Џими Липерт Тајден, адвокат из Ешберна у америчкој држави Вирџинији, тек је 22. августа ове године могао да урони у загрљај биолошке мајке Марије Анђелике Гонзалес, у Валдивији, на југу Чилеа.

Иако су они мајка и син, био је то први пут да су се срели уживо и да су могли да се загрле и кажу једно другом: „Волим те&qуот;.

Четири деценије раније, у октобру 1980. године, кад је Гонзалес родила сина у болници Салвадор у Сантијагу, главном граду Чилеа, рекли су јој да ће беба морати да остане у инкубатору јер је рођена превремено.

Кад се вратила по њега, рекли су јој да је умро, а кад је тражила да види тело, навели су „да су се решили тела&qуот;.

Али он је заправо дат на усвајање брачном пару у Сједињеним Америчким Државама.

Он је био „украдено дете&qуот;, баш као и многа друга деца током владавине генерала Аугуста Пиночеа, од 1973. до 1990.

• Како криминалци купују бебе на црном тржишту Најробија
• „Фарме беба” у Шри Ланки: Мрачна и незаконита мрежа усвајања деце у Европи
• „Пронашла сам отетог сина - после 32 године“

Трагови

Липерт Тајден каже да је одувек знао да је усвојен.

„Моји родитељи то никад нису крили од мене и одрастао сам у брижном дому&qуот;, рекао је он за ББЦ преко Зума, из Чилеа, вече пре него што је летео за САД.

„Оно што нисам знао, а ни моји родитељи, јесте да је то било лажно, нелегално усвајање&qуот;, додаје он.

Мислио је да га се биолошка мајка одрекла зато што је желела да има више прилика и бољи живот.

„Због тога сам то доживљавао као причу о усвајању са срећним крајем&qуот;, каже.

Он, међутим, признаје да је постојало нешто што се није уклапало у ту причу.

У једном тренутку, жена која га је усвојила, а коју и даље зове „мати&qуот; - док биолошку мајку зове „мама&qуот; - показала му је документацију о усвајању.

„Постојале су три верзије приче: према једној, није се вратила у болницу, према другој, добровољно ме се одрекла две године после мог рођења, а према трећој, умрла је на порођају&qуот;, наводи.

Иако је семе сумње већ било посејано, он је наставио живот, верујући да би морао да уштеди новац и отпутује у земљу порекла ако буде желео да разреши мистерију.

Тако је било све до априла ове године кад је у штампи читао о случају Американца који је био илегално усвојен у Чилеу.

„Схватио сам да је то једина истина која би могла да објасни лажи.

„Такође сам схватио да постоји организација вољна да ми помогне у истрази&qуот;, присећа се он.

Погледајте видео о председнику Чилеа Габријелу Борићу:

Потрага

Следећи корак био је да контактира фондацију Нос Бускамос, која је последњих година координисала више од 450 састанака оних који су били жртве овог илегалног усвајања и њихових чилеанских биолошких породица.

Али процењује се да има десетине хиљада беба које су одузете њиховим родитељима у Чилеу седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

Био је то само делић кршења људских права током 17 година владавине режима генерала Аугуста Пиночеа, који је 11. септембра 1973. године повео државни удар за свргавање демократске власти Салвадора Аљендеа.

„Насиље је почело репресијом и нестанком левице и опозиције, а потом је попримило различите облике&qуот;, рекао је Дени Мосалвез, професор историје и истраживач са Универзитета Консепсион, за ББЦ, 2021. године.

У том контексту, крађа беба била је „део политике&qуот;, изјавио је тада стручњак за Пиночеову војну владу.

„То нису били изоловани случајеви и процес усвајања обухватао је државне институције, као што је Регистар грађана.&qуот;

Малолетници су завршили у земљама широм Европе или у Сједињеним Америчким Државама, баш као Липерт Тајден.

„Одузимани су сиромашним породицама и женама које то нису знале и нису имале начина да се одбране&qуот;, каже за ББЦ Констанца Дел Рио, оснивачица Нос Бускамоса.

„А што се Џимија тиче, једини траг који смо имали у покушајима да пронађемо његове биолошке сроднике било је име које се појављивало у документацији, Марија Гонзалес.

„То није било превише охрабрујуће, зато што је то име многих жена у Чилеу&qуот;, наводи она.

Након што су пронашли Липерт Тајденову праву крштеницу, он је следио протоколе организације и урадио ДНК тест.

Нос Бускамос сарађује већ две године са платформом за генеалогију МајХеритиџ, која обезбеђује бесплатан прибор за тест усвојеницима из Чилеа и наводним жртвама трговине децом у овој земљи.

Кућни тест је потврдио да је он 100 одсто Чилеанац и повезао га са рођаком која користи ту платформу.

Испоставило се још и да она има рођаку по имену Марија Анђелика Гонзалес и помогла им је да ступе у контакт са њом.

'Мама, то сам ја, твоја беба'

Прве кораке је направила Дел Рио, потом је све препустила Липерту Тајдену.

„Послао сам текстуалну поруку на шпанском и моју фотографију: 'Мама, то сам ја, твоја беба'&qуот;, каже он.

Послао је и друге слике: „Ово је моја жена, ово су твоје две унуке.&qуот;

Поручио јој је да не жури са одговором.

„Узми времена колико ти треба&qуот;, додао је, поново на шпанском.

Уследило је дописивање које је трајало сатима, према речима Липерта Тајдена, током ког му је она признала да је ноћима плакала за њим, иако никад није испричала никоме да га је родила.

Неколико недеља касније, дошло је време да се њих двоје виде преко видео позива.

До тада је ДНК тест који је урадила и Гонзалес потврдио везу између њих двоје.

