Моја мати, Мостарка
Велике приче 28.11.2023 | Пише Марко Томаш
Тужан сам гледајући је немоћну а знајући да су њезине мршаве, танушне и ломљиве руке покретале ткалачке стројеве у једном великом индустријском постројењу само како бих ја данас могао бити гњеван због немоћи да јој узвратим за живот који ми је пружила
Зурим кроз боцу вискија у мостарску ноћ. Нити у боци нити у ноћи нема ничега и никога. Прича је у мени. Знам да ће ова прича водити до неке врсте емотивног распада. Зато је боца ту. Старо је правило чаршијских банализатора, да све буде по пропису – кад се распадаш, распадни се до краја! Ујутро сакупит ће те руке које ће те загрлити. Баш зато што си такав – веће срце од памети. Жена тих руку проговорит ће нагласком који те буди. Гласом који те враћа у стварност и
