Ђуровић за Бету: Раст кријумчарења миграната у 2023. последица илегалног враћања људи

Извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић оценио је да је прошлу годину, по питању миграната у Србији, обележио "вртоглав раст кријумчарења" тих људи.

Ђуровић је за агенцију Бета казао и да је то била "директна последица "пуш бекова", односно илегалног гурања људи из Мађарске и других држава ЕУ назад у Србију".

"Они су пошто су, преко мадјарске ограде, враћени у Србију, морали да узму кријумчаре да им помогну да поново пређу границу.... Ти људи су гурани назад и неколико пута", казао је Ђуровић.

Према његовим речима, кријумачари су, по једним човеку, сваки пут наплаћивали илегални прелазак границе и то је постало изузетно уносан посао.

"То је омогучило да ојачају кријумчарске групе, да се оружјем сукобљавају на северу Србију, а било је и локалних грађана који су превозили мигратне, обезбеђивали смештај", казао је он.

Оценио је да је 2023. годину обележило то да се смањи простор за пролазак људи и кроз Србију ка ЕУ, та додао да су "мере ЕУ усмерене на успоравање миграната присутне и у Србији".

"Те мере подразумавају финансирање граничних контрола, управљање границом, агеницију ЕУ заграничну и обласку стражу (ФРОНТЕКС) на нашој територији...", рекао је Ђуровић.

Сведоци смо, како је казао, и спроводјења споразума Аустрије, Мађарске и Србије како би се олакашало мађарска граница и терет миграција усмерава на другу страну.

"Били смо сведоци и да су мигранти са севера Србија (уз мађарску границу) усмеравани у кампове на југу Србије", подсетио је он.

Указао је да, с друге стране, Србија не рачуна на ове људе, те да они "тешко могу да поднесу захтев за азил и јако мало број људи може да га добије".

Казао је и да је "проблем кријумчарења постао очигледан", те оценио да је јасно да је то последица "политике ограда и зида Мађарске'' и гурања људи назад.

"То је отворило и нова питања, да ли је "политика ограда" ефикасна или не и да ли доводи до резултата", казао је Ђуровић.

Оценио је и да Србију, у 2024, очекују изазови у области миграција, поготово уколико Турска не буде имала договор са ЕУ у вези програми подршке и помоћи.

Према његовим речима, уколико се то не деси, реално је очекивати наставак доласка великог броја људи на Балкан, као и 2023. године.

"С друге стране, треба рећи, да се сужава простор за пролазак тих људи преко Западног Балкана и да се очекује да нове европске мере буду усмере у правцу успоравања миграција", рекао је он.

Подсетио је и да Србија тешко може да спроведе реадмисију људи у Бугарску и Северну Македонију, одакле мигранти, како је указао, у великом броју долазе у Србију.

"Решење је тражити од ЕУ да преузме одговорност на решавању проблема, и у Србији и на Балкану, имајући у виду да мигранти из Турске, преко ЕУ (Бугарске и Грчке) прелазе у Србију да би наставили даље у ЕУ", казао је он.

Према његовим речима, тај проблем треба истицати на међународном плану и различлитим форумина где би се тражило солидарност и разумевање за земље Западног Балкана и Србију.

Додао је и да је по подацима центра којим руководи, у 2023. више од 85.000 људи ушло Србију и да је највећи број прошао кроз земљу.

Казао је да је већина људи која је 2023. дошла у Србију била из Сирије (више од 45 одсто) а да их је било из Авганистана, Пакистана, Ирана и других држава.

(Бета, 02.01.2024)