Дан када смо поверовали да човек може да лети: 45 година филмског Супермена
Први филм о најпознатијем суперхероју на свету стигао је у биоскопе пре тачно 45 година и публика је била одушевљена.
„Погледајте горе на небу!&qуот;
„То је птица!&qуот;
„То је авион&qуот;
„То је....&qуот;
Знате већ ко.
Годинама већ знате ко је бржи од метка, човек од челика и, иако не први, онда свакако најпознатији суперхерој на свету - Супермен.
Од настанка стрипа, давне 1938. године, љубитељи Супермена знали су за његову надљудску снагу, рендгенски вид, ледени дах и способност летења.
Знали су све то, као чињенице, али искључиво у домену фикције, стрипа, радијских емисија и не нарочито уверљивих телевизијских серија.
Међутим, тек су 15. децембра 1978. године људи заправо поверовали да човек може да лети, баш као што им је то и обећавао рекламни слоган за Супермена.
- Супермен једном недељно: 20 година серија Смолвил
- Виктор Богдановић: Човек који је Супермена довео у Србију
- Нови Супермен је бисексуалац
- Први стрип о Супермену продат за више од три милиона долара
„Одмах да разјаснимо: Жице се не виде и специјални ефекти су заиста спектакуларни&qуот;, билоп је прво што је написао филмски критичар Холивуд Репортера Рон Пенигтон написао..
Када су видели Кристофера Рива како у црвено-плавом костиму, са огромним С насред груди, надлеће Метрополис, љубитељи суперхероја, филмофили, па чак и повремени посетиоци биоскопа поверовали су не само да човек може да лети, већ и да је, од тог тренутка, на филмском платну све могуће, и да ни небо више није граница.
Летење, држање хеликоптера у једној руци, па чак и промена смера у којем се Земља ротира деловало је лако.
Што не значи да је посао редитеља Ричарда Донера, као и екипе задужене за специјалне ефекте, био имало лак.
Стрипови се тада још нису сматрали озбиљним штивом - нико их није називао графичким новелама - док суперхеројски филм као жанр није гарантовао наклоност критичара, а камоли успех на благајнама као данас, у 21. веку.
Ипак, Супермен је успео да освоји срца критичара и публике, зарадивши укупно 300 милиона долара (милијарду и девет милиона долара према данашњој вредности те валуте) и поставши не само први блокбастер заснован на стрипу, већ и један од најбољих суперхеројских филмова свих времена.
А за такав успех је било потребно много труда, мало среће и, по свему судећи, један креативан Југословен.
Избор редитеља
Када су продуценти Александар и Илија Салкинд решили да направе филм о Супермену, имали су све што њихове колеге треба да имају - идеју, смелост и новац (донекле), али не и дистрибутера.
Успели су да убеде компанију Ворнер Брос да дистрибуира филм, али без обавезе финансирања.
Салкинди су зато имали тежак задатак: да сниме довољно атрактиван филм који би се допао челницима Ворнер Броса, што је значило да је финансијски ризик био огроман.
Знали су да морају да ангажују неког од великана, па су тако у оптицају били редитељи „Дивље хорде&qуот; (Тхе Вилд Бунцх) Сем Пекинпо и „Истеривача ђавола&qуот; (Тхе Ексорцист) Вилијам Фридкин.
На крају су се одлучили за Гаја Хамилтона, који се прославио режирањем филмова о Џејмсу Бонду.
Супермен је испрва требало да буде сниман у Риму, али је зарад смањења трошкова продукција пребачена у Лондон.
А онда се родио и први проблем.
Хамилтон је био енглески порески изгнаник, што је значило да је у Великој Британији могао да проводи свега шездесет дана годишње.
Како је било сигурно да ће продукција трајати дуже, започета је потрага за новим редитељем.
„'Радим на Супермену. Немам редитеља и платићу те милион долара', рекао ми је Александар Салкинд&qуот;, присећао се Ричард Донер у разговору за Холивуд Репортер 2016. године.
Донер се нешто раније прославио филмом „Предсказање&qуот; (Тхе Омен), а милион долара је била позамашна сума.
„Питао сам га колико филмова планира, и рекао ми је 'Два. Имам Марлона Бранда на неколико недеља и Џина Хекмана и почињемо са снимањем тад и тад&qуот;, рекао је Донер.
