Стари савски мост и Амаркорд
Време 27.09.2023
Прилог култури сећања Рушење моста није само глупо и штетно, него је у неком вишем смислу и грех јер су мостови, не каже то само Андрић, свете грађевине. То грабљивим скоројевићима не значи ништа, као што им је и сам појам памћења природно туђ и мрзак, а рушити мостове исто је што и затирати сећање. Мостови попут Старог савског не повезују само две обале, него, на суптилан начин, и прошлост са садашњошћу, а оне који су тога вредни могли би одвести и у неку срећнију будућност
Пре отварања Бранковог моста 1956, Стари мост, чије рушење мрачњаци предвиђају, био је једина веза којом су пешаци и оно мало аутомобила могли прећи на леву обалу Саве. Нови Београд је био тек у заметку, а на простору данашњих блокова биле су пешчаре прошаране којим кућерком, железнички насип са подвожњаком (код којег ће 1968. доћи до обрачуна полиције са студентима), а данашња Палата Србија, првобитно предвиђена за зграду Централног комитета КПЈ, годинама је
