршило притисак на њега.

„Желим да упознам јавност да је комплетна истрага спроведена адекватно и законито.

„Ни у једном сегменту ове обраде није пронађена било каква веза породице Вучић са наведеним случајем&qуот;, навео је Миленковић.

У међувремену је Сектор унутрашње контроле МУП-а више пута испитивао Миленковића, у два наврата и полиграфски, као и Митића.

Колувија је током изношења одбране тврдио да су му Митић и Миленковић нудили да оптужи Андреја Вучића и Звонка Веселиновића, контроверзног бизнисмена са Косова, што је он одбио.

Алексић за то време тврди да је „држава стала у одбрану Колувије са циљем да не проговори&qуот;.

У октобру 2021. потписан је предлог за премештај Миленковића на шест месеци у Одељење за ратне злочине, али се од тога одустало.

Из адвокатске канцеларије Томановић, која заступа Миленковића, тада је наведено да би премештај био „освета за храброст и поштовање закона&qуот;.

„Начелник Миленковић је ризикујући живот, заједно са инспектором Митићем и великим бројем својих колега, откривао учешће високих функционера државних органа и безбедносних служби у случају Јовањица и његова смена била би освета за храброст да се примене закони наше земље и штити правни поредак&qуот;, наведено је у саопштењу.

У јулу 2022. Томановић је изјавио и да је „озбиљно забринут за безбедност свог клијента&qуот;.

„Званично смо предали писани извештај о прибављеној информацији да су угрожени животи Миленковића и још неких радника Четвртог одељења београдске полиције, пре свега мислим на Митића&qуот;, навео је.

Говорећи о притисцима на инспекторе, Митић је поменуо и „чудно понашање&qуот; бивше Колувијине адвокатице Зоре Добричанин, која је Слободану Миленковићу поручила да прихвати место координатора које му се нуди, да је важно да је жив и да нема поступак против себе.

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.06.2023)