Izrael i Palestinci: „O Bože, ovde su“ - masakr Hamasa zabeležen u Vocap grupi izraelskih majki

PLEASE CLONE THE CPS PAGE BEFORE STARTING TRANSLATION, TAG OUR CONTENT BY SEARCHING FOR "WS-CS" UNDER THE TAGS TAB, AND DO NOT DELETE THE TRACKER AT THE BOTTOM OF THE PAGE.

„Bože sačuvaj."

Ubrzo nakon svitanja ujutro u subotu 7. oktobra, ova poruka je stigla na 200 telefona Vocap grupe za majke iz kibuca Beri.

Nekoliko minuta kasnije, stigla je nova: „Imamo teroristu na stepenicama. Zovite nekoga da pomogne."

UPOZORENjE: Teks sadrži detalje koji mogu uznemiriti pojedine čitaoce

Hamasovi borci upravo su započeli jednodnevno divljanje u ovom kibucu u južnom Izraelu, a u narednih 20 sati žene su delile strah, nevericu i reči utehe putem četa, dok je trajao pohod militanata, koji su ubijali stanovnike i palili kuće.

Skrivajući se u sigurnim sobama, ove žene, neke skrivene sa porodicama, opisivale su viku i eksplozije koje su čule napolju, govorile jedne drugima gde se nalaze naoružani napadači i razmenjivale savete o tome kako se izboriti sa dimom koji im je ispunjavao sobe. Iznova su dozivale upomoć.

U nekim slučajevima, pomoć nikad nije stigla.

• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
• „Hamasovi teroristi su mi oteli rođaku i njenu decu"
• Zašto BBC ne naziva Hamas „teroristima“

Kako su sati otkucavali, počinjale su da postavljaju pitanja.

Gde je vojska?

Zašto pomoći treba toliko vremena da stigne?

Može li neko da se stara o mojoj majci?

Kako da zaključam sigurnu sobu?

Da li da otvorimo vrata čoveku koji tvrdi da je vojnik?

U jednom trenutku, neko je promenio ime grupe u „Majke iz Berija - vanredna situacija".

Čet je sa BBC novinarima podelila žena koju je zajednica izabrala da govori za medije posle napada.

Ona je jedna od majki iz četa, i otkrila nam je kako se teror toga dana odvijao, i kakva su slamka spasa te žene bile jedne drugima u najočajnijim, a za neke i poslednjim trenucima njihovih života.

Nismo mogli da kontaktiramo svih 200 žena, ali tri su pristale da nam ispričaju svoju priču detaljno, a mi smo učinili anonimnim sve njihove razgovore, pazeći da niko ne može da bude identifikovan kako bismo zaštitili njihove identitete.

Za neke članice grupe se ne zna gde su, a pretpostavlja se da su mrtve ili nestale.

Preživele pretpostavljaju da je ubijeno stotinak ljudi, a da su mnogi odvedeni kao taoci.

Iz minuta u minut, čet otkriva do sada nepoznate detalje o tome kako je Hamas proganjao, ubijao i spaljivao ljude u njihovim vlastitim domovima, vraćajući se iznova i iznova.

Širom južnog Izraela, Hamasovi borci upadali su preko granice i protutnjali kroz desetine naselja.

Čet pokazuje kako su stanovnici preživeli i pružali podršku jedni drugima, ali on beleži i, iz sata u sat, njihov sve veći očaj, kako je postajalo jasno da ih Izrael neće spasiti u skorije vreme.

Dafna Gerster (39) doputovala je u posetu iz Nemačke. Petak vele provela je sa porodicom, u kibucu gde je odrasla.

Porodica se okupila u kući njenog oca, igrajući društvenu igru Kemel apdo duboko u noć.

Dafna i njen muž spavali su u stanu njenog brata, znajući da je sutradan subota, jevrejski dan odmora, kad porodice mogu ponovo da budu zajedno.

Naselje se nalazi pored granice sa Gazom i stanovnici su navikli na zvuk raketa, ali kad se Dafna zbog buke probudila u 06:30 časova, odmah je znala da je nešto nije kako treba.

