Izbori u Srbiji 2023: Ko odlazi, ko dolazi, a ko ostaje u srpskoj politici
Najviše glasova osvojila je Srpska napredna stranka, do većeg broja glasova došla je i ujedinjena proevropska opozicija, ali bi izbori 17. decembra neke političke veterane mogli da pošalju i u penziju.
Još jedna izborna trka u Srbiji je završena - i to bez mnogo neizvesnosti - i već je pitanje ko bi sve mogao da bude tu za neke naredne.
U trci za Narodnu skupštinu pobedu je odnela vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), koja će imati i nešto više poslanika nego posle izbora 2022. godine.
Skupštinske klupe videće i jedno novo lice, doktora Branimira Nestorovića i njegovu koalicija „Mi - glas naroda", najveće iznenađenje i beogradskih i republičkih izbora.
Ujedinjena opozicija će za to vreme imati veću zastupljenost i u Beogradu i u republici, dok bi nekoliko poznatih imena moglo i u političku penziju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nove parlamentarne izbore najavio je za 2027. godinu, uz predsedničke.
„Biće ih ranije, zato što nas do tada čekaju krupne odluke", izjavio je politički analitičar Cvijetin Milivojević na diskusiji „Srbija, dan posle", prvog jutra posle izbora.
Aktuelni izbori održani su usred diplomatske inicijative zvaničnika Evropske unije za rešavanje pitanja Kosova, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, i potpisivanja Sporazuma o putu ka normalizaciji tokom proleća 2023. godine.
- SNS tvrdi da će imati većinu u Skupštini Srbije, lista doktora Nestorovića najveće iznenađenje
- Neizvesno ko formira vlast u Beogradu, moguća ključna uloga Nestorovića, opozicija najavljuje protest
- Pokrajinski izbori: Srpska napredna stranka ubedljiva i u Vojvodini
Ko odlazi
„Možda se u Srbiji još ne zna ko će biti predsednik, ali se sigurno zna ko će biti premijer", bile su reči lidera socijalista Ivice Dačića posle izbora 2012. godine.
Njegov SPS je tada, usred velike borbe oko vlasti Demokratske stranke (23 odsto) i Srpske napredne stranke (25 odsto), osvojio 15,1 odsto glasova.
Izabrao je Dačić tada da u koaliciju uđe sa naprednjacima - i zaista postane premijer - označivši početak neke nove političke ere u Srbiji, koja i danas traje.
Jedanaest godina kasnije, socijalisti su na izbore išli sa idejom da Dačić ponovo bude premijer, kako im je glasio i slogan.
Međutim, SPS je osvojio tek 6,6 odsto glasova - najslabiji rezultat od izbora 2007. godine - što i te kako dovodi u pitanje budućnost stranke.
Milivojević pad SPS-a vidi kao „klasični pokušaj Vučića da snizi cenu budućem koalicionom partneru".
„Dva najuticajnija tabloida vodila su permanentnu kampanju protiv nekoliko funkcionera socijalista, među kojima je i Dačić", kaže Milivojević.
Posle sumorne noći u njihovom izbornom štabu, lider socijalista je u prvom obraćanju novinarima izborni rezultat nazvao „nezadovoljavajućim".
„Moje lično mišljenje je da je potrebno naći novog lidera Socijalističke partije Srbije", naveo je Dačić, koji je na čelu SPS-a od 2003. godine.
Konsultovaće se, kako kaže, o tome još sa Aleksandrom Vučićem kao predsednikom zemlje, kako ne bi naneo štetu „nacionalnom ili državnom interesu".
„Da nije mojih drugova iz partije, sigurno bih danas doneo određene političke odluke", rekao je Dačić.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković izjavio je tokom diskusije „Srbija, dan posle" da će teško do toga doći.
Stranke u Srbiji, zbog slabe unutrašnje dinamike i unutarstranačke konkurencije, teško se posle slabog izbornog rezultata odlučuju na smene lidera, smatra.
Kako u takvim okolnostima da SPS izbaci novog čoveka za čelo stranke umesto Dačića, dodaje.
Pogledajte video: Pobednici i gubitnici u izbornoj noći
Dačić nije jedini koji je te 2012. godine ostvario odličan, a ove 2023. veoma slab rezultat.
Boris Tadić, nekadašnji predsednik Srbije i lider Demokratske stranke, a danas lider Socijaldemokratske partije, tada je imao velikih 23 odsto glasova.
U koaliciji sa pokretom Dosta je bilo Saše Radulovića, bivšeg ministra privrede u ranijoj Vučićevoj vladi, Tadić je sada osvojio 1,2 odsto glasova i ostao van parlamenta, kao i posle izbora 2022. godine.