Салкинд му је рекао да има и сценарио који је „савршен&qуот;.
Сат касније, на врата му је зазвонио достављач са поприлично обимним текстом у рукама и костимом Супермена.
- Бетмен: 80 година Мрачног витеза
- Марвел слави 80. рођендан: Од ивице банкрота до милијарди на благајнама
- Зашто нам више нису потребни суперхероји
- Инспирација за суперхероје - Сазнајте ко је подарио моћи Супермену, Спајдермену и Чудесној жени
Од аутора Кума, до групе аутора
Продуценти су, нормално, желели познатог сценаристу на пројекту, па су ангажовали Марија Пуза, једног од сценаристе Кума и аутора истоименог романа.
Пузо је провео неко време са уредницима издавачке куће ДЦ Комикс како би се упознао са Суперменовим светом и написао сценарио који се, наводно, простирао на 500 страна и два филма.
Али квантитет није нужно гарантовао и квалитет, и Донер је захтевао да се сценарио преправи.
„Одрастао сам на Супермену. Постојао је читав период мог живота када сам читао Супермена.
„Када сам прочитао сценарио, помислио сам 'Човече, ако сниме овај филм, уништиће легенду о Супермену'. Тако сам решио да га ја урадим, само како бих га одбранио&qуот;, рекао је редитељ.
У помоћ је позвао Тома Менкијевица, сценаристу Бонд филма „Живи и пусти друге да умру&qуот; (Ливе анд Лет Дие), с којим је, након краћег убеђивања - између осталог, и трк по дворишту у костиму Супермен, почео да прерађује филмску причу.
На сценарију су касније радили и Дејвид и Лезли Њуман, као и Роберт Бентон.
Потрага за Суперменом: У трци Сталоне, Редфорд, па чак и Мухамед Али
Издавачка кућа ДЦ Комикс захтевала је да Супермен изгледа како су њени људи замислили, али и листу унапред „одобрених&qуот; глумаца који би могли да се нађу у тој улози.
На листи су се наводно нашле све највеће звезде 1970-их: Силвестер Сталоне, Дастин Хофман, Стив Меквин, Роберт Редфорд, Ал Паћино, Пол Њуман и Мухамед Али.
Али Ричард Донер је све њих сматрао погрешним избором.
Редитељ је био убеђен да нико не би веровао у Сталонеа када би га видео у костиму Супермена, јер не би видели фиктивног лика, већ филмску звезду.
Зато је инсистирао да главну улогу треба да добије скоро па анонимус, потез који ће годинама касније поновити многи редитељи при избору глумаца за новије интерпретације Човека од челика.
Савршени Супермен
Тако се на радару нашао Кристофер Рив, изврстан позоришни глумац.
Донер га је гледао у представи у којој Рив тумачи две улоге, оца и сина, и баш га је тај дуалитет приликом извођења убедио да је савршен избор како за Супермена, тако и за Кларка Кента.
Међутим, његова грађа је била минус јер, веровали или не, Кристофер Рив је тада био мршав.
„Пре него што сам почео да се бавим глумом, био сам баш напуцан&qуот;, рекао му је Рив.
„Ако сам смршао 20 кила, могу и да их вратим.&qуот;
Рив је потом ушао у строги режим исхране и тренинга, заједно са бодибилдером Дејвидом Праузом, у Холивуду познатом као човеком унутар костима Дарта Вејдера из Ратова звезда.
За само шест недеља, Супермен каквог данас знамо стајао је испред продукцијског тима.
Криптон-Метрополис: Ко су били остали глумци?
Много пре Кристофера Рива, на сцену су ступили велики играчи који је требало да, поред сјајних изведби, дају кредибилитет суперхеројском филму.
Марлон Брандо био је једна од првих холивудских фаца која је потписала уговор.
Тумачио је лик Џора-Ела, Суперменовог оца, који је покушао да упозори становнике планете Криптон на надолазећу опасност и успео да спаси и пошаље сина Кал-Ела у дубине галаксије, како би постао заштитник Земље.
Иако су многи мислили да ће Брандо бити изузетно тежак за сарадњу, Донер га се сећао као великог професионалца.
