„Хасл“ култура: Да ли је ово крај радне етике „устај и приони“?

Устајање у четири изјутра, наливање кафом и зеленим соком, укључивање више екрана истовремено за низ видео позива и стратешких сесија: ви се предајете „хаслу&qуот; да бисте изградили империју мотивисану јасно зацртаном мисијом и искоришћавате властиту усредсређеност на постизање успеха да то остварите.

Коме треба сан кад ћете зарадити билионе долара?

Наратив „хасл&qуот; културе промовише идеју да увек постоји нешто ново чему можете да тежите: зарађивању више новца, стицању веће титуле или унапређењу како бисте осигурали виши плафон за успех.

Иако сви предузетници не прихватају ове архетипе, неки експерти тврде да неки људи и даље осећају притисак вишедеценијског ефекта потпуне посвећености послу, често на штету других фактора у њиховом животу.

Они истичу да овај ментални склоп потиче углавном од технолошких старт-апова из Силицијумске долине, а шири се преко друштвених мрежа.

Али, они истичу и да свесно претеривање у послу - и хвалисање да се то ради - може да има негативне последице по ментално и физичко здравље радника и да би као последица могло да почне да губи привлачност, нарочито међу неким запосленима из маргинализованих група и мањинског порекла.

У ери пандемије, многи људи су почели да преиспитују приоритете у ономе што желе од рада и живота: они све више дају отказе на токсичним радним местима, избегавају сувишне обавезе, појачавају границе и проналазе више времена за приватне животе и хобије.

Уз то, експерти тврде да економска неизвесност и већа свест о неједнакости може такође да учини да идеје и речник менталитета „устај и приони&qуот; делују застарело и ван додира са стварношћу.

• Шта је „тихи отказ“, нови хит на ТикТоку
• Вештачка интелигенција ће променити радни дан
• Дигитални номади у Србији само у пролазу

Успон филозофије „устај и приони&qуот; (рисе-анд-гринд)

Експерти кажу да је предузетнички бум деведесетих и раних двехиљадитих поставио темеље наратива о „хасл&qуот; култури.

Они истичу да је успон финансирања компанија ризичним капиталом (вентуре цапитал) помогао у изградњи технолошких титана у Силицијумској долини: компанија као што су Гугл и Фејсбук које су успоставиле доминацију.

Ови масовни успеси - славни по интензивној радној културикојој посвећујете читав живот- учврстили су Северну Калифорнију на положају светског центра за иновацију и предузетништво.

„Силицијумска долина је стекла имиџ парадигме економије, ударне оштрице технологије&qуот;, каже Ник Срничек, предавач дигиталне економије на Краљевском колеџу у Лондону и коаутор нове књиге После посла.

„Та водећа позиција значи да шта год да се деси у Силицијумској долини, осетиће се и ширити даље.&qуот;

Култура рада 24 часа дневно, 7 дана недељно и борбе за освајање средстава за финансирање постали су узорни пословни модел многима.

„То је легитимизовало идеју да, да бисте били успешни и остварили било шта значајно, морате да радите прековремено&qуот;, каже Срничек.

Тајна успеха, према неким оснивачима?

Радите предано и кад мислите да сте дали све од себе, погурајте још јаче.

„Према идеологији 'хасл' културе, људи не форсирају себе у раду зато што имају економску мотивацију, већ просто зато што је то начин да амбициозни остваре оно што су наумили&qуот;, додаје Срничек.

Хиђунг Чанг, професор социологије и друштвене политике на Универзитету у Кенту, у Великој Британији, који истражује тржиште рада и социјалне државе, слаже се с тим.

„Људи су се приклонили идеји да морате да се посветите само послу и жртвујете све мимо њега.&qуот;

Временом је тај наратив само растао: „Са успоном Линкдина, Инстаграма и ТикТока, наративи о 'хасл' култури су експлодирали&qуот;, каже Данијела Хејг, главна психолошкиња у ДХ Консалтингу, лондонској консултантској фирми специјализованој за развој лидерства и благостања на послу.

„А онда је он почео да се храни несигурностима људи у вези са тим шта све немају и шта не чине.&qуот;

• Људи које кажњавају због испољавања осећања на послу
• Прековремени рад повећава ризик од можданог удара
• Белгија уводи забрану позивања запослених ван радног времена

Да ли пролази време величања „хасла&qуот;?

Забране кретања током пандемије пружиле су многим радницима време и простор да преиспитају равнотежу између посла и живота.

И зато што је тај период пратио стрес финансијске несигурности, експерти кажу да су неки људи открили да их „хасл&qуот; култура више исцрпљује него што их оснажује.

„Од ковида-19, људи су почели да одбацују 'хасл' културу и да се штеде - нису више били спремни да обављају послове који ништа не значе и почели су да постављају границе између себе и токсичних наратива&qуот;, каже Брукс И. Скот, калифорнијски инструктор за руководиоце и експерт за међуљудску комуникацију.

„Они су увидели да 'хасл' култура више не функционише као кључни састојак остваривања успеха.&qуот;

Анкета коју је 2022. године на 2.000 америчких радника спровела осигуравајућа компанија Пруденшел показала је да је 70 одсто америчких радника поставило као приоритет или размишља да постави као приоритет приватне животе изнад послова и каријере; 20 одсто је рекло да је спремно да прихвати смањење плате ако то значи да ће имати бољу равнотежу између посла и живота.

„Један од начина размишљања о раду је да он радницима пружа две награде: једна је плата; и, мање позната, смисао и заједница&qуот;, каже Данијел Марковиц, професор права на Јејлу, и аутор књиге Замка меритократије.

„Особа која ради искључиво за плату третира себе као имовину а не као особу и посвећује много више одраслог живота стицању те имовине - а то је отуђујући начин живота, који може да учини особу богатом, али не и здравом.&qуот;

После пандемије, све више људи тражи праву равнотежу између посла и живота, делом као реакција на та размишљања, каже он.

„Одговори одлазе дубље него што то признаје израз 'равнотежа између посла и живота'. Они се не труде само да посвете више времена и пажње стварима мимо посла - њима у оквиру посла приоритет постају смисао и заједница а не плата.&qуот;

Неки подаци показују и да запослени покушавају да избегавају обавезе уместо да уложе читавог себе у рад.

Након неколико година растућег тренда, ангажовање запослених у САД је доживело први годишњи пад после деценије - опавши са 36 одсто ангажованих запослених 2020. на 34 одсто 2021, према Галуповом истраживању спроведеном на отприлике 15.000 америчких стално запослених и хонорарних радника.

Тај образац се наставио и 2022. године, када је ангажовано 32 одсто стално запослених и хонорарних радника, док је 18 одсто активно неангажовано.

Плус, док су некада културом радног места доминирали слогани као што су 'устај и приони', на друштвеним мрежама су се појавиле нове кључне речи као што су 'тихи отказ', 'меки живот' и 'понедељци основног минимума', тренд да се понедељком ради најмање како би се избегао осећај изгарања пред викенд.

„Сви ови трендови сугеришу да запослени почињу да пружају отпор према 'хасл' култури, не радећи више хрпу послова који ништа не значе и уместо тога стављајући нагласак на властито ментално здравље на радном месту&qуот;, каже Скот, који верује да ће популарност 'хасл' културе наставити да опада.

„Не верујем да ћемо се вратити ономе како је било раније&qуот;, каже он.

„Све је веће разумевање да, да бисте напредовали, морате да имате и мало креативног простора за одмор, понављање и размишљање - а не можете да радите ништа од тога ако сте стално заузети.&qуот;

Меритократија?

Неки експерти још тврде и да је одређена изложеност широко распрострањеној неједнакости током пандемије оспорила идеју „хасл&qуот; културе као меритократије - идеје да било ко, било ког порекла, ко уложи одређени напор, може да оствари огроман успех са ресурсима које већ има на располагању.

На пример, заједнице са нижим примањима и мањинске заједнице су се суочавале са крупним економским баријерама у последњих неколико година, а и они који се старају о другима имали су проблема током читаве пандемије, што је стварало додатни терет сталним потешкоћама предузетништва.

„Занимања и послови који траже много сати рада аутоматски истискују жене и мајке&qуот;, каже Чанг.

Уз све то, за старт-апове који покушавају да обезбеде финансије, неки подаци указују на то да је белцима много лакше да обезбеде средства: један извештај из 2019. године показао је да старт-апови који воде жене као и они које воде оснивачи из мањинских заједница, као што су Латино и друге мањинске особе, добијају мање финансирања.

Подаци непрофитне организације за истраживање предузетништва Дигитал Андивајдид показује да су конкретно оснивачице Латино и црначког порекла добијале само 0.43 одсто укупних улагања венчер капитала 2020. године.

А у последњих неколико година, финансирање је опало још и више за неке осниваче из мањинских заједница, укључујући црначке предузетнике.

Свеукупно гледано, каже Марковиц, „све је веће прихватање да индивидуални труд не може да победи те неједнакости&qуот;.

Пандемија је, објашњава он, била „прилично катастрофална емпиријска реакција на идеју да труд појединца, његова предузимљивост и напоран рад одлучују ко ће напредовати, да сви имају једнаку шансу за успех.&qуот;

Еволуција - не нестанак - „хасл&qуот; културе

„Хасл&qуот; култура није у потпуности нестала, наравно.

И даље постоје примери људи који верују у приступ „устај и приони&qуот; и промовишу га - укључујуће оне са крупним платформама.

У марту је Хардик Пандја, виши потпредседник дизајна у једној од највећих индијских образовно-технолошких компанија Унакадеми, објавио твит у ком је написао да „они који кажу да не треба радити викендима никада нису искусили шта је фантастичан посао.&qуот;

Та објава је покренула огромну расправу, и имала је 1,2 милиона прегледа у време писања овог текста.

А опет, целокупно гледано, експерти кажу да су стални рад и јурњава за професионалним прекретницама које важе подједнако за све постали културолошки мање пожељни за неке људе.

Чанг верује да је рад од куће одиграо кључну улогу у опадању тог тренда, јер су запослени имали већу контролу над властитим радним сатима и рутином.

„Радници су увидели да им мање сати рада или шетња за време паузе за ручак помажу да лакше обаве посао&qуот;, каже она.

„Они су схватали да, јесте, желе унапређење, али желе и да проводе време са породицом.&qуот;

Прековремени рад и интензивна посвећеност послу некада су били ултимативни статусни симбол уа многе, али после неколико тешких година - и нових економских недаћа и потенцијалних отказа који су на помолу - чини се да је неким људима важније здравље и породица од „хасла&qуот;.

---

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.16.2023)