Ana Ahmatova: Ljubav

Čas te lukavo opčinjava ko zmija kraj srca svijena u klupko, čas ti po ceo dan na belom prozoru ko mladi golub guče ljupko. Čas u zaslepljujućem inju bljesne, čas je spaziš u sanjivosti šeboja... Ali te sigurno i trajno odvodi od radosti i od spokoja. I tako slatko ume da jeca u molitvi čežnjive violine. I strah te obuzme kad je prepoznaš u nepoznatom osmehu što iznenada sine. *Prevela s ruskog jezika Ljubica Nestorov