„Obično imate sirenu i potmuli zvuk podizanja Gvozdene kupole, izraelskog raketnog odbrambenog sistema. Ovaj put, međutim, nije bilo sirene i sve je bilo jako glasno. Bio je to zvuk koji nismo mogli da prepoznamo.

„Otišla sam u bratovljevu sobu i pitala ga: 'Šta je sad ovo?'"

Kao i drugi u kibucu požurili su u sigurnu sobu ili mamad - sobu napravljenu od ojačanog betona, sa hermetičkim čeličnim vratima i prozorima pravljenim tako da izdrže raketne napade.

Ali ubrzo je postalo očigledno da rakete nisu jedina pretnja.

Vest se proširila u Vocap grupi da je neko upucan - i da su na ulicama naoružani ljudi.

Snimak sa sigurnosne kamere koji je verifikovao BBC prikazuje malu grupu Hamasovih militanata kako stižu na kapije kibuca pre 06:00. sati.

Pristiže jedno vozilo, kapije se otvaraju, a militanti utrčavaju nakon što upucaju putnike automobila.

Video snimak od nekoliko minuta kasnije pokazuje ista dva Hamasova militanta kako hodaju preko trga, držeći puške uz sebe.

U 07:10 časova počinju da se razmenjuju prve poruke na Vocap grupi.

• Ko su najistaknutije vođe Hamasa
• Šta je Hamas

Na videu se vide tri motocikla, svaki sa po dvojicom teško naoružanih Hamasovoih boraca, kako napuštaju oblast kroz istu tu kapiju.

Na drugim snimcima, koji su suviše eksplicitni da bi se podelili ovde, vide se militantni u kibucu u 09:05 časova - tri sata posle prvobitnog ulaska.

Na njemu se vidi isti automobil na koji je pucano na prvom snimku sa najmanje jednim telom izvučenim iz njega kako leži na putu.

Širom kibuca, dok je zajednica kolektivno pokušavala da se zabarikadira u vlastite mamade, počeo je da raste strah u četu nakon zapanjujućeg otkrića: mnogi ljudi su imali problema da zaključaju vrata sigurnih soba.

„Kako se zaključava sigurnosna brava? I kako znate da je stvarno zaključana?", pitala je jedna članica.

„Možete li da zaključate sigurnosnu sobu?", pitala je druga.

„Za rakete da, ne i za teroriste."

Slike podeljene u Vocapovoj grupi nudile su proručnik za zaključavanje vrata.

Oni koji nisu uspeli, plašili su se da će im Hamas samo ušetati u sobu.

U kući Mikale Pinjan (44), njen muž je istrčao iz sigurne sobe da zaključa ulazna vrata kuće.

Porodica je čula viku na arapskom ispred, praćenu pucnjevima iz puške.

Nakon što je uleteo nazad u sigurnu sobu, Mikalin muž je napravio mehanizam za zaključavanje uz pomoć konopca i bejzbol palice, koji je čvrsto držao skoro 19 sati koliko su proveli u sobi.

U prestravljenoj tišini ovih sigurnih soba, gde se ljudi ne usuđuju ni da vrisnu, oni su mahnito kucali poruke.

Mikal je gledala kako pristižu nove poruke.

Nisu mogli da čuju šta se dešava ispred kuće sem prigušenih zvukova koji su dopirali kroz debele zidove.

Ali na osnovu onoga što su mogli da razluče, kolektivno su pokušali da shvate šta se dešava.

Razmenjivali su poruke o „mahnitom lupanju" na svojim vratima dok su borci išli od kuće do kuće.

„To nije lupnjava - to su pucnji", neko je napisao.

Tokom prvog sata napada, ljudi bi govorili u grupi da mogu da čuju pucnjavu u svom kraju ili ispred neke određene kuće.

Odgovori bi neizbežno nahrupili: „I mi isto."

„Shvatili smo da nije samo jedan terorista, bio je to masivan napad", kaže Mikal.