„Отишао сам до куће моје мајке да видим како се они осећају, зато што су пратили овај процес заједно са мном и било је тешко свима&qуот;, присећа се Липерт Тајден тренутка кад је уследио видео позив преко друштвене мреже Воцап.

„Кад смо се угледали, више није било никакве сумње. Представио сам их и био је то тренутак пун достојанства&qуот;, каже он.

„Хвала вам што сте га одгојили, што сте се старали о њему, што сте му обезбедили све и што сте га волели&qуот;, рекла је његова биолошка мајка жени која га је усвојила.

Она је одговорила: „Хвала вам што сте га поделили са нама.&qуот;

ББЦ је покушао да разговара са обе мајке, али је одговор био да још нису спремне.

• Кинез пронашао несталог сина после 24 године потраге и 500.000 километара
• Родитељи нашли кћерку после 24 године

Према Липерту Тајдену, његови усвојитељи су такође били жртве ове криминалне мреже.

„Моји родитељи су желели породицу, али је нису желели на овај начин.

„Не преко изнуде, не преко крађе&qуот;, рекао је он за ББЦ.

Илегално усвајање у Чилеу

Почетком 2018. године, отворена је истрага о скоро 500 случајева илегалних усвајања између 1970. и 1990. године.

До краја те године, жалбени суд Чилеа већ је проценио да је скоро 7.500 усвајања из тог периода могло бити незаконито.

У септембру 2018. године, после притиска различитих група, доњи дом чилеанског Конгреса основао је комисију за истрагу тих бројних оптужби.

У јулу 2019. године, специјална комисија објавила је извештај на 144 стране у којем се говори о отприлике 20.000 случајева чилеанске деце које су усвојили страни брачни парови током владавине Аугуста Пиночеа.

Мајке су обично обмањиване и говорено им је да су њихове бебе умрле.

У неким случајевима, постојала је подршка судија, имиграционих власти, нотара, верских личности и владиних институција, према истом том извештају.

Већина деце завршила је у Шведској, Италији, Сједињеним Америчким Државама, Холандији, Француској и Немачкој.

'То није моје име'

„И заиста, Џими је стигао у САД усвојен, али је напустио Чиле украден, са пасошем и именом које су му доделили трговци људима&qуот;, истиче Дел Рио.

Он још поседује тај документ са црвеном корицом и златним словима.

У њему је фотографија дечака са озбиљним изразом лица, равном косом и шишкама, у кошуљи и прслуку.

Датум рођења: 31. октобар 1980. године. Име: Карлос Дионе Бурбах.

„Желим да истакнем да то није моје име&qуот;, каже Липерт Тајден.

„Ја сам Џими Липерт Тајден, одрастао сам у брижном дому са породицом која ми је дала то име.

„Такође сам и син Марије Анђелике Гонзалес, и једина почаст коју могу да јој пружим у овом животу је да додам њено презиме на властито&qуот;, додаје он.

Због тога он жели да промени име у Џими Липерт Тајден Гонзалес.

„Кад додам презиме, планирам да сарађујем са адвокатима у Чилеу на стварању тог идентитета, да он буде признат као мој чилеански идентитет.&qуот;

Биће то начин да засигурно разреши питање: „Ко сам ја?&qуот;, које га прогања деценијама.

„Иако сам имао срећно детињство, као усвојено дете пролазио сам кроз тешке фазе.

„Читавог живота сам био сувише тамнопут да бих био белац, сувише бео да бих био тамнопут.

„Осећао сам се као да се нигде не уклапам и увек сам знао да ми нешто недостаје&qуот;, објашњава он.

Истиче да се никад у потпуности није осећао као Американац, чак ни након што је служио 19 година у војсци.

„Увек сам се осећао као чилеански Американац&qуот;, каже.

Посета Чилеу

Да би наставио да истражује његову чилеанску страну, недавно је отпутовао са женом Џоаном и њихове две ћерке Ебом Џој (8) и Бети Грејс (5) у земљу у којој је рођен.

Тамо је почео да открива особине које су му заједничке са биолошком мајком, као што су неисцрпна енергија и начин на који говори.

Они разговарају на шпанском језику, који је учио у средњој школи.

„Добрим данима разумем 90 одсто тога, обичним данима 60 одсто.

„Морате увек да узмете у обзир колико брзо Чилеанци причају&qуот;, каже уз осмех.

Понекад се служе онлајн преводиоцима.

Схватио је и да им је заједничка љубав према кувању.

„Руке су ми у истом тесту као и мојој мами&qуот;, ускликнуо је док су заједно правили емпанаде.

• Нестале бебе и њихови родитељи: „Наша деца немају цену&qуот;
• Син несталог дисидента пронашао породицу након 40 година

Управо се вратио из посете зоолошком врту у Сантијагу, првом месту на које су га водили његови амерички родитељи након усвајања.

Овај пут га је водила његова биолошка сестра.

Дани су му пролазили у разгледању, шетњи, испробавању хране и разговорима.

Мада је прилику искористио и да се сретне са истражитељима, адвокатима и представницима владе.

„Једини начин да се ово поправи је кроз спајање и инклузију&qуот;, каже он.

Али данас не постоји механизам - финансијски нити било који други - да се помогне чилеанским усвојеницима у њиховим напорима да посете земљу порекла.

„Моја жена и ја смо продали наш камионет да бисмо могли да дођемо, али нема свако на располагању ту опцију.&qуот;

Он, међутим, тражи да се оваквим случајевима прида више значаја, што је нешто на чему Дел Рио такође инсистира.

„Не желимо новац&qуот;, каже за ББЦ оснивачица и директорка Нос Бускамоса.

„Ми само тражимо да држава легално призна ове крађе беба као историјску чињеницу.&qуот;

Мајка пронашла сина после 15 година:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.11.2023)