Нобелова награда за медицину додељена научницима за развој мРНА ковид вакцине

Нобелова награда за медицину додељена је научницима Каталин Карико и Друу Вајсману који су развили технологију за прављење мРНА ковид вакцине.Технологија је била експериментална пре пандемије ковида-19, али је примењена за лечење милиона људи широм света од тежих облика ове заразне болести, преноси ББЦ.

Иста технологија се сада истражује за лечење других болести, укључујуц́и канцер.

"Лауреати су допринели невиђеној стопи развоја вакцине током једне од највец́их претњи људском здрављу у модерном времену", навео је Комитет за Нобелову награду.

Њима је јутрос телефоном јављено да су добили Нобелову награду.

Вакцине обучавају имуни систем да препозна и бори се против претњи као што су вируси или бактерије.

Традиционална технологија за вакцине је заснована на мртвим или ослабљеним верзијама оригиналног вируса или бактерије, или се користе фрагменати инфективног агенса.

Насупрот томе, вакцине са инфомационом рибонуклеинском киселином (мРНК) користе потпуно другачији приступ.

Током пандемије ковида-19, вакцине Модерна и Фајзер-Бајонтек су направљене овом технологијом.

Професори Карико и Вајсман упознали су се раних 1990-их када су радили на Универзитету Пенсилванија, у САД. Тада је њихово интересовање за мРНА виђено као научно заостало.

Овогодишња сезона Нобелове награде почела је данас овим објављивањем имена лауреата за медицину.

Као и сваке године, награде за мир и књижевност изазивају највећу пажњу.

Нобелову награду за медицину и физиологију прошле године је добио Швеђанин Сванте Паабо за рад на геномима изумрлих хоминида и људској еволуцији.

По традицији сутра ће бити објављено име добитника Нобела за физику, у среду за хемију, у четвртак за књижевност и у петак за мир.

Наредног понедељка биће саопштено име добитника Нобелове награде за економију.

Нобелове награде постоје захваљујући шведском научнику и индустријалцу Алфреду Нобелу (1833-1896), проналазачу динамита, који је желео да се из његовог фонда сваке године издваја новац за допринос човечанству.

Нобел је у Паризу 1895, годину дана пред смрт, у свој тестамент унео жељу да буде основан Нобелов фонд из којег би се додељивале награде најзаслужнијима.

Нобел је одредио институције које ће додељивати награде сваке године, међу којима су Шведска академија за књижевност, Институт Каролинска за медицину, Шведска краљевска академија за физику и хемију, као и Одбор за мир који специјално бира норвешки парламент.

Поводом 300. годишнице, Централна банка Шведске 1969. године установила је и Нобелову награду за економију.

Нобелова награда се састоји од златне медаље, дипломе и чека на девет милиона круна (око милион евра), а новчани износ награде се дели ако има више лауреата у једној дисциплини.

Церемонија уручења награда традиционално је 10. децембра, на дан смрти Алфреда Нобела. Награде буду уручене у Стокхолму, осим награде за мир, чије је уручење у Ослу.