„U svakom delu kibuca čuli smo: 'ovde su, ovde su' tako da su zapravo bili u svakom naselju istovremeno."

I kako su razmere ovog napada postajale jasnije, čet su preplavile nesrećne, uplašene poruke pitajući kad stiže vojska - i zašto već nije stigla.

„Možemo da čujemo pucnje u blizini. Nadamo se da to puca odred za prve reakcije", napisala je jedna žena, govoreći o maloj jedinici u kibucu koja reaguje na uzbune za upade pre nego što situaciju preda vojsci.

Dafnin brat, Eitan Hadad, bio je pripadnik te jedinice i požurio je u pomoć, smestivši njih dvoje u sigurnu sobu.

Bilo je to poslednji put da su ga videli.

„On je izašao, a mi smo ostali u sigurnoj sobi i bilo je užasno", kaže ona.

„Niste znali šta se dešava, samo biste čuli pucnjavu sve vreme, bombe, borbe. I nije zastalo ni za minut."

Jedinica za brze reakcije od oko 10 ljudi očigledno nije bila dorasla Hamasovim militantima.

Na Vocapu, ljudi su prijavljivali sve više pucnjave - i muškarce koji govore arapski ispred kuća.

Očajnički pozivi u pomoć postali su sve češći.

„Sama sam kod kuće i jako sam uplašena", napisala je jedna stanovnica.

Na drugom mestu u kibucu, Šir Gutentag je pokušavala da tiho umiri osmogodišnju i petogodišnju ćerku, dok je u neverici pratila čet preko Vocapa.

„Isprva kad sam shvatila da imamo teroriste u kibucu, počela sam da se tresem. Bila sam u šoku. Ali vrlo brzo sam pomislila: 'Moraš da ostaneš sabrana', zato što me gledaju moja deca, vide moje reakcije i počinju da paniče", kaže ona.

„I zato sam im rekla da je sve u redu. Sve će biti u redu."

Od početka napada je prošlo nekoliko sati, a kriza se samo pogoršavala.

Hamas je upadao u domove ljudi i pretio da će upasti u sigurne sobe dok članovi četa preklinju za pomoć.

Mikal je čitala te molbe dok je istovremeno slala poruke vlastitoj porodici u zasebnoj Vocap grupi.

Ona je podelila sadržaj ove grupe sa BBC-jem, pruživši zastrašujući uvid u očaj jedne porodice dok opisuje Hamasov napad u realnom vremenu.

Oko 09:30, Mikalova majka je napisala u porodičnom četu da može da čuje glasove na arapskom ispred kuće.

U roku od 15 minuta, druga poruka je potvrdila da je Mikalin otac povređen.

Mikal, koja se sve do tog trenutka trudila da ostane tiha u svojoj sigurnoj sobi, prosto više nije mogla da izdrži da ćuti i pozvala je svoju majku.

Njena majka se javila i počela da šapuće.

„'Oni su tu, upucali su tatu, nije mu dobro.'"

„I potom je prekinula vezu", kaže Mikal.

Njena majka je nastavila da piše u porodičnom četu: „Upomoć. Upomoć."

Hamasovi borci su koristili oružje da bi provalili vrata sigurne sobe i upucali su Mikalinog oca dok je on pokušavao da im uzvrati.

Potom su ubacili granate.

Njena majka je napisala poslednji poziv u pomoć u 10:15.

Nakon toga, poruke njene dece ostale su bez odgovora.

I ona je ubijena.

Dok su njeni roditelji napadani, Mikal je očajnički slala poruke u čet majki, pozivajući bilo koga da im pomogne.

Ona će nastaviti da šalje poruke o njima tokom čitavog dana nadajući se da su nekako preživeli.

Nije bila jedina.

Drugi su neprestano preklinjali da neko, bilo ko, proveri šta je sa njihovim roditeljima, prijateljima, rođacima.

Ali niko nije mogao: svi su bili u istoj situaciji, zabarikadirani u svojim mamadima.

Hamasovo oružje bile su puške i granate, ali su oni i palili kuće.