„Био је потпуно присутан, увек на време и није био напоран. Тачно је да смо морали да лепимо његов текст на груди других глумаца, али он би рекао 'Не желим да га читам као да сам га прочитао хиљаду пута пре тога. Први пут када га прочитам, биће искрено.'
„И успело му је. Био је најбољи. Био је Марлон Брандо&qуот;, сећа се Донер.
Џин Хекман је био савршен Лекс Лутор, „највећи криминални ум свих времена&qуот; како је то његов лик умео да каже.
А његово одбијање да се обрије или чак носи капу која би имитирала ћелавост довело је до сјајног комичног ефекта, како Лекс Лутор готово у свакој новој сцени носи другу поруку, што указује на његов губитак косе.
И Марго Кидер, која је, ненамерно се саплевши, добила улогу Лоис Лејн, репортерке Дејли Планета и Суперменове љубави.
Њена оштрина на речима, како усмено тако и за писаћом машином, и природна смотаност - јер је Донер терао да глуми без сочива за вид - помогли су јој да буде савршена Лоис Лејн.
Југословен који је изумео летење
Наравно, највећи изазов је био учинити летење уверљивим.
Пре дугометражног филма, постојале су телевизијске серије о Супермену у којима је било летења али оно, због доступне технологије и буџета продукција, није изгледало најбоље.
Продуценти Супермена, решени да уштеде што више новца, испрва су желели да користе сличне методе снимања.
„Погледао сам тест снимке и рекао им да је грозно. Летење је изгледало као у лошој ТВ серији, као да летите на дасци&qуот;, сећа се Донер.
„Позвао сам продуценте и рекао им 'Слушајте, можда ово неће функционисати, морамо да почнемо из почетка', на шта су ми одговорили: 'Не, не, све што имаш је одлично'.&qуот;
Али није било, а Донер се намерачио да докаже нешто што ће коју годину касније постати званични слоган филма.
„Повероваћете да човек може да лети.&qуот;
Тим за специјалне ефекте морао је практично да осмисли нови начин снимања, како би летење изгледало што реалније.
Тада на сцену ступа Зоран Перишић.
Рођен у Земуну, одрастао у Прокупљу, а каријеру је градио на великим филмовима британске и америчке продукције.
Перишић је осмислио систем визуелног ефекта дуалног зума, Зоптик, први пут коришћен управо приликом сцена летења у Супермену.
Када је показао систем Донеру, редитељ је одмах назвао Салкинда тражећи додатних 25.000 долара за развијање ове технологије, али је продуцент одбио.
Али компанија Ворнер Брос није, и главешине су решиле да уложе у нову технологију.
Када је Супермен први пут полетео, филмска екипа је занемела.
„Неколико људи из одељења за летење је почело да плаче, јер је било толико добро&qуот;, присећа се Донер.
Перишић је за изум Зоптика годинама касније добио почасног Оскара за техничка достигнућа.
А након летења, уследило је и ношење хеликоптера, приземљавање путничког авиона, бушење рупа у асфалту телом и мењање смера Земљине ротације.
Супермен је био прави визуелни спектакл и поставио небески високе стандарде за предстојеће суперхеројске филмове.
Супермен: Некад и сад
Баш као да је и стваран човек слетео са неба, филм Супермен је невероватном брзином и једнаким интензитетом одушевио критичаре и публику.
Сама уводна шпица, сачињена од имена глумаца и филмске екипе која путују кроз галаксију уз музику Џона Вилијамса, најављивала је блокбастер.
Све што је уследило сматрано је ремек-делом.
Похвале су пљуштале на све стране - за глумце, режију, визуелне ефекте, али и за причу.
„Супермен је право уживање, чудесна комбинација свих добрих старих ствари које нам заправо никада не досаде: авантуре и романсе, хероја и зликоваца, потресних специјалних ефеката и - знате чега још? Хумора.
„То ме је изненадило више од свега, да је овај високобуџетни еп, коме је требало пола деценије да стигне до платна, могао интелигентно да са нашали на сопствени рачун&qуот;, написао је критичар Роџер Еберт након премијере.
Али уз сав хумор, филм ни у једном тренутку није прост нити наиван, и можда у томе лежи његова снага.
Критичар Рон Пенингтон сматра да је управо хумор и то како људи реагују на појаву Супермена учинио филм реалистичнијим.
