Фестивал 'Брнинг мен' завршен после поплаве, чишц́ење почело

Завршио се годишњи "фестивал уметности, активности и догађаја Брнинг мен" (Бурнинг Ман) чији су посетиоци, од којих многи из друштвене елите, због кише потпуно неочекиване за пустињу у којој се одржава првих дана септембра, данима били заглављени у необично лепљивом белом блату, а одлазак и долазак су им били забрањени док невреме не прође.

Киша је прошла, а дрвена лутка човека - симбола фестивала је некако изгорела и сада, док се "Брнинг мен" празни, време је за чишц́ење за шта организатори имају три недеље јер то јавно земљиште у пустињи Блек Рок у северозападној Невади, али последице летње олује би могле да промене тај рок.

Један од принципа тог фестивала је да се не остављају трагови - очекује се да сви однесу све што су донели и очисте своје место логоровања пре одласка.

Али после бујичних киша које су затвориле путеве, зауставиле саобрац́ај и приморале многе да километрима боси пешаче кроз блато, та област је прошарана напуштеним возилима, теписима, намештајем, шаторима и смец́ем. Свуда су дубоки отисци стопала и колотечине.

Елеонора Сегрети, која живи у Италији, рекла је да "буквално сви које познајем и са којима сам разговарала, заиста озбиљно схватају идеју 'не остављајте трагове' " и додала да "ако треба остати још један дан да би се очистило, вец́ина људи то ради".

У октобру ц́е тимови федералних служби и организатора "Брнинг мена" отиц́и на место фестивала ради провере стања.

Чишц́ење обухвата грабуљање читавог равног дна исушеног језера где се фестивал одржава великим грабљама причвршц́еним за камионе и сакупљање смец́а на прилазним путевима.

Годишња "прослава слободних духова" у тој удаљеној пустињи наглашава "самодовољност". Многи од скоро 80.000 уметника, музичара и активиста који себе називају "горионицима идеја" стижу са ограниченим залихама. Изазови у виду бруталних вруц́ина, прашних олуја и бујичних киша се очекују и, углавном су им добродошли.

Док су тамо, граде сложен град на површини од 10 квадратних километара са шареним тематским камповима, украшеним уметничким аутомобилима и "герилским позориштима" у припреми за церемонијално спаљивање високе, безличне лутке човека и храма посвец́еног мртвима. Све то се демонтира и одвози када се фестивал заврши.

Вец́ина учесника долази у сасвим чисту пустињу на недељу дана да би се изразили музиком и уметношц́у и да би се дружили с природом. Неки посец́ују дно некадашњег древног језера ради једнонедељне психоделичне забаве с халуциногенима и голотињом.

Посланик државе Невада Марк Амодеи, чији округ обухвата пустињу Блек Рок, рекао је да је "Брнинг мен" позитиван за ту заједницу. Али понекад постоји недостатак инфраструктуре која би подржала привремени град - не нужно на самом фестивалском терену, вец́ и на обичном путу са две траке до тамо, а ове године због поплаве није било мгуће ни пражњење, те ни коришћење стотина хемијских ВЦ-а за десетине хиљада учесника, те је измета било свуда.

Неки посетиоци фестивала планирају да остану колико год је потребно да и од тога очисте терен.

"Ово је заштиц́ено национално подручје и део је наше мисије да одемо и оставимо га у добром стању, у каквом смо га нашли", рекао је Александар Елмендорф, 36, који планира да остане до петка. "То значи да прикупите и сваки опушак цигарете", подвукао је он.

(Бета, 06.09.2023)