„Čitava kuća je u dimu", napisala je jedna stanovnica.

„Šta da radim… Recite mi šta da radim."

„Imamo požar u sigurnoj sobi", „Čitav prozor sigurne sobe je crn", glasile su druge poruke.

Goreo je red kuća najbližih Gazi, domu Dafninog oca sa invaliditetom, Meira Hadada.

U njihovom porodičnom četu, Meirova negovateljica Filipinka, pedesetdvogodišnja Bing Sol, molila je njegovu decu da pronađu pomoć.

„Ovde su", napisala je, misleći na Hamas, u poruci poslatoj u 09:44.

„Sve je bilo prepuno terorista", napisala je Bing kasnije, rekavši da su poharali kuću pre nego što su je zapalili.

„Sigurna soba je bila puna dima. Uporno sam molila bilo koga da nam pomogne zato što smo mogli živi da izgorimo. Ali niko nije mogao jer su svi bili prestrašeni."

U grupi majki, drugi su takođe tražili da se pomoć pošalje Meiru.

Budući da niko nije mogao mnogo da uradi da bi se odazvao svim tim molbama, nudili su jedni drugima praktične savete - male savete za preživljavanje iz domaće radinosti koji su ih održavali i možda čak spasli živote u njihovom najbespomoćnijem trenutku.

To je bio duh Vocap grupe - ne samo toga dana, već godinama unazad koliko je postojala.

Bilo je to mesto na kom su majke mogle da daju sebi oduška, da pruže podršku jedna drugoj.

„Čitava kuća je puna dima, šta da radim?", neko je pitao.

„Pokušajte da stavite vlažnu krpu na lice. Ili urin", odgovorila je druga stanovnica.

U jednoj drugoj razmeni poruka, stanovnica je napisala: „Ne mogu da dišem u kući, mislim da je negde požar, tražim hitnu pomoć."

„Ostani u sigurnoj sobi, ne izlazi napolje, stavi parče tkanine preko nosa", odgovorila je komšinica.

Dok su žena i deca četrdesetčetvorogodišnjeg Golana Abidbola pronašli zaklon u porodičnoj sigurnoj sobi, on je stajao sa puškom u kuhinji, gledajući kako Hamasovi militanti bacaju Molotovljeve koktele na drugu građevinu.

Dok je posmatrao, video je porodicu kako iskače kroz prozor na drugom spratu i žuri do komšijske sigurne sobe.

„Bio sam nabijen adrenalinom. Da je neko došao do moje kuće, pružio bih mu otpor svog života", kaže on.

„Poslao sam slike komšiji zato što je njegova kuća počela da gori. Rekao sam mu: 'Sada. Ne vidim nikoga. Sad je pravi trenutak.' Tako da se on preselio u komšijsko sklonište."

Golan kaže da je to suština „kibuca".

„Mi smo svi jedna velika porodica. Ako moramo da otvorimo svoja vrata dok su teroristi napolju i pustimo naše komšije da bi preživeli, mi ćemo to i uraditi. Niko nije ni trepnuo", kaže on.

Oko podneva, dvojica ili trojica muškaraca pokušala su da uđu u Golanovu kuću.

On je povukao obarač.

„Uzvratili su rafalnom paljbom i otišli. Ne znam zašto su to uradili, ali su odlučili da odu i da se više ne bore sa mnom", kaže on.

Istovremeno, uznemirujuće poruke u grupi nastavile su da pokazuju da Hamas upada u kuće i pokušava da se probije u sigurne sobe.

„Pucaju na vrata naše sigurne sobe", glasila je jedna poruka. „Pomozite. Bilo ko."

Za to vreme, u zapaljenoj kući Bing Sol i Meira Hadada, napadači su počeli da pucaju u sigurnu sobu dok se ona ispunjavala dimom.

„Rizikovala sam - otvorila sam prozor sigurne sobe, misleći da će ući makar malo vazduha", kaže Bing.

