Истраживање: Млади у свету више сумњају у демократију

Демократија је најбољи облик владавине за већину светског становништва, али млади много мање од старијих верују да може да одговори на изазове и кризе с којима се суочавају, закључак је истраживања Фондације за отворено друштво.

Према резултатима Барометра отвореног друштва, објављеним данас, уочи Светског дана демократије, 15. септембра, 86 одсто испитаника би радије живело у демократском друштву, а 20 одсто верује да ауторитарни режими могу да пруже грађанима шта желе.

Међутим, у групи испитаника старости од 18 до 35 година, само 57 одсто сматра да је демократија пожељнија од било ког другог облика владавине, насупрот 71 одсто испитаника старијих од 56 година.

Такође, 42 одсто млађих учесника истраживања је рекло да подржава војну владавину, насупрот 20 одсто старијих.

Више од трећине младих сматра да је "снажан лидер који се не замара парламентима или изборима" добар начин управљања земљом.

Истраживање јавног мњења о демократији и људским правима спроведено је у 30 земаља широм света, а учествовало је више од 36.000 људи.

Један од налаза истраживања је да млади људи широм света имају најмање вере у демократију што покреће питање може ли демократија да одговори на климатску кризу, раст неједнакости и неповерења у политичаре и друге изазове.

Утврђено је да 72 одсто испитаника верује да су људска права "снага за добро" у свету, а 71 одсто је рекло да "људска права одражавају вредности у које верују".

Ипак, у извештају се истиче да демократија и права не испуњавају свој потенцијал, имајући у виду да половина испитаника (49 одсто) брине како да се прехрани.

Климатске промене, сиромаштво и неједнакост су, према резултатима истраживања, најважнија питања са којима се данас свет суочава.

Као највеће светске неуспехе испитаници виде недовољну борбу против климатских промена и велико задуживање земаља у развоју и желе да богатије земље ураде више по тим питањима.

Зајмодавци би, према мишљењу 84 одсто испитаника, требало да помогну земљама које се боре с дуговима укидањем, смањивањем или новим преговарањем о условима отплате, 75 одсто жели да богате земље повећају помоћ у иностранству, а 71 одсто верује да би требало да сиромашнијим земљама надокнаде економске губитке због климатских промена.

Велики број испитаника климатске промене све више види као лично питање, са 70 одсто оних који брину да ће утицати на ов живот наредне године.

Корупција се сматра највећим проблемом на националном нивоу, а поверење у државне и локалне политичаре је ниско у већини земаља у којима је спроведено истраживање. Највеће поверење у домаће лидере је у Кини, где чак 76 одсто испитаника верује да они раде у најбољем интересу грађана.

Више од половине (58 одсто) учесника истраживања је забринуто да би политички нереди у Кини могли да доведу до насиља следеће године. У САД је тај проценат чак 67 одсто, у Француској 66 одсто, највећи је у Јужноафричкој Републици и Кенији (79 одсто), а најмањи у Кини (15 одсто) и Русији (30 одсто).

Две трећине испитаника жели да види безбедније и законите мигрантске руте, али само седам одсто испитаника је навело миграцију као највећу бригу.

Грађани већине богатијих земаља се слажу да њихове владе треба да повећају помоћ, али нису толико ентузијастични у погледу давања већег утицаја сиромашнијим земљама у доношењу одлука.

Већина би радије прихватила финансијску помоћ од међународних институција, а само 10 одсто би желело да ове владе позајмљују од Кине.

Ипак, испитаници верују да ће Кина бити најутицајнија земља до 2030, а мање од половине у свим земљама, осим Јапана, мисли да ће то имати негативан утицај.

(Бета, 12.09.2023)