Лејла Каламујић: Шта је ово у нама

Изгубљена сам у тами. Дозивам га и плачем. Нема га, па га нема. Само његов глас, негдје у даљини, тјеши ме: не брини Лено моја, наћи ћу ја тебе. Ишетао је из стана и нестао. Ишчезнуо, тек-тако. Мама је била очајна. Утучено је плакала данима. Позивали су је кад год би имали непознато мушко тијело. Спремила би се најбрже што може, па хитила у мртвачницу. Сваки пут би рекла: не. Враћала се сивог лица и закрвављених бјеоњача. Било је то право мучење. Душу би