Lejla Kalamujić: Šta je ovo u nama

Izgubljena sam u tami. Dozivam ga i plačem. Nema ga, pa ga nema. Samo njegov glas, negdje u daljini, tješi me: ne brini Leno moja, naći ću ja tebe. Išetao je iz stana i nestao. Iščeznuo, tek-tako. Mama je bila očajna. Utučeno je plakala danima. Pozivali su je kad god bi imali nepoznato muško tijelo. Spremila bi se najbrže što može, pa hitila u mrtvačnicu. Svaki put bi rekla: ne. Vraćala se sivog lica i zakrvavljenih bjeonjača. Bilo je to pravo mučenje. Dušu bi