Izrael i Palestinci: Bajdenova potraga za rešenjem na Bliskom istoku upravo je postala teža - Džeremi Bouen

Čak i pre nego što je uništena bolnica Al Ahli u Gazi, bezrezervna podrška Džozefa Bajdena Izraelu uverila je Palestince i milione drugih Arapa da su Sjedinjene Američke Države nešto više od najvažnijeg pomagača Izraela. Uvereni su da je Amerika saučesnik u svemu što Izrael radi u Gazi, pa čak i kad se radi o ubijanju dece.

Ogorčena rasprava oko toga ko je odgovoran za napad neće promeniti mnoga mišljenja.

Dvanaest dana rata produbilo je mržnju i podele.

• Šta nam snimci, slike i drugi dokazi govore o napadu na bolnicu u Gazi
• Šta se dešava u Izraelu i Gazi i zašto sada
• Kako bi mogao da teče izraelski kopneni napad na Gazu

Izrael je izašao u javnost sa detaljnim negiranjem optužbi da je napao bolnicu Al Ahli.

Predstavio je dokaze za koje tvrdi da pokazuju kako se projektil koji je ispalio palestinski Islamistički džihad pokvario i pao mnogo ranije od namenjene mete u Izraelu.

Za Palestince - i ne samo pristalice Hamasa - gomila okrvavljenih vreća za leševe bila je sav dokaz koji im je bio potreban.

Za njih, razlika u Al Ahliju nije bila u principima već u stepenu.

Izrael ubija veliki broj Palestinaca svaki dan otkako je počeo da odgovara na iznenadni napad Hamasa, u kom je, podsetio je premijer Benjamin Netanjahu Bajdena, stradalo najmanje 1.400 ljudi, uglavnom izraelskih civila.

Al Ahli je, za Palestince, bio samo još jedan dokaz koliko Izrael ne mari za njihove živote.

Prvi izveštaji o razaranju bolnice pojavili su se dok su se motori predsedničkog aviona zagrevali da prevezu Džozefa Bajdena na Bliski istok.

Pre nego što je uspeo da uzleti, njegov program bio je u ruinama.

Predsednik Bajden ima duboku vezu sa Izraelom.

Mora da mu je delovalo prirodno da odleti u Tel Aviv da bi iskazao podršku i ponudio javni zagrljaj Netanjahuu.

Bajden se nadao da će to nekako izbalansirati sa brzopleto organizovanim samitom u Amanu, prestonici Jordana, gde je planirao da se sretne sa kraljem Jordana, predsednikom Egipta i palestinskim predsednikom.

Ali Jordan je otkazao posetu zbog bolnice Al Ahli.

Palestinski predsednik Mahmud Abas požurio je nazad u sedište u Ramali na Zapadnoj obali koja se nalazi pod okupacijom Izraela.

Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i sam Jordan izdali su saopštenje u kom osuđuju Izrael.

Poseta je postala mnogo teža za predsednika Bajdena.

Šefovi država obično polaze u diplomatske misije tek kad je teži deo pregovaračkog posla već obavljen i sporazum je spreman da se potpiše.

Dolazak u Tel Aviv bio je kocka za predsednika Bajdena.

Želeo je da ublaži humanitarnu katastrofu u Gazi, istovremeno pruživši podršku ratnim dejstvima Izraela - što je verovatno bilo nemoguće pomiriti sa samim Netanjahuom.

Ali sporazum se jeste izrodio iz njihovog sastanka.

Izraelu je obećano još vojne pomoći.

Pogledajte video: Izrael gađao palestinski izbeglički kamp

Zauzvrat je on pristao da propusti konvoje koji nose hranu, vodu i lekove u Gazu iz Egipta.

Bolnicama je očajnički potrebno gorivo za agregate u njihovim bolnicama, ali kad je sporazum saopšten, to se nije pominjalo.

Pored podrške Izraelcima i podsećanja da se pridržavaju zakona ratovanja, Bajden je takođe želeo da pojača poruku da rat ne sme da se proširi.

On je već poslao dva nosača aviona u istočni Mediteran, da bi pokazao Iranu i njegovom savezniku Libanu, vojnom i političkom pokretu Hezbolah, da će imati posla sa Amerikom ako budu intervenisali.