„Ово није цртани филм, упркос стриповском пореклу јунака. Стварност се одржава кроз дозирање хумора оличеног у реакцији света на овај нови феномен и његове супер моћи.&qуот;
Међутим, ово су реакције из 1987. године, док је летење још увек било ново, а суперхеројски филмови права реткост, а не нешто што је загарантовано на годишњем, ако не и месечном нивоу.
- Видимо се у сновима: Прича о Сендмену, „стрип азбуци“ која је променила свет
- О стриповима са Далеког истока: како су манге освојиле Србију, а посебно младе
- „Лептирићи&qуот;: Стрип пољубац двојице тинејџера који је узбуркао емоције у Србији
- „Доста је са ћутањем&qуот;: Стрипом против стигматизације интерсекс особа у Србији
Како људи виде Супермена данас?
Чак 45 година касније, Донерово дело се сматра култним класиком, који и дан-данас одржава статус „свежег&qуот; филма на сајту Ротен Томејтос, уз укупан резултат од 97 одсто.
Питер Бредшо, филмски критичар Гардијана, поново је одгледао филм ове године, како би обележио годишњицу.
„Био је то велики филм о миту о пореклу, мит о пореклу самих суперхеројских филмова, производ који тренутно доминира у биоскопима.
„А за овај филм, 'проширени универзум' је био стварни универзум, наш универзум - самостална драма са Суперменом у центру и лошим момцима, поређаним и спремним за борбу&qуот;, наводи Бредшо.
Шта се збило с Човеком од челика у последњих 45 година?
Након првог дела из 1978. године, снимљено је још седам филмова у којој Супермен има главну или споредну улогу.
- Супермен ИИ (1981)
- Супермен ИИИ (1983)
- Супермен ИВ: Потрага за миром (1987)
- Повратак Супермена (2006)
- Човек од челика (2013)
- Бетмен против Супермена: Зора правде (2016)
- Лига правде (2017) и Лига правде Зека Снајдера (2021)
Кристофер Рив нашао се у улози Кларка Кента/Супермена још три пута.
Услед повреде приликом пада с коња 1995. године остао је паралисан од врата наниже.
Међутим, то није био крај његове Супермен приче.
Снимљено је више ТВ серија, од којих су најпознатије Смолвил и Супермен и Лоис.
За десет сезона, кроз Смолвил је прошло много ликова из света ДЦ Комикса, мањих и већих, хероја и зликоваца, али срце серије чинили су управо сви обични људи који су окруживали Кларка.
А једно посебно срце је припало управо великом Кристоферу Риву.
Рив се у серији појавио у две епизоде, у улози доктора Вирџила Свона.
Његово појављивање у Смолвилу може се тумачити као његов амин новом Кларку Кенту, ког је тада глумио Том Велинг.
Рив је преминуо 2004, годину дана после емитовања епизоде у којој се појављује.
Била му је то била последња улога.
После Рива, у улози Супермена на великом платну нашли су се Брендон Раут (Повратак Супермена) и Хенри Кавил (Човек од челика, Бетмен против Супермена: Зора правде).
Иако су сви филмови пролазили добро на благајнама, ниједан није онако ујединио публику и критичаре као први.
Некима је фалило свежине, а некима ведрине и наде.
„Уколико не можете да поведете дванаестогодишње дете у биоскоп да погледа Супермена, нешто није у реду&qуот;, коментарисао је Супермен филмове Зека Снајдера, сценариста и редитељ Марк Бернардин.
Нови филм Супермен: Наслеђе планиран је за 2025. годину.
Режираће га Џејмс Ган, тренутни креативни директор ДЦ Студија, који је такође написао и сценарио, док су глумци Дејвид Коренсвет и Рејчел Брознахан изабрани да играју Супермена, односно Лоис Лејн.
Гану нису страни суперхеројски филмови, како се већ доказао као мајстор жанра са трилогијом Чувара галаксије у Марвеловом филмском универзуму.
А чак и пре седања у директорску фотељу ДЦ-а, Ган је написао и режирао филм Одред отписаних: Нова мисија, као и серију Писмејкер.
И сам је више пута навео да је Супермен Ричарда Донера један од најбољих суперхеројских филмова свих времена.
Можда нас поново убеди да човек може да лети.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.15.2023)