Slična je situacija i sa Čedomirom Jovanovićem, nekada bliskim saradnikom ubijenog premijera Zorana Đinđića, i njegovom Liberalno-demokratskom partijom (LDP), koja je 2012. osvojila 6,8 odsto glasova, a sada tek 0,2.
Tadić i Radulović se posle izborne noći nisu oglašavali po pitanju političke budućnosti, dok je Jovanović na Iksu naveo da već od sutra kreće da po Srbiji „vraća LDP u život".
„Posle današnjih rezultata još sam odlučniji", naveo je Jovanović, koji je poslednjih godina bio akter u nekoliko fizičkih incidenata.
Narodna stranka Vuka Jeremića takođe je ostala ispod cenzusa, osvojivši tek 0,8 odsto glasova, posle čega je on izjavio da je odgovornost najviše na njemu i da „mora biti ozbiljnih posledica".
Nekada moćna Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, osuđenog pred Haškim tribunalom zbog ratnih zločina tokom ratova u Jugoslaviji 1990-ih, takođe je - treći put u nizu - ostala ispod cenzusa, sa daleko najslabijim rezultatom u istoriji.
SRS je osvojio 1,4 odsto glasova.
Vojislav Šešelj se nije oglašavao tim povodom, ali jeste njegov sin Aleksandar, zamenik predsednika stranke, koji je naveo da su radikali „izuzetno nezadovoljni rezultatom".
- Reciklaža, eksperimenti i manjak kreativnosti: Šta je obeležilo izbornu kampanju u Srbiji
- Izbori 1993-2003-2023: Tri decembra, tri decenije i tri različite zemlje
- Predizborni dnevnik generacije Z
- O izborima u maloj Crnoj Travi: Starost, odlasci i voćna torta
- Živi li se bolje ili lošije od prošlih izbora
- Zašto se pred svake izbore u Srbiji sumnja u birački spisak
Ko dolazi
Uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prvog jutra posle izbora jedno od najčešćih lica na naslovnim stranama novina i portala bio je - doktor Branimir Nestorović.
Njegova lista „Mi, glas naroda" osvojila je na republičkom nivou velikih 4,6 odsto glasova, što joj je donelo epitet najvećeg iznenađenja izbora.
Još bolji rezultat Nestorović, koji je popularnost stekao tokom pandemije korona virusa, ostvario je u Beogradu - 6,5 odsto glasova.
To u praksi znači da bi upravo on mogao da bude tas na vagi kada je u pitanju buduća vlast u Beogradu, što je bila jedna od glavnih predizbornih tema.
Međutim, Nestorović kaže da ga ta tema ne interesuje.
„Mi ne prepoznajemo partnere za koalicije, nije ideja da uđemo u koalicije, pa da trgujemo mestima", izjavio je Nestorović posle izbora za BBC na srpskom.
„Ideja je bila da se napravi pokret koji će snažiti i jačati kroz narod, da za dve ili tri godine postane relevantna politička snaga da osvojimo vlast u Srbiji."
Ukoliko niko ne bude mogao da formira vlast, to bi značilo nove beogradske izbore već početkom 2024. godine.
Cvijetin Milivojević smatra i da je Nestorović tokom kampanje bio „relaksiran" i da tokom većeg dela kampanje nije bio na meti napada vladajuće koalicije.
„Vučić se vodio stavom bolje da u Narodnoj skupštini imam Nestorovića nego ozbiljnu nacionalnu stranku", kaže Milivojević.
„Zato su oni često bilo na meti, a ne on."
Politikolog Dušan Milenković objašnjenje odličnog rezultata Nestorovića vidi i u njegovoj dugogodišnjoj zastupljenosti na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
To, kako navodi, pokazuje koliko je ona važna i koliko je to „nešto što fali opoziciji".
„Sama izloženost nacionalnim frekvencijama dozvoljava da političar koji se suštinski graniči sa nekom 'trol' politikom, koju smo imali sa Belim Preletačevićem 2017. godine, ostvari takav rezultat", naveo je Milenković za Insajder u izbornoj noći.
Beli Preletačević, alter ego Luke Maksimovića, zamišljen kao satirični prikaz političara, na predsedničkim izborima 2017. godine osvojio je 9,5 odsto glasova i bio treći u ukupnom plasmanu.
Aleksandar Vučić tada je osvojio 56 odsto glasova, a kandidat opozicije Saša Janković 16,6 odsto, dok su iza belog ostali Jeremić, Šešelj, Radulović i lider Dveri Boško Obradović.
