Одлуку ЕУ о отварању преговора са Украјином омогућио Шолц вештим предлогом Орбану
За одлуку лидера Европске уније о отварању преговора са Украјином о чланству најзаслужнији је немачки канцелар Олаф Шолц јер је мађарском премијеру Виктору Орбану, који се томе оштро противио, предложио да током гласања оде на кафу и тако обезбедио неопходан консензус.
Орбан који је данима одбијао да пристане на отварање преговора са Украјином, није променио став ни после јучерашњих трочасовних разговора са другим лидерима чланица ЕУ у Бриселу, првог дана заседања Европског савета.
Тада је Шолц пришао Орбану и рекао му, пред другим лидерима, да би могао накратко да напусти просторију у којој су се одвијали разговори, рекла су три званичника упозната са догађајима за бриселски портал Политико.
Шолц је Орбану казао да би на тај начин омогућио да лидери осталих 26 чланица ЕУ усвоје одлуку о отварању преговора са Украјином, док би он и даље могао да каже да није гласао за то.
За усвајање одлука у ЕУ неопходна је сагласност свих чланица, али правила прописују да се тај захтев сматра испуњеним и у случају када је један лидер одсутан.
Орбан је послушао савет Шолца и заиста напустио просторију, чиме је, после вишедневне неизвесности, отворио врата историјској одлуци ЕУ о отварању приступних преговора са Украјином.
Шолцова стратегија је изненадила многе, који су били разочарани његовим досадашњим наступом на европској сцени. Откако је у децембру 2021. године постао канцелар, Шолц ни изблиза није показивао тактичке преговарачке и комуникацијске вештине као његова претходница Ангела Меркел.
Неименовани званичник, учесник самита ЕУ, рекао је да је Шолц заправо "употребио стари трик из времена када је био у Младим социјалистима", омладинској организацији Социјалдемократске партије Немачке (СПД), чији је заменик председника био 1980-их.
Други званичник је казао да је Орбан почео да се колеба још на јучерашњем радном доручку са Шолцом, француским председником Емануелом Макроном, председником Европског савета Шарлом Мишелом и председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен.
Према речима тог званичника, Орбан је током доручка настојао да пружи уверљиве аргументе за тврдњу да је Украјина неспремна за приступање Унији због лошег стања у области владавине права. Остали лидери чланица ЕУ оповргли су те аргументе касније, на самиту, али Орбан није променио став док Шолц није изнео јединствен предлог.
Пошто су лидери 26 чланица ЕУ у Орбановом одсуству усвојили одлуку о отварању преговора са Украјином, мађарски премијер је на Фејсбуку написао: "Мађарска не жели да буде део ове лоше одлуке!"
Украјински председник Володимир Зеленски истовремено је поздравио одлуку ЕУ, наводећи на друштвеној мрежи Икс да "захваљује канцелару Шолцу на личним напорима и Немачкој на њеном вођству".
Иако је омогућио отварање преговора ЕУ са Украјином, Орбан је касније ипак уложио вето на пакет помоћи од 50 милијарди евра који је Кијеву преко потребан.
Орбан је тиме задао још један тежак ударац украјинском председнику Володимиру Зеленском, који раније ове недеље није успео да убеди америчке законодавце да одобре додатну 61 милијарду долара Украјини, углавном за куповину оружја од САД.
(Бета, 15.12.2023)










