Тартуфи: Од добре зараде до злочина - потрага за природним благом у Србији

Зраци излазећег сунца једва се пробијају кроз густе крошње храстовог дрвећа.

Мирис влажне земље, мемле и трулог лишћа пара ноздрве.

Јутро је, четири сата, а Ивана Станојевић из Београда већ је на радном месту - у шуми у срцу Шумадије, централном делу Србије.

Десетак метара испред ње трче Чупка и Бак, њуше, траже.

Из шуме ће изаћи тек кад падне мрак, јер је почела потрага за тартуфима, најскупљом и најцењенијом печурком на свету.

„Посао са тартуфима започео је мој покојни отац, који је био трагач 25 година.

„Тако сам и ја одрасла са тартуфима, када су долазили код нас људи из Хрватске, Италије и Словеније, куповали печурке, преносили их преко границе и обележавали као њихове&qуот;, прича Ивана за ББЦ на српском, док кроз шуму убрзаним ходом прати псе.

• Тровање печуркама: На шта треба да пазите када берете гљиве, а шта се дешава ако се отрујете
• Супер Мариове печурке и игуана на штапу: која су најукуснија јела из видео игара?
• „Постао сам кувар због Џејмија Оливера“

Србија лежи на природном богатству званом тартуфи, али за тај посао није довољан пас, грабуље и нож, јер је терен који се претражује често строго чувана тајна, објашњава Миомир Никшић, професор технолошке микробиологије на Пољопривредном факултету у Београду.

„Трагач годишње пређе више од 80.000 километара како би на различитим теренима пронашао тартуфе.

„Уз то, велика је стрепња јер се иде кроз туђе шуме, негде постоје и ловочувари пошто су места где се печурке сакупљају заштићене зоне, као што је Обедска бара или Засавица&qуот;, каже Никшић.

Држава дозволама контролише потрагу и промет тартуфима и дивљим печуркама, али људи који се баве овим послом кажу да прописи нису баш детаљни и јасни.

За сакупљање тартуфа, белог, црног летњег и црног зимског, у просеку се годишње издају 43 дозволе, наводе из Министарства заштите животне средине Србије за ББЦ на српском.

Тартуфи се највише скупљају на територији Војводине, додају из Министарства.

Погледајте како Чупка и Бак трагају за тартуфима:

За комад кобасице до великог плена

Пси Бак и Чупка имају главну улогу у потрази за тартуфима.

Ивана их прати у стопу.

Њихова раса, лагото ромањоло, позната је одличном трагачком њуху, иако тартуфе могу да траже и други пси, попут лабрадора, златног ретривера или птичара.

„Они су наша породица и не гледамо на њих као на раднике.

„Када идем у потрагу, водим два пса, а имам их више од 10 који одмарају код куће&qуот;, говори Ивана док покушавамо да ухватимо корак за Баком и Чупком.

Каже ми да ћу сама приметити када нањуше тартуф.

Око поднева стижемо до густог дела шуме.

Раздрагани пси узбуђено су њушили земљу, а на Иванино „стоп&qуот;, само су се укопали.

„Пожури, нешто су нањушили, можда будемо имали среће.

„Морамо брзо да их склонимо одатле и да копамо, а ако су пронашли нешто, следи награда: виршла или кобасица&qуот;, у даху изговара Ивана док јуримо ка псима.

Мало лопатицом, мало рукама, разгртали смо земљу док под прстима нисмо осетили, овог пута, ситне тартуфе.

Срећни ми, срећни Бак и Чупка.

Како се рађа природни драгуљ

Тартуфи су подземне гљиве и са кореновим системом су у посебној заједници која користи и дрвету и печурки, објашњава професор Никшић.

„Сматра се да свако дрво има пет различитих гљива које су повезане са његовим кореном и у одређеном периоду живота помажу стаблу да преброди тешке ситуације.

„Коренов систем омогућава гљивама да лакше добију воду и храњиве материје, а ископавањем се уништава та веза&qуот;, каже.

