Француска и ислам: Французе не погађа незадовољство верника забраном абаје у школама

Зашто тинејџерка не би смела да изражава верска уверења и да истовремено похађа школу?

То је тешко питање, али Французи верују да на њега имају одговор.

А то је, уопштено гледано, зато што постоји нешто што се зове француска нација, а тинејџерка је њен саставни део.

Ништа не дефинише Француску и одваја је од њених суседа тако јасно као питање ла лаисите илити секуларизма.

И тако ове недеље, док су аутсајдери посматрали све што се дешава са мешавином запањености и незадовољства због забране ношења традиционалне муслиманске одеће абаје у школама, сами Французи дали су јој подршку од убедљивих 81 одсто, према анкетама.

• Стотине ученица враћено из школе због муслиманске одеће
• „Да деца не купују брендирану одећу&qуот;: Жена француског председника за увођење униформи у школама
• Салман Ружди: Писац који је престао да се скрива
• Дипломатска историја Србије и Француске: Од ратних савезница, преко „мрачних деведесетих&qуот;, до „обновљеног пријатељства&qуот;

Оно што је за многе у спољном свету, баш као и француске муслиманке, изгледало као отворено кршење људских слобода, у Француској је доживљено као средство за постизање још једног елемента из светог триптиха Републике: једнакости.

И ублажено са мало треће вредности - братства, или још боље, сестринства - нису могли да виде у чему је ту проблем.

Штавише, абаја је само нова верзија расправе која сеже у прошлост више од 30 година.

Први забележени случај да је муслиманским девојчицама био забрањен улазак у школе због одеће - у том конкретном случају марама - одиграо се у граду Креј надомак Париза 1989. године.

У међувремену, Француска је 2004. година усвојила закон који забрањује „упадљиво&qуот; истицање верских обележја у школама; закон из 2010. године забранио је вео који покрива читаво лице на јавним местима; 2016. године дошло је до спора око буркинија, који на крају није забрањен.

У скорије време, било је неколико сукоба око исламских марама у спорту.

Ову најновију контроверзу покренули су званичници владе који су демонстрирали да је у претходној школској години дошло до огромног повећања онога што је описано као „кршење секуларности&qуот; у школама.

Током 2021. и 2022. године, било је свега 617 забележених таквих случајева.

Сада је број таквих случајева порастао на 1.984.

У огромној већини, биле су то муслиманске тинејџерке које су носиле абају.

Ради се о широкој, лабавој одежди дугих рукава коју жене обично носе преко друге одеће у деловима Блиског истока и Африке.

Њен волуминозни облик прекрива читаво тело, сем главе, врата и стопала.

Верује се да је потекла из Ирака или Сирије пре више од 80 година, да би стигла до земаља из Персијског залива, Северне Африке и неких од подсахарских држава.

Иако је традиционално црна, како јој је расла популарност, постајала је доступна и у другим бојама, нијансама и стиловима.

За многе муслиманке постала је једнако модни симбол као и симбол традиције и идентитета.

Луксузни модни бренд Долче и Габана објавио је колекцију абаје 2016. године на Блиском истоку.

У Француској, став владе је да масовна појава абаја у школама нису само насумичне приче о тинејџеркама у којима се поново пробудило интересовање за властито културно наслеђе.

Она то доживљава као намерне покушаје - у различитим мерама организоване - да се оспори систем и види колико далеко може да се погура ла лаисите.

Закон из 2004. године забранио је „упадљива&qуот; верска обележја - што је очигледно обухватало исламистичке мараме, које су сад потпуно нестале из француских школа.

Али да ли је обухватало и дугу одећу исламистичког стила?

Директори школа тражили су смернице од владе зато што су видели како помама постаје тренд, охрабрена од инфлуенсера на друштвеним мрежама и, према некима, верских група повезаних са исламистичким Муслиманским братством.

Претходни министар образовања Пап Ндиаје одбио је да заузме конкретан став - под утицајем, према његовим критичарима, америчког образовања и његовог „освешћеног&qуот; вредносног система.

Његова замена од јула, Габријел Атал, млади савезник председника Емануела Макрона, није зазирао од овог питања.

Наредио је забрану абаја непосредно пред почетак нове школске године.

За многе француске муслимане, ново правило је увреда зато што осећају да је оваквим третманом њихова вера издвојена.

„Ако девојчице могу да шетају около носећи шортсеве, хеланке и хаљине, онда треба да имају право и да носе абаје&qуот;, жали се Шаима, муслиманка северноафричког порекла, која је напустила Француску због непоштовања које је осећала.

Сокна Маимуна Сов, муслиманка сенегалског порекла која је дошла у Француску да студира пре 11 година, каже да је ова забрана бесмислена:

„Кажу да је ово земља слободе, али вам није дозвољено да радите ствари које су саставни део ваше културе и вере.&qуот;

• Немири у Француској: Зашто предграђа изнова експлодирају
• Дух насиља лебди над Француском
• „За само неколико дана били смо у паклу&qуот;, каже француски градоначелник

Лина, двадесетједногодишња Парижанка, доживљава абају као културолошко обележје а не нешто што има везе са исламом: „Сваке године Француска смисли неки нови закон кад су у питању муслимани.&qуот;

Дура, француска муслиманка египатског порекла, слаже се са тим:

„То је само дуга хаљина као и све друге хаљине, зашто је онда забрањивати у школама? Ја не носим абају, али сам тужна што је Француска доспела довде.&qуот;

Такви ставови имају подршку малог, али важног дела политичког спектра: радикалне левице.

Странка Непокорена Француска Жана Лика Меланшона категорички је осудила забрану, оптуживши владу да је „опседнута&qуот; муслиманима и улагивањем десници.

Али остатак политичког естаблишмента, одражавајући широку подршку јавности, стао је на страну владе.

Чак су и левичарски наставнички синдикати углавном за забрану, ограничивши нападе на оптужбе да абаја „скрива праве проблеме&qуот; као што су недостатак финансирања у школама и томе слично.

„Абаја треба да буде забрањена у школама&qуот;, каже за ББЦ немуслимански наставник по имену Манон.

„Зато што кад стигнете на час, не би требало да можете да разликујете нечију веру на први поглед.&qуот;

Истина је да већина Француза, а то наравно укључује и већину муслимана, искрено верује у принцип да вери није место у школама.

Кад Макрон каже да не би смело бити могуће да погледате ђака и знати његово верско опредељење, они су са тим сагласни.

Кад он тврди да строгост по овом питању заправо осигурава личне слободе на дуже стазе и спречава да се уједињена Француска распадне на мноштво „заједница&qуот;, они му такође верују.

А кад феминисткиње кажу да абаја можда технички није верска одежда, али је њено скривање тела одредио традиционалистички ислам, већина људи у Француској се слаже и са тим.

Недељу дана након што је забрана уведена, степен противљења био је врло низак.

Било је неких чинова побуне - 67 девојчица одбило је да скине абаје првог дана нове школске године.

Али нема знакова масовног покрета отпора.

Нема масовног облачења абаја, нема целовечерњих протестантских бдења.

Још једном, Француска показује на који начин се разликује од других земаља.

Француски највиши административни суд Државни савет одбацио је апел за укидање забране, пресудивши да је она заснована на француском законодавству и да не изазива „озбиљну или очигледно незакониту штету&qуот;.

Аутсајдери можда дижу руке згрожени забраном абаје, али Французи убедљивом већином то не чине.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.13.2023)