Пољска: Ко су фаворити на изборима и зашто их Европа будно прати

Пољаци ће гласати у недељу на, како их је опозициони лидер Доналд Туск назвао, „њиховим најважнијим изборима од 1989. године и пада комунизма&qуот;.

Популистичка, десничарска коалиција Уједињена десница, коју предводи странка Право и правда, жели да освоји трећи мандат на власти, невиђен у Пољској још од 1989. године.

Али после огорчене предизборне кампање, јаз између деснице и центра се смањио, у фото-финишу пред гласање у недељу, 15. октобра за Сејм (доњи дом парламента) и Сенат.

Пољска је била ватрени поборник Украјине од почетка руске инвазије, али су се ти односи нарушили током кампање за пољску забрану увоза украјинских житарица.

Варшава је такође заузела свађалачки став према ЕУ и оптужена је да подрива демократске вредности.

„Не плашимо се диктата из Берлина и Брисела&qуот;, тврди премијер Матеуш Моравјецки.

• Над пољском политиком надвија се сенка „замора Украјином“
• Пољска обуставља испоруку оружја Украјини због спора око увоза жита
• Ултрадесничарске странке у успону широм Европе

Ко се бори на изборима?

Владајућа странка, на власти од 2015. године и предвођена Јарославом Качинским, води у анкетама, али би могла да има проблема око формирања коалиције за освајање убедљиве већине.

Партија Доналда Туска предводи центристичку Грађанску коалицију, али није успела да се уједини са друге две странке умерене струје, Трећи пут и Левица.

„Долазе велике промене. Ово је знак препорода Пољске&qуот;, рекао је он окупљеној маси присталица која пред гласање броји стотине хиљада.

Бивши премијер Пољске од 2007. до 2014. године, Туск је касније постао председник Европског савета.

Актуелни премијер Матеуш Моравјецки оптужио га је да следи наређења Брисела и Берлина, нарочито по питању прихватања миграната.

Ултрадесничарска странка Конфедерација могла би да одигра кључну улогу у обезбеђивању довољно посланичких места странци Право и правда да би ова остала на власти.

Која су крупна изборна питања?

Миграција је постало једно од питања око којих се највише ломе копља пред изборе.

Странка Право и правда је пооштрила антимигрантску реторику, упозоривши да ЕУ и опозиција желе да наметну муслиманске мигранте већински римокатоличкој земљи.

Влада је одбила да прихвати тражиоце азила који улазе у ЕУ у другим земљама.

У реклами за предизборну кампању, Качински поручује гласачима: „Да ли желите да престанемо да будемо господари наше властите земље? Добро ме послушајте: Пољаци то не желе, а ни Право и правда не жели ништа од тога.&qуот;

Али опозиција је оптужила владајућу странку за лицемерје, зато што је председавала највећим таласом имиграције у скорије време.

Она је такође указала на наводе да су Шенгенске визе дељене у пољским конзулатима на Блиском истоку и у Африци у замену за мито.

ЕУ каже да још увек чека да Варшава разјасни шта се ту десило.

Рат у Украјини такође је одиграо кључну улогу у кампањи.

Пољска је послала Украјини оружје у вредности већој од три милијарде долара.

Међутим, услед напетости због украјинског извоза житарица премијер Матеуш Моравјецки је прошлог месеца саопштио да ће напросто престати да шаље још оружја и да се усредсређује на обнову властитих смањених залиха.

Више од милион украјинских избеглица живи у Пољској, која их је оберучке прихватила у првим месецима руске инвазије.

Али како је кампања постајала све узаврелија, влада је наговестила да Украјина не показује знаке захвалности, а пољски председник Анџеј Дуда упоредио је суседе са дављеником који вуче спасиоца са собом на дно.

Ултрадесничарска Конфедерација једина је странка која се противи украјинској имиграцији и критиковала је одлуку владе да одобри избеглицама повластице.

Оптерећена растућом инлафицом, власти у Пољској већ су најавиле смањење буџета за украјинске избеглице, образлажући да су се неки већ вратили у Украјину, а да су други пронашли посао, па им државна помоћ више није потребна.

У свом срцу странка Право и правда је конзервативна партија и пред изборе је истицала католичке породичне вредности, увевши у закон 60 одсто повећања дечјег додатка на 800 злота (око 175 евра) месечно.

Повећала је минималну зараду више него двоструко измећу 2015. и јануара следеће године и делила бесплатне лекове на рецепт младима и старима.

Више од 10 милиона пензионера такође стоји у редовима за бонусе - они чине значајан део пољског бирачког тела.

Али странка се суочила са бесом због строжих закона о абортусу из 2020. године, који су „затворили скоро сваки пут до легалног абортуса&qуот;, према Агњешки Кубал са Универзитетског колеџа у Лондону.

Оптужена је и за политизацију судства преузимањем контроле над телом које номинује судије у Пољској, испунивши Уставни и Врховни суд судијама који су на њиховој страни и увођењем прописа за кажњавање судија који критикују реформе владе.

Европска комисија је саопштила да пољски кодекс за кажњавање судија крши законе ЕУ, а Суд правде ЕУ казнио је владу са рекордних милион евра дневно, све док Суд у јуну није пресудио да је Пољска заиста прекршила прописе блока.

Право и правда инсистира да је циљ њених реформи да убрза дуге судске процесе и искорени корупцију у судству, али ЕУ је стопирала 36 милијарди евра помоћи за опоравак од пандемије ковида док те одлуке не буду поништене.

Доналд Туск је обећао да ће моментално одблокирати фондове ЕУ, ако дође на власт.

Истакао је да је Пољска једина земља која тек треба да осети корист од новца за обнову.

Туск је упозорио и да би странка Право и правда могла да извуче Пољску из ЕУ, што владајућа странка негира.

Резултати избора могли би да имају велики утицај на односе са ЕУ.

„Туск каже да ће поништити правосудне промене првог дана, ако победи&qуот;, каже Агњеска Кубал.

„Али под странком Право и правда, уз њихову тактику и политику, могли бисмо да доспемо у тачку без повратка са ЕУ.&qуот;

• Зашто у неким чланицама ЕУ расте нетрпељивост против ЛГБТ+ људи
• Главни судија финала фудбалске Лиге шампиона говорио на крајње десничарском скупу у Пољској
• Пољска још броји жртве из окупације у Другом светском рату
• Пољске кампање за повратак непроцењивог блага које су опљачкали нацисти

Нису само општи избори

Поред гласања о наредној влади, Пољаци су добили и четири питања за гласање на референдуму, у очигледном покушају да подстакну већи део бирачког тела да изађе на изборе.

Сва четири питања осмишљена су тако да се очекује негативан одговор и желе да знају да ли:

• државне компаније треба приватизовати
• праг старости за пензију треба повећати
• ограду на граници са Белорусијом треба срушити
• Пољска треба да прихвати више миграната из остатка ЕУ

Право и правда се противи свим овим темама, док опозиција не планира да се бави ниједним од њих.

Опозиционе странке тврде да су питања формулисана пристрасно и каже да гласачи треба да бојкотују референдум.

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.14.2023)