„Nastavljali su da nas bombarduju, granatama ili već nečim, unutar naše kuće. Znala sam da ona gori jer su vrata bila vrela kao sama vatra. Ali nastavila sam da pridržavam vrata ćebetom zato što nisam znala da li mogu da ih otvore", kaže ona.

Kasnije toga dana, usledilo je nešto što Bing opisuje kao čudo - nastala je, naime, pukotina na tavanici sobe i voda je počela da kaplje na Meirovu glavu.

Ona je zgrabila njegove obraze od radosti nakon što su pale prve kapi i protrljala ruke po svom licu.

Dok su čekali, njih dvoje su mogli da čuju kako se taoci odvode pored njih ka Gazi.

„Čula sam jako puno ljudi koje su izveli napolje, potom sam čula viku, a onda su se Hamasovi napadači smejali i radovali što su uhvatili nekoga", kaže Bing.

Prvo pominjanje da je neko otet u četu majki pojavilo se u 12:09 časova.

Pogledajte video: „Dete se guši u dimu"

BBC je verifikovao snimke nastale toga dana na kojima se vidi da Hamasovi militanti odvode pet talaca, uključujući stariju ženu, putem u kibcuu Beri - ne znamo kada je tačno taj snimak nastao.

Izrael kaže da je oteto i odvedeno u Gazu ukupno 150 ljudi, ali se ne zna koliko njih je odvedeno iz kubica Beri.

Dok je neke ljude odvodio Hamas, drugi su se pitali kad će stići vojska.

Šir Gutentag je čitala poruke, dok je pokušavala da uteši ćerke neprestano spuštajući ruke na njih.

„Čula sam glasovne poruke o stravičnim stvarima", kaže ona.

„Bila je tu žena koja je rekla da je njena beba mrtva. Plakala je moleći za pomoć. Druga je videla kako joj ubijaju majku i čekala je u sigurnoj sobi satima šapućući: 'Spasite me, ne želim da umrem.'"

Druge Vocap poruke u grupi govorile su o jezivim povredama - uključujući člana porodice koji krvari iz teške rane.

Ima mnogo poruka u ovoj grupi, među njima i neke koje opisuju povrede, ali nismo uspeli da utvrdimo sudbinu svakoga ko ih je poslao.

Dok su sedeli čekajući u sigurnim sobama da stignu izraelski vojnici, stanovnici su nastavljali da pružaju podršku jedni drugima.

Šir je vodila tihe telefonske razgovore sa komšijama koji su objavili poruke u kojima se vidi da su u panici, rekavši im: „Dišite sa mnom."

„Postavila sam u grupi mnoge ohrabrujuće poruke - sigurna sam de je vojska tu, sigurna sam da dolazi. Budite strpljivi. Dišite", kaže ona.

Drugi u grupi su činili isto.

U jednoj razmeni poruka, neko je pitao: „Ima li nešto što neko može da kaže da nas umiri?"

U roku od nekoliko sekundi javio se komšija: „Ja ću vam reći", opisujući kako će vojska uspeti da razreši sve.

Oko 15:00 časova, Šir je dobila poziv od komšija koji su je molili da dozvoli da uđu u njenu kuću jer se njihova ispunila dimom.

Ona je požurila do ulaznih vrata i počela da rasklanja nameštaj koji je tu nagurala da bi sprečila ulazak napadača i pustila četvoročlanu porodicu da uđe, povevši ih do sigurne sobe pre nego što je vratila barikadu na mesto.

Nekoliko minuta kasnije, druga žena se javila da je zamoli da uđe i Šir je započela čitav proces ispočetka.

Dok je njena porodica čekala spasavanje za koje nije bila sigurna da će se uopšte desiti, Mikal kaže da je spustila ruke na svoje trojke dece i „davala im male poljupce, ali tiho".

Jedna poruka u grupi na Vocapu nudila je savet kako umiriti decu.

U poruci je rečeno da je strah normalna stvar i da umire decu zagrljajem.

Posle podne, najnovije informacije objavljene u grupi sugerisale su da su Izraelske odbrambene snage (IDF) stigle i da su počele da napreduju.

