Biću star kad ostarim

Zamršena posteljina usecala mu se u butine. Postajalo mu je neudobno. Saša je ležao pored njega kao prekuvano meso. U to vreme Kolja bi obično krenuo kući, sad nije znao šta bi s rukama. Mesar se naglo okrenuo, povlačeći pokrivač i njega za sobom. „Hoćeš priču?“, upitao je. „Da!“, uzviknuo je Kolja ushićeno. Laknulo mu je što više ne mora da smišlja šta bi s njim i sa sobom. „Važi, ali prvo da se okupam“, rekao je i ustao. Ostavio je odškrinuta vrata. Sobno svetlo