Reči kojima nije potreban prevod
WDR 04.12.2023
Boris Rabrenović, Violeta Oroši, Nada Pester U ovom izdanju podkasta donosimo jednu lepu priču o saradnji studenata iz Beograda i Prištine, iz koje je nastao “Rečnik reči kojima nije potreban prevod”. O čemu se tačno radi, kako je nastala ta ideja i koliko poznavanje jezika, koje uvek doprinosi boljem razumevanju među ljudima, u ovoj priči može doprineti rušenju predrasuda i boljem međusobnom razumevanju. O tome Boris Rabrenović razgovara sa koleginicom iz Prištine Violetom Oroši i Borivojem Lazićem,
80-tih i 90-tih godina prošlog veka, u kosovskim nastavnim programima za osnovne i srednje škole, učenici su kao obavezan predmet učili albanski i srpski jezik. Skoro 30 godina se mlade generacije ne sporazumevaju na jednom od ova dva jezika. Engleski jezik je postao “normalan” način međusobne komunikacije. Međutim, poslednjih godina, zbog posla, mogućeg zapošljavanja, a i zbog činjenice da žive jedni pored drugih više vekova, slušaju istu muziku, imaju slične