Млади тартуф нема неку вредност, за разлику од зрелог.

Црни тартуф бере се током целе године и разликује се је ли летњи, јесењи или зимски.

Чувени бели тартуф, за којим жуде сви, и у Србији и у свету, тражи се искључиво од октобра до јануара, објашњава Ивана.

„Тартуф је берзанска роба и цена му варира од око 150 па до 6.000 евра за килограм, колико тренутно кошта поједини бели.

„Јесењи црни тартуф се продаје за 500 евра, а када их нема много на тржишту, може да буде и скупљи&qуот;, открива Ивана.

Важно је да тартуф буде здрав и неоштећен, а комад већи од ораха.

„Најскупљи бели тартуфи продају се на аукцијама у Америци, Јапану или Кини, а прошле године у Хонгконгу, за комад од килограм и по плаћено је 150.000 долара&qуот;, каже Ивана.

Сав бели тартуф који прикупи, Ивана извезе у Америку.

Транспортује их од аеродрома до аеродрома да би пут трајао што краће - најдуже 24 сата.

„Најбоље је што пре послати тартуф до купца, а то је дан после брања.

„Неко их чува у памучним кесама, а могу да се складиште и у теглама са пиринчем&qуот;, прича Ивана.

Обука паса скривена од конкуренције

Ивана не жели да открива детаље о дресури паса „због конкуренције&qуот;.

„Могу да кажем да су за обуку најбољи пси стари од три до шест месеци, јер су тад радознали и воле да уче&qуот;, објашњава.

Штенцима баце тартуф и прате ко ће први да му приђе, да му буде занимљив и да га поједе.

Такви пси касније нагонски траже тартуфе, иако то не значи да и остали из легла не могу да се обуче, прича Ивана.

„Тартуфе траже и са свињама, али од ње не може да се отме и она га на крају поједе.

„Пси су добро обучени, не иду сваки дан у шуму, и ретко кад униште и поједу тартуф, када га пронађу&qуот;, каже.

Подела територије: од добре зараде, до крвопролића

Поједини сакупљачи кажу да постоји подела територија, нетрпељивост међу трагачима, али и отворени сукоби, нарочито у централном делу Србије и по Срему.

Ивана Станојевић, међутим, каже да се не ради о подели територија, већ више договору на нивоу села.

„Неко мисли да, ако је у његовом селу шума, само он може да сакупља тартуфе, иако ми имамо дозволе да исто то место посећујемо.

„Дозволе обнављамо на годишњем нивоу и за то плаћамо много, нашли нешто или не&qуот;, објашњава.

Да није баш безбедно тумарати шумама у потрази за овим благом показује и двоструко убиство у децембру 2020. године.

Браћа из Футога су убијена у шуми када су их напала друга два брата, а наводно су повод били тартуфи.

Једном се суди за двоструко убиство, док је против другог брата поступак обустављен.

Дозволе за сакупљање и промет заштићених врста дивљих биљака, животиња и гљива, држава издаје само фирмама на основу конкурса Министарства заштите животне средине, кажу за ББЦ на српском у овој институцији.

„Компаније које добију дозволу за скупљање заштићених врста дужне су да организују стручну обуку сакупљачима, проверавају њихово знање и издају потврде о стручној оспособљености са роком важења за скупљачку сезону.

„Уређење тржишта тартуфа није у нашој надлежности, а скупљање може да се обавља на територији целе Србије, на основу издатих дозвола&qуот;, истичу у Министарству.

Потрага од севера до југа Србије

Тартуфа у Србији има малтене свуда.

Црни се може наћи на територији читаве земље, док се бели, који расте на дубини од 10 до 70 центиметара, тражи у Шумадији и Срему, објашњава Ивана Станојевић.

Професор Никшић прича да су трагачи тартуфе налазили и у Београду - у Пионирском парку, на Ади Циганлији, у Кошутњаку.

Тамо су пронађени случајно, јер онај ко их тражи и зна где их има, никