Израел и Палестинци: „О Боже, овде су“ - масакр Хамаса забележен у Воцап групи израелских мајки

ПЛЕАСЕ ЦЛОНЕ ТХЕ ЦПС ПАГЕ БЕФОРЕ СТАРТИНГ ТРАНСЛАТИОН, ТАГ ОУР ЦОНТЕНТ БИ СЕАРЦХИНГ ФОР &qуот;ВС-ЦС&qуот; УНДЕР ТХЕ ТАГС ТАБ, АНД ДО НОТ ДЕЛЕТЕ ТХЕ ТРАЦКЕР АТ ТХЕ БОТТОМ ОФ ТХЕ ПАГЕ.

„Боже сачувај.&qуот;

Убрзо након свитања ујутро у суботу 7. октобра, ова порука је стигла на 200 телефона Воцап групе за мајке из кибуца Бери.

Неколико минута касније, стигла је нова: „Имамо терористу на степеницама. Зовите некога да помогне.&qуот;

УПОЗОРЕЊЕ: Текс садржи детаље који могу узнемирити поједине читаоце

Хамасови борци управо су започели једнодневно дивљање у овом кибуцу у јужном Израелу, а у наредних 20 сати жене су делиле страх, неверицу и речи утехе путем чета, док је трајао поход милитаната, који су убијали становнике и палили куће.

Скривајући се у сигурним собама, ове жене, неке скривене са породицама, описивале су вику и експлозије које су чуле напољу, говориле једне другима где се налазе наоружани нападачи и размењивале савете о томе како се изборити са димом који им је испуњавао собе. Изнова су дозивале упомоћ.

У неким случајевима, помоћ никад није стигла.

• Израел и Палестинци: Све што треба да знате о вишедеценијском сукобу
• „Хамасови терористи су ми отели рођаку и њену децу&qуот;
• Зашто ББЦ не назива Хамас „терористима“

Како су сати откуцавали, почињале су да постављају питања.

Где је војска?

Зашто помоћи треба толико времена да стигне?

Може ли неко да се стара о мојој мајци?

Како да закључам сигурну собу?

Да ли да отворимо врата човеку који тврди да је војник?

У једном тренутку, неко је променио име групе у „Мајке из Берија - ванредна ситуација&qуот;.

Чет је са ББЦ новинарима поделила жена коју је заједница изабрала да говори за медије после напада.

Она је једна од мајки из чета, и открила нам је како се терор тога дана одвијао, и каква су сламка спаса те жене биле једне другима у најочајнијим, а за неке и последњим тренуцима њихових живота.

Нисмо могли да контактирамо свих 200 жена, али три су пристале да нам испричају своју причу детаљно, а ми смо учинили анонимним све њихове разговоре, пазећи да нико не може да буде идентификован како бисмо заштитили њихове идентитете.

За неке чланице групе се не зна где су, а претпоставља се да су мртве или нестале.

Преживеле претпостављају да је убијено стотинак људи, а да су многи одведени као таоци.

Из минута у минут, чет открива до сада непознате детаље о томе како је Хамас прогањао, убијао и спаљивао људе у њиховим властитим домовима, враћајући се изнова и изнова.

Широм јужног Израела, Хамасови борци упадали су преко границе и протутњали кроз десетине насеља.

Чет показује како су становници преживели и пружали подршку једни другима, али он бележи и, из сата у сат, њихов све већи очај, како је постајало јасно да их Израел неће спасити у скорије време.

Дафна Герстер (39) допутовала је у посету из Немачке. Петак веле провела је са породицом, у кибуцу где је одрасла.

Породица се окупила у кући њеног оца, играјући друштвену игру Кемел апдо дубоко у ноћ.

Дафна и њен муж спавали су у стану њеног брата, знајући да је сутрадан субота, јеврејски дан одмора, кад породице могу поново да буду заједно.

Насеље се налази поред границе са Газом и становници су навикли на звук ракета, али кад се Дафна због буке пробудила у 06:30 часова, одмах је знала да је нешто није како треба.

„Обично имате сирену и потмули звук подизања Гвоздене куполе, израелског ракетног одбрамбеног система. Овај пут, међутим, није било сирене и све је било јако гласно. Био је то звук који нисмо могли да препознамо.

„Отишла сам у братовљеву собу и питала га: 'Шта је сад ово?'&qуот;

Као и други у кибуцу пожурили су у сигурну собу или мамад - собу направљену од ојачаног бетона, са херметичким челичним вратима и прозорима прављеним тако да издрже ракетне нападе.

Али убрзо је постало очигледно да ракете нису једина претња.

Вест се проширила у Воцап групи да је неко упуцан - и да су на улицама наоружани људи.

Снимак са сигурносне камере који је верификовао ББЦ приказује малу групу Хамасових милитаната како стижу на капије кибуца пре 06:00. сати.

Пристиже једно возило, капије се отварају, а милитанти утрчавају након што упуцају путнике аутомобила.

Видео снимак од неколико минута касније показује иста два Хамасова милитанта како ходају преко трга, држећи пушке уз себе.

У 07:10 часова почињу да се размењују прве поруке на Воцап групи.

• Ко су најистакнутије вође Хамаса
• Шта је Хамас

На видеу се виде три мотоцикла, сваки са по двојицом тешко наоружаних Хамасовоих бораца, како напуштају област кроз исту ту капију.

На другим снимцима, који су сувише експлицитни да би се поделили овде, виде се милитантни у кибуцу у 09:05 часова - три сата после првобитног уласка.

На њему се види исти аутомобил на који је пуцано на првом снимку са најмање једним телом извученим из њега како лежи на путу.

Широм кибуца, док је заједница колективно покушавала да се забарикадира у властите мамаде, почео је да расте страх у чету након запањујућег открића: многи људи су имали проблема да закључају врата сигурних соба.

„Како се закључава сигурносна брава? И како знате да је стварно закључана?&qуот;, питала је једна чланица.

„Можете ли да закључате сигурносну собу?&qуот;, питала је друга.

„За ракете да, не и за терористе.&qуот;

Слике подељене у Воцаповој групи нудиле су проручник за закључавање врата.

Они који нису успели, плашили су се да ће им Хамас само ушетати у собу.

У кући Микале Пињан (44), њен муж је истрчао из сигурне собе да закључа улазна врата куће.

Породица је чула вику на арапском испред, праћену пуцњевима из пушке.

Након што је улетео назад у сигурну собу, Микалин муж је направио механизам за закључавање уз помоћ конопца и бејзбол палице, који је чврсто држао скоро 19 сати колико су провели у соби.

У престрављеној тишини ових сигурних соба, где се људи не усуђују ни да врисну, они су махнито куцали поруке.

Микал је гледала како пристижу нове поруке.

Нису могли да чују шта се дешава испред куће сем пригушених звукова који су допирали кроз дебеле зидове.

Али на основу онога што су могли да разлуче, колективно су покушали да схвате шта се дешава.

Размењивали су поруке о „махнитом лупању&qуот; на својим вратима док су борци ишли од куће до куће.

„То није лупњава - то су пуцњи&qуот;, неко је написао.

Током првог сата напада, људи би говорили у групи да могу да чују пуцњаву у свом крају или испред неке одређене куће.

Одговори би неизбежно нахрупили: „И ми исто.&qуот;

„Схватили смо да није само један терориста, био је то масиван напад&qуот;, каже Микал.

„У сваком делу кибуца чули смо: 'овде су, овде су' тако да су заправо били у сваком насељу истовремено.&qуот;

И како су размере овог напада постајале јасније, чет су преплавиле несрећне, уплашене поруке питајући кад стиже војска - и зашто већ није стигла.

„Можемо да чујемо пуцње у близини. Надамо се да то пуца одред за прве реакције&qуот;, написала је једна жена, говорећи о малој јединици у кибуцу која реагује на узбуне за упаде пре него што ситуацију преда војсци.

Дафнин брат, Еитан Хадад, био је припадник те јединице и пожурио је у помоћ, сместивши њих двоје у сигурну собу.

Било је то последњи пут да су га видели.

„Он је изашао, а ми смо остали у сигурној соби и било је ужасно&qуот;, каже она.

„Нисте знали шта се дешава, само бисте чули пуцњаву све време, бомбе, борбе. И није застало ни за минут.&qуот;

Јединица за брзе реакције од око 10 људи очигледно није била дорасла Хамасовим милитантима.

На Воцапу, људи су пријављивали све више пуцњаве - и мушкарце који говоре арапски испред кућа.

Очајнички позиви у помоћ постали су све чешћи.

„Сама сам код куће и јако сам уплашена&qуот;, написала је једна становница.

На другом месту у кибуцу, Шир Гутентаг је покушавала да тихо умири осмогодишњу и петогодишњу ћерку, док је у неверици пратила чет преко Воцапа.

„Испрва кад сам схватила да имамо терористе у кибуцу, почела сам да се тресем. Била сам у шоку. Али врло брзо сам помислила: 'Мораш да останеш сабрана', зато што ме гледају моја деца, виде моје реакције и почињу да паниче&qуот;, каже она.

„И зато сам им рекла да је све у реду. Све ће бити у реду.&qуот;

Од почетка напада је прошло неколико сати, а криза се само погоршавала.

Хамас је упадао у домове људи и претио да ће упасти у сигурне собе док чланови чета преклињу за помоћ.

Микал је читала те молбе док је истовремено слала поруке властитој породици у засебној Воцап групи.

Она је поделила садржај ове групе са ББЦ-јем, пруживши застрашујући увид у очај једне породице док описује Хамасов напад у реалном времену.

Око 09:30, Микалова мајка је написала у породичном чету да може да чује гласове на арапском испред куће.

У року од 15 минута, друга порука је потврдила да је Микалин отац повређен.

Микал, која се све до тог тренутка трудила да остане тиха у својој сигурној соби, просто више није могла да издржи да ћути и позвала је своју мајку.

Њена мајка се јавила и почела да шапуће.

„'Они су ту, упуцали су тату, није му добро.'&qуот;

„И потом је прекинула везу&qуот;, каже Микал.

Њена мајка је наставила да пише у породичном чету: „Упомоћ. Упомоћ.&qуот;

Хамасови борци су користили оружје да би провалили врата сигурне собе и упуцали су Микалиног оца док је он покушавао да им узврати.

Потом су убацили гранате.

Њена мајка је написала последњи позив у помоћ у 10:15.

Након тога, поруке њене деце остале су без одговора.

И она је убијена.

Док су њени родитељи нападани, Микал је очајнички слала поруке у чет мајки, позивајући било кога да им помогне.

Она ће наставити да шаље поруке о њима током читавог дана надајући се да су некако преживели.

Није била једина.

Други су непрестано преклињали да неко, било ко, провери шта је са њиховим родитељима, пријатељима, рођацима.

Али нико није могао: сви су били у истој ситуацији, забарикадирани у својим мамадима.

Хамасово оружје биле су пушке и гранате, али су они и палили куће.

„Читава кућа је у диму&qуот;, написала је једна становница.

„Шта да радим… Реците ми шта да радим.&qуот;

„Имамо пожар у сигурној соби&qуот;, „Читав прозор сигурне собе је црн&qуот;, гласиле су друге поруке.

Горео је ред кућа најближих Гази, дому Дафниног оца са инвалидитетом, Меира Хадада.

У њиховом породичном чету, Меирова неговатељица Филипинка, педесетдвогодишња Бинг Сол, молила је његову децу да пронађу помоћ.

„Овде су&qуот;, написала је, мислећи на Хамас, у поруци послатој у 09:44.

„Све је било препуно терориста&qуот;, написала је Бинг касније, рекавши да су похарали кућу пре него што су је запалили.

„Сигурна соба је била пуна дима. Упорно сам молила било кога да нам помогне зато што смо могли живи да изгоримо. Али нико није могао јер су сви били престрашени.&qуот;

У групи мајки, други су такође тражили да се помоћ пошаље Меиру.

Будући да нико није могао много да уради да би се одазвао свим тим молбама, нудили су једни другима практичне савете - мале савете за преживљавање из домаће радиности који су их одржавали и можда чак спасли животе у њиховом најбеспомоћнијем тренутку.

То је био дух Воцап групе - не само тога дана, већ годинама уназад колико је постојала.

Било је то место на ком су мајке могле да дају себи одушка, да пруже подршку једна другој.

„Читава кућа је пуна дима, шта да радим?&qуот;, неко је питао.

„Покушајте да ставите влажну крпу на лице. Или урин&qуот;, одговорила је друга становница.

У једној другој размени порука, становница је написала: „Не могу да дишем у кући, мислим да је негде пожар, тражим хитну помоћ.&qуот;

„Остани у сигурној соби, не излази напоље, стави парче тканине преко носа&qуот;, одговорила је комшиница.

Док су жена и деца четрдесетчетворогодишњег Голана Абидбола пронашли заклон у породичној сигурној соби, он је стајао са пушком у кухињи, гледајући како Хамасови милитанти бацају Молотовљеве коктеле на другу грађевину.

Док је посматрао, видео је породицу како искаче кроз прозор на другом спрату и жури до комшијске сигурне собе.

„Био сам набијен адреналином. Да је неко дошао до моје куће, пружио бих му отпор свог живота&qуот;, каже он.

„Послао сам слике комшији зато што је његова кућа почела да гори. Рекао сам му: 'Сада. Не видим никога. Сад је прави тренутак.' Тако да се он преселио у комшијско склониште.&qуот;

Голан каже да је то суштина „кибуца&qуот;.

„Ми смо сви једна велика породица. Ако морамо да отворимо своја врата док су терористи напољу и пустимо наше комшије да би преживели, ми ћемо то и урадити. Нико није ни трепнуо&qуот;, каже он.

Око поднева, двојица или тројица мушкараца покушала су да уђу у Голанову кућу.

Он је повукао обарач.

„Узвратили су рафалном паљбом и отишли. Не знам зашто су то урадили, али су одлучили да оду и да се више не боре са мном&qуот;, каже он.

Истовремено, узнемирујуће поруке у групи наставиле су да показују да Хамас упада у куће и покушава да се пробије у сигурне собе.

„Пуцају на врата наше сигурне собе&qуот;, гласила је једна порука. „Помозите. Било ко.&qуот;

За то време, у запаљеној кући Бинг Сол и Меира Хадада, нападачи су почели да пуцају у сигурну собу док се она испуњавала димом.

„Ризиковала сам - отворила сам прозор сигурне собе, мислећи да ће ући макар мало ваздуха&qуот;, каже Бинг.

„Настављали су да нас бомбардују, гранатама или већ нечим, унутар наше куће. Знала сам да она гори јер су врата била врела као сама ватра. Али наставила сам да придржавам врата ћебетом зато што нисам знала да ли могу да их отворе&qуот;, каже она.

Касније тога дана, уследило је нешто што Бинг описује као чудо - настала је, наиме, пукотина на таваници собе и вода је почела да капље на Меирову главу.

Она је зграбила његове образе од радости након што су пале прве капи и протрљала руке по свом лицу.

Док су чекали, њих двоје су могли да чују како се таоци одводе поред њих ка Гази.

„Чула сам јако пуно људи које су извели напоље, потом сам чула вику, а онда су се Хамасови нападачи смејали и радовали што су ухватили некога&qуот;, каже Бинг.

Прво помињање да је неко отет у чету мајки појавило се у 12:09 часова.

Погледајте видео: „Дете се гуши у диму&qуот;

ББЦ је верификовао снимке настале тога дана на којима се види да Хамасови милитанти одводе пет талаца, укључујући старију жену, путем у кибцуу Бери - не знамо када је тачно тај снимак настао.

Израел каже да је отето и одведено у Газу укупно 150 људи, али се не зна колико њих је одведено из кубица Бери.

Док је неке људе одводио Хамас, други су се питали кад ће стићи војска.

Шир Гутентаг је читала поруке, док је покушавала да утеши ћерке непрестано спуштајући руке на њих.

„Чула сам гласовне поруке о стравичним стварима&qуот;, каже она.

„Била је ту жена која је рекла да је њена беба мртва. Плакала је молећи за помоћ. Друга је видела како јој убијају мајку и чекала је у сигурној соби сатима шапућући: 'Спасите ме, не желим да умрем.'&qуот;

Друге Воцап поруке у групи говориле су о језивим повредама - укључујући члана породице који крвари из тешке ране.

Има много порука у овој групи, међу њима и неке које описују повреде, али нисмо успели да утврдимо судбину свакога ко их је послао.

Док су седели чекајући у сигурним собама да стигну израелски војници, становници су настављали да пружају подршку једни другима.

Шир је водила тихе телефонске разговоре са комшијама који су објавили поруке у којима се види да су у паници, рекавши им: „Дишите са мном.&qуот;

„Поставила сам у групи многе охрабрујуће поруке - сигурна сам де је војска ту, сигурна сам да долази. Будите стрпљиви. Дишите&qуот;, каже она.

Други у групи су чинили исто.

У једној размени порука, неко је питао: „Има ли нешто што неко може да каже да нас умири?&qуот;

У року од неколико секунди јавио се комшија: „Ја ћу вам рећи&qуот;, описујући како ће војска успети да разреши све.

Око 15:00 часова, Шир је добила позив од комшија који су је молили да дозволи да уђу у њену кућу јер се њихова испунила димом.

Она је пожурила до улазних врата и почела да расклања намештај који је ту нагурала да би спречила улазак нападача и пустила четворочлану породицу да уђе, повевши их до сигурне собе пре него што је вратила барикаду на место.

Неколико минута касније, друга жена се јавила да је замоли да уђе и Шир је започела читав процес испочетка.

Док је њена породица чекала спасавање за које није била сигурна да ће се уопште десити, Микал каже да је спустила руке на своје тројке деце и „давала им мале пољупце, али тихо&qуот;.

Једна порука у групи на Воцапу нудила је савет како умирити децу.

У поруци је речено да је страх нормална ствар и да умире децу загрљајем.

После подне, најновије информације објављене у групи сугерисале су да су Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) стигле и да су почеле да напредују.

„Војници се сада боре… Још две јединице су на путу&qуот;, гласила је једна порука послата мало после 15:30 часова.

Људи су наставили да објављују своје адресе у нади да ће неко доћи да их спасе, додајући кратке информације као што су „пазите, терористи се крију&qуот;.

Међутим, збуњеност је наставила да доминира и изгледало је да нико не зна колико је војника стигло или да ли су у организованој групи која би могла да почне да контролише ситуацију.

Људи су говорили о томе како су напољу чули повике: „ИДФ, ИДФ!&qуот;, али нису знали да ли могу да им верују.

То је могла да буде варка Хамаса, који покушава да наведе становнике да отворе врата.

Голан је наставио да стоји са пушком у својој кухињи и каже да је могао да види милитанте са ракетним бацачима који вичу: „ИДФ, ИДФ&qуот;.

„Послао сам поруку комшијама рекавши да мислим да то није ИДФ, говорили су са акцентом и нису имали одговарајућу одећу - јесу носили униформе, али их нису носили правилно.&qуот;

Ова порука је такође била прослеђена около у групи.

• Израел циља Хамасов лавиринт тунела испод Газе
• Ко су израелски Арапи

„Маскирали су се као војници, не пуштајте никога унутра&qуот;, гласила је једна.

Како је почело да пада вече, поруке су почеле да показују више наде.

Звукови које су људи чули из сигурних соба су се мењали.

Многи су почели да чују више хебрејских гласова.

Чекали су скоро читав дан да стигне та помоћ.

У једној од првих порука на чету један члан је рекао да људи не треба да брину и да им не треба војска - ускоро ће све бити готово.

Али већ неколико минута касније, људи су преклињали да војници стигну.

Сада када је та помоћ коначно стигла, становници су покушали да се координишу са војницима, нудећи адресе ИДФ-у где треба да буду послати да се боре.

Мало пре 18:00 часова, почела је да кружи порука да се инцидентом баве највеће снаге у војсци.

„Све до сада сте били храбри и фантастични, остајте у сигурним собама и све ће се завршити. Сви су свесни ситуације и информације све време пристижу.&qуот;

Негде у ово време, Бинг и Меир су спасени из своје сигурне собе.

Кућа око њих - у којој је породица вече пре тога играла друштвене игре - сада је била у пепелу.

Неким чудом су успели да преживе, заточени у малој соби док су све њихове ствари гореле.

Бинг се окренула док су је војници одводили и сликала телефоном оно што је преостало од куће.

У чет групи, у 18:08 часова послата је порука која је гласила: „Почиње процес евакуације.&qуот;

То је било праћено првим порукама од људи који су говорили да су спасени.

Али тај процес је био спор. Многи су наставили да моле за помоћ до дубоко у ноћ.

„Овде све време лете меци. Не престају. Молим вас, они су ту&qуот;, гласила је једна порука послата мало после 19:00 часова.

Војска је стигла до стана Дафниног брата у 20:00 часова, рекавши Дафни и њеном мужу да ће бити спасени у року од сат времена.

Чланови групе мајки почели су да деле лозинку коју војници треба да кажу да би становници могли да верују да су то стварно они.

Људи су наставили да се брину да је то заправо Хамас који покушава да им упадне у куће.

За то време, звуци окршаја ватреним оружјем су се настављали.

Речено им је да је све готово, али будући да су провели читав дан не видевши ништа и слушајући све, сматрали су да не смеју да разликују и да не верују никоме.

„Не говоре лозинку, помозите нам&qуот;, написала је једна становница.

Кад је војска стигла до Микалиног дома, испрва је одбила да отвори врата.

Један од људи из јединице за хитне операције кибуца позвао је Михалиног мужа да га увери да је то стварно ИДФ.

„Рекли су му да ће се вратити и да ће викати. А он им је рекао да вичу наша имена и ми ћемо отворити&qуот;, каже Микал.

Војници су окружили породицу и њиховог пса кућног љубимца док су их изводили из кибуца.

„Рекли су нам: 'Ићи ћемо у тишини и у једном тренутку ћете прекрити очи своје деце јер има много мртвих унаоколо'.&qуот;

„И тако смо ходали, са псом, а он је био необично тих. Мислим да нам је требало 15 минута да изађемо из кибуца до места где су окупили све друге људе. Војници су ишли до сваке породице на овај начин, тако да им је требало много времена.&qуот;

Она је прекрила очи деци, али је Микал држала властите очи широм отворене.

„Желела сам да гледам. Видела сам тела. Мој муж је рекао да је видео тела људи из кибуца, али ја сам видела тела терориста&qуот;, каже она.

Други нису могли да гледају посмртне остатке припадника своје заједнице.

„Гледала сам доле&qуот;, рекла је Шир. „Мислим да ми је то спасло душу.&qуот;

Погледајте видео: Рушевине и пепео у Гази после израелских напада

Док су чекали да буду одведени, нападач је отворио ватру у близини. Још није све било готово.

Становници су били превезени војним камионима у оближњи град, пре него што су пребачени у хотел на Мртвом мору.

Дафна, која је први пут видела војску у 20:00 часова, није била спасена све до 01:00.

Она је провела 19 сати у толико повишеном стању стреса и страха да се није превише бринула за брата.

Касније је сазнала да је погинуо.

Није био једини.

Једна жена која је дозивала упомоћ читав дан након што је Хамас провалио у њену кућу послала је бујицу порука око 17:00.

Оне су почеле сабласном гласовном поруком у којој шапуће: „Треба ми помоћ.&qуот;

Други су је бодрили да издржи.

У 18:00 часова, послала је нову поруку.

„Морају да нас евакуишу&qуот;, рекла је.

То су биле последње њене поруке које је ББЦ видео на чету на Воцапу.

Њени пријатељи кажу да је или мртва или отета.

Они се враћају свом животу пре оне прве поруке - „Боже сачувај&qуот; - и времену када је њихова заједница била оно што називају рајем.

Они описују прелеп пејзаж, заједницу мајки и пријатељица које су се ослањале једне на друге и када су комшије водиле рачуна једни о другима.

Преживели становници кажу да црпе снагу из њихове разрушене заједнице - али да не могу да забораве оне које су изгубили.

„Они су наши пријатељи, они су наша породица, они су нам све&qуот;, каже Голан.

„Ми их познајемо. Они су били део наших живота откако смо рођени и желимо их назад.&qуот;

Становници су градили заједницу у кибуцу Бери деценијама.

За њих је он деловало несаломиво.

Сада многи од њих не знају куда да иду и шта да раде.

„Не знам да ли уопште имамо дом након свега овога&qуот;, каже Дафна.

„Живели смо у илузији да смо безбедни.&qуот;

Превод: Шајна Опенхајмер, Џонатан Бек, Лиора Шур, Џонатан Шамир и други

Дизајн и визуелизација: Турал Ахмедзаде и Џој Рохас

Верфикација - ББЦ Верифај: Мерилин Томас, Џош Читам, Џејк Хортон, Пол Мајерс, Шајан Сардаризадех и Пол Браун

Приредио: Семјуел Хорти

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.19.2023)