LELE DA MI NE DIRATE

Pominjujemo si s onolko kolko imamo. Ne bunimo se ako ima i povišće, ne žalimo se ako ne pretiča. A komu pa i da se jadosuješ, ljuđe doleko, Bog visoko. Mož d`nd a prekaramo s leb i sirenjce, ako ima sirenjce, ako pa neje lebac če čvatolimo i če ćutimo. Pokani li ni nekoj da sednemo uz jedenje, ima da rečemo: „Eve samo što ruča, zalak usta da turim ne mogu“. Travku ima na jezik da turiš glad da l`žeš, samo glavu da ne snavedeš. Pregl`neš pljunku, uapeš se za jezik,