„Vojnici se sada bore… Još dve jedinice su na putu", glasila je jedna poruka poslata malo posle 15:30 časova.

Ljudi su nastavili da objavljuju svoje adrese u nadi da će neko doći da ih spase, dodajući kratke informacije kao što su „pazite, teroristi se kriju".

Međutim, zbunjenost je nastavila da dominira i izgledalo je da niko ne zna koliko je vojnika stiglo ili da li su u organizovanoj grupi koja bi mogla da počne da kontroliše situaciju.

Ljudi su govorili o tome kako su napolju čuli povike: „IDF, IDF!", ali nisu znali da li mogu da im veruju.

To je mogla da bude varka Hamasa, koji pokušava da navede stanovnike da otvore vrata.

Golan je nastavio da stoji sa puškom u svojoj kuhinji i kaže da je mogao da vidi militante sa raketnim bacačima koji viču: „IDF, IDF".

„Poslao sam poruku komšijama rekavši da mislim da to nije IDF, govorili su sa akcentom i nisu imali odgovarajuću odeću - jesu nosili uniforme, ali ih nisu nosili pravilno."

Ova poruka je takođe bila prosleđena okolo u grupi.

• Izrael cilja Hamasov lavirint tunela ispod Gaze
• Ko su izraelski Arapi

„Maskirali su se kao vojnici, ne puštajte nikoga unutra", glasila je jedna.

Kako je počelo da pada veče, poruke su počele da pokazuju više nade.

Zvukovi koje su ljudi čuli iz sigurnih soba su se menjali.

Mnogi su počeli da čuju više hebrejskih glasova.

Čekali su skoro čitav dan da stigne ta pomoć.

U jednoj od prvih poruka na četu jedan član je rekao da ljudi ne treba da brinu i da im ne treba vojska - uskoro će sve biti gotovo.

Ali već nekoliko minuta kasnije, ljudi su preklinjali da vojnici stignu.

Sada kada je ta pomoć konačno stigla, stanovnici su pokušali da se koordinišu sa vojnicima, nudeći adrese IDF-u gde treba da budu poslati da se bore.

Malo pre 18:00 časova, počela je da kruži poruka da se incidentom bave najveće snage u vojsci.

„Sve do sada ste bili hrabri i fantastični, ostajte u sigurnim sobama i sve će se završiti. Svi su svesni situacije i informacije sve vreme pristižu."

Negde u ovo vreme, Bing i Meir su spaseni iz svoje sigurne sobe.

Kuća oko njih - u kojoj je porodica veče pre toga igrala društvene igre - sada je bila u pepelu.

Nekim čudom su uspeli da prežive, zatočeni u maloj sobi dok su sve njihove stvari gorele.

Bing se okrenula dok su je vojnici odvodili i slikala telefonom ono što je preostalo od kuće.

U čet grupi, u 18:08 časova poslata je poruka koja je glasila: „Počinje proces evakuacije."

To je bilo praćeno prvim porukama od ljudi koji su govorili da su spaseni.

Ali taj proces je bio spor. Mnogi su nastavili da mole za pomoć do duboko u noć.

„Ovde sve vreme lete meci. Ne prestaju. Molim vas, oni su tu", glasila je jedna poruka poslata malo posle 19:00 časova.

Vojska je stigla do stana Dafninog brata u 20:00 časova, rekavši Dafni i njenom mužu da će biti spaseni u roku od sat vremena.

Članovi grupe majki počeli su da dele lozinku koju vojnici treba da kažu da bi stanovnici mogli da veruju da su to stvarno oni.

Ljudi su nastavili da se brinu da je to zapravo Hamas koji pokušava da im upadne u kuće.

Za to vreme, zvuci okršaja vatrenim oružjem su se nastavljali.

Rečeno im je da je sve gotovo, ali budući da su proveli čitav dan ne videvši ništa i slušajući sve, smatrali su da ne smeju da razlikuju i da ne veruju nikome.

„Ne govore lozinku, pomozite nam", napisala je jedna stanovnica.