Jedan od razloga zašto lideri na Bliskom istoku i van njega imaju problem sa ratom između Hamasa i Izraela je zato što se nalaze na neistraženoj teritoriji.

Stare izvesnosti postale su utešne pretpostavke. Ali sada su i one raspršene i nestale.

Bliski istok je delovao kao poznata teritorija pre Hamasovih napada na Izrael od 7. oktobra.

Postojao je status kvo.

Nijednom lideru u regionu ili njegovim saveznicima on se previše nije dopadao, ali je makar obećavao stabilnost.

Većina Palestinaca bila je jednako iznenađena kao i svi kad je Hamas napao.

Neki su kritikovali Hamas da je zaboravio da je njegovo ime na arapskom akronim za Islamski pokret otpora.

Netanjahua su osudili mnogi njegovi politički protivnici u Izraelu zato što je spavao na poslu kad je Hamas napao i zato što predsedava nad katastrofalnim vojnim i obaveštajnim propustom.

Izraelci su mislili da njihova vlada može da im garantuje bezbednost.

Druga iluzija direktno povezana sa Netanjahuom bila je njegova pretpostavka da Palestincima može da se upravlja a da im se ne dozvoli nezavisnost.

Deo toga je podrazumevao sklapanje sporazuma sa Hamasom oko pitanja kao što su broj radnika kojima je dozvoljeno da se vrati u Izrael.

• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
• Izrael cilja Hamasov lavirint tunela ispod Gaze

Istovremeno, služeći se klasičnom taktikom zavadi pa vladaj, Netanjahu je radio na podrivanju Palestinske uprave, glavnog rivala Hamasa za vođstvo nad Palestincima.

Palestinska uprava je učestvovala u višegodišnjim neuspelim mirovnim pregovorima i priznala Izrael pre jedne generacije.

Ali da bi ona počela ponovo da pregovara, Izrael bi morao da razgovarao o predavanju zemlje Palestincima za buduću državu sa glavnim gradom u Jerusalimu.

Ta ideja ne dolazi u obzir za Netanjahua u njegovoj aktuelnoj inkarnaciji lidera vlade koju u životu održavaju ekstremni verski nacionalisti.

Njegov dosadašnji učinak pokazuje da on nikada nije imao nameru da odobri te ustupke.

Lakše mu je bilo da nađe način da insistira da Izrael nema partnera za mir.

Netanjahu, ili njegov naslednik, morali bi da promene svetonazor ako žele da pronađu način da spasu sledeću generaciju od još ratovanja.

Za lidere arapskih saveznika Amerike, to je bio i surovi podsetnik da Palestinci ne mogu da se ignorišu.

Jordan i Egipat imaju davno uspostavljene mirovne sporazume sa Izraelom.

Ujedinjeni Arapski Emirati su normalizovali odnose u Abrahamovom sporazumu.

Svi su polagali velike nade u plan Džozefa Bajdena da stvori novi Bliski istok, i da će moći da se pohvali uspehom spoljne politike preko posredovanja u sporazumu u kom bi Izrael i Saudijska Arabija priznali jedan drugog u zamenu za bezbednosne garancije SAD-a.

Bajdenovi zvaničnici su mislili da ostvaruju napredak.

Sada je pomirenje Saudijske Arabije i Izraela daleko od bilo kakvog dnevnog reda.

A što se tiče arapskih kraljeva, prinčeva i predsednika, rat u Gazi i napad na bolnicu takođe predstavlja povratak njihovih najvećih noćnih mora.

Krajem 2010. godine, nezadovoljni i besni prodavac voća i povrća u Tunisu zapalio se iz protesta zbog korumpiranih i siledžijskih vlasti.

To je pokrenulo arapske ustanke iz 2011. godine, koji su prestravili vođe jer su mislile da bi mogle da izgube sve - ne samo moć i bogatstvo, već možda čak i svoje živote.

Ako smrt besnog mladog čoveka u Tunisu može da bude iskra za revolucije, šta bi mogla da bude cena rata u kojem strada hiljade palestinskih civila?

Izvesnost, pokazalo se za manje od dve nedelje krvoprolića, stajala je na staklenim nogama.

Iz rata će se izroditi novi status kvo.

Možda će potresi koje će on izazvati primorati ljude da počnu da razmišljaju drugačije.

Ali ako budu samo učvrstili stare navike, perspektiva za budućnost deluje sumorno.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.19.2023)