Ko ostaje
Ko će sve biti deo ove kategorije, najviše zavisi upravo od Nestorovića.
Vrlo lako bi tu mogao da se nađe Aleksandar Šapić gradonačelnik Beograda i visoki zvaničnik vladajuće Srpske napredne stranke.
„Pretpostavljam da je on bliži strankama vlasti, njegova pozicija i tokom kovida i posle pokazuje da je mnogo bliži naprednjacima nego bilo kome drugom", izjavio je u izbornoj noći za RTS Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.
Nestorović je početkom epidemije bio deo Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19, od kada se pamti da je koronu, uz osmeh, nazvao „najsmešnijim virusom".
Opozicija je najviše nade u uspeh polagala upravo na Beograd, usled velikog talasa nezadovoljstva i protesta posle masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar" i selima oko prigradske opštine Mladenovac, nadajući se da će moći da preuzmu kontrolu nad prestonicom.
Međutim, SNS je u Beogradu osvojio 37,5 odsto glasova, tek za nijansu manje od 38,8 na izborima 2022. godine.
„Godinu dana slušamo da je Beograd njihov, da je izgubljen, da u Beogradu nemamo šta da tražimo, da je mesto na kome će da započne velika smena vlasti, a mi u Beogradu opet pobedismo", izjavio je Šapić neposredno posle izbora.
Vučić je posle izbora izjavio da će Šapić, ukoliko Nestorović pristane da napravi koaliciju sa naprednjacima, ostati na poziciji gradonačelnika.
Ipak, ujedinjena proeveropska opozicija u Beogradu takođe ima razloga za zadovoljstvo.
Posle 21,7 odsto glasova osvojenih 2022. godine, novoformirana koalicija Srbija protiv nasilja osvojila je 34,2 odsto glasova.
Rezultate izbora oni za sada na priznaju, tražeći da budu poništeni i pozivajući na proteste.
„Nema govora da je SNS pobedila u Beogradu", naveo je u izbornoj noći Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije, jedan od lidera koalicije „Srbija protiv nasilja".
„Prisustvovali smo neviđenom izbornom nasilju tokom celog izbornog dana", dodao je.
Tvrde da je SNS u prestonici osvojila 20.000 glasova više od njih, a 40.000 ljudi bez prebivališta u Beogradu je dovedeno radi podrške listi koju je predvodio Vučić.
Srđan Milivojević, zvaničnik Demokratske stranke, u izbornoj noći je istakao i dobar rezultat ujedinjene opozicije u trci za Narodnu skupštinu.
Sa 14,9 odsto iz 2022, skočili su na 23,2 odsto osvojenih glasova.
Politikolog Milenković taj rezultat smatra jednim od najboljih u poslednjih 30 godina, kada je reč o građanskoj opoziciji.
„Opoziciji je neophodan lider, ovde ljudi glasaju na ime i prezime", smatra Milivojević.
„Mislim i da je greška što su prihvatili referendumsku atmosferu 'za i protiv Vučića' - deo opozicionih birača ne izlazi na izbore samo zbog toga, već zbog ideje."
Solidan rezultat i na republici (pet odsto) i u Beogradu (6,3) ostvarila je i koalicija Nada, Nova Demokratske stranke Srbije (NDSS) i Pokreta za obnovu kraljevine Srbije (POKS).
Miloš Jovanović, lider NDSS-a, ipak nije zadovoljan, ali i da je veliki uspeh, tvrdeći da su bili izloženi „najbesmislenijom i najprljavijom hranom".
Druga kolona sa desnice, Zavetnika i Dveri, značajno je podbacila, ostavši ispod tri odsto i cenzusa prema preliminarnim rezultatima, iako su u izbornoj noći najavili da ulaze i u parlament i beogradsku skupštinu.
Na prethodnim izborima te stranke nastupile su odvojeno i osvojile gotovo po četiri odsto, a sada zajedno tek 2,8.
„Naš program, ove ideje, ova politika danas pobeđuje širom Evrope, nigde u Evropi danas ne pobeđuje politika koja danas pobeđuje u Srbiji.
„Srbija nije spremna za ideje Nacionalnog okupljanja, napravili smo pre vremena, koje nažalost, još nije došlo", izjavio je u izbornoj noći Boško Obradović, lider Dveri.
Milica Đurđević Stamenkovski, liderka Zavetnika, smatra da je taj rezultat posledica „surove kampanje" vođene protiv njihove koalicije.
Pogledajte video: Prvi put na izborima
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 12.18.2023)
