Никола је бивши зависник, ради у магацину, пише поезију у трамвају и у књижевности тражи спас од хероина
Луфтика 09.09.2023
„Мозак не заборавља и не одустаје па му требаш одузети сваку могућност да кује и сплеткари, да смишља изговоре, исприке и оправдања и концентрирати се на дио себе који воли а не на ону малу животињу жељну љубави, пажње и допа.
Размажену, себичну и уплашену животињу којој све у данашњем врлом свијету подилази, ласка и увјерава ју како је једина и најважнија. И зато се често сетим и тихо у себи понављам- ни зрна жита окупатору. Ни зрна жита окупатору.“ Никола Страшек пише дуго и пише добро. То што пише често настаје у праскозорје, у празном загребачком трамвају док мало иза четири ујутро мили с Трешњевке на други крај града. Овако Јутарњи лист представља једног новог, инспиративног и