Kad je vojska stigla do Mikalinog doma, isprva je odbila da otvori vrata.

Jedan od ljudi iz jedinice za hitne operacije kibuca pozvao je Mihalinog muža da ga uveri da je to stvarno IDF.

„Rekli su mu da će se vratiti i da će vikati. A on im je rekao da viču naša imena i mi ćemo otvoriti", kaže Mikal.

Vojnici su okružili porodicu i njihovog psa kućnog ljubimca dok su ih izvodili iz kibuca.

„Rekli su nam: 'Ići ćemo u tišini i u jednom trenutku ćete prekriti oči svoje dece jer ima mnogo mrtvih unaokolo'."

„I tako smo hodali, sa psom, a on je bio neobično tih. Mislim da nam je trebalo 15 minuta da izađemo iz kibuca do mesta gde su okupili sve druge ljude. Vojnici su išli do svake porodice na ovaj način, tako da im je trebalo mnogo vremena."

Ona je prekrila oči deci, ali je Mikal držala vlastite oči širom otvorene.

„Želela sam da gledam. Videla sam tela. Moj muž je rekao da je video tela ljudi iz kibuca, ali ja sam videla tela terorista", kaže ona.

Drugi nisu mogli da gledaju posmrtne ostatke pripadnika svoje zajednice.

„Gledala sam dole", rekla je Šir. „Mislim da mi je to spaslo dušu."

Pogledajte video: Ruševine i pepeo u Gazi posle izraelskih napada

Dok su čekali da budu odvedeni, napadač je otvorio vatru u blizini. Još nije sve bilo gotovo.

Stanovnici su bili prevezeni vojnim kamionima u obližnji grad, pre nego što su prebačeni u hotel na Mrtvom moru.

Dafna, koja je prvi put videla vojsku u 20:00 časova, nije bila spasena sve do 01:00.

Ona je provela 19 sati u toliko povišenom stanju stresa i straha da se nije previše brinula za brata.

Kasnije je saznala da je poginuo.

Nije bio jedini.

Jedna žena koja je dozivala upomoć čitav dan nakon što je Hamas provalio u njenu kuću poslala je bujicu poruka oko 17:00.

One su počele sablasnom glasovnom porukom u kojoj šapuće: „Treba mi pomoć."

Drugi su je bodrili da izdrži.

U 18:00 časova, poslala je novu poruku.

„Moraju da nas evakuišu", rekla je.

To su bile poslednje njene poruke koje je BBC video na četu na Vocapu.

Njeni prijatelji kažu da je ili mrtva ili oteta.

Oni se vraćaju svom životu pre one prve poruke - „Bože sačuvaj" - i vremenu kada je njihova zajednica bila ono što nazivaju rajem.

Oni opisuju prelep pejzaž, zajednicu majki i prijateljica koje su se oslanjale jedne na druge i kada su komšije vodile računa jedni o drugima.

Preživeli stanovnici kažu da crpe snagu iz njihove razrušene zajednice - ali da ne mogu da zaborave one koje su izgubili.

„Oni su naši prijatelji, oni su naša porodica, oni su nam sve", kaže Golan.

„Mi ih poznajemo. Oni su bili deo naših života otkako smo rođeni i želimo ih nazad."

Stanovnici su gradili zajednicu u kibucu Beri decenijama.

Za njih je on delovalo nesalomivo.

Sada mnogi od njih ne znaju kuda da idu i šta da rade.

„Ne znam da li uopšte imamo dom nakon svega ovoga", kaže Dafna.

„Živeli smo u iluziji da smo bezbedni."

Prevod: Šajna Openhajmer, Džonatan Bek, Liora Šur, Džonatan Šamir i drugi

Dizajn i vizuelizacija: Tural Ahmedzade i Džoj Rohas

Verfikacija - BBC Verifaj: Merilin Tomas, Džoš Čitam, Džejk Horton, Pol Majers, Šajan Sardarizadeh i Pol Braun

Priredio: Semjuel Horti

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.19.2023)