Boris Pasternak: Nobelova nagrada

Ja padoh, ko zver usred hajke. Negde su ljudi, sloboda, svet A teraju za mnom udaraljke, Prolaza nema, sputan svaki kret. Tamna je šuma i obala spruda, Deblo je jele oboreno. Put je presečen odasvuda. Bilo što bilo, sve je svejedno. A kakvim se ja bavih zlom: Ubica, zlotvor, što li ? Ta sav svet plače nad lepotom Zemlje, koju opevah u boli. Pa i tako, još malo do groba, Vera je moja – doći će doba Sili će podlosti i svih zloba Odoleti još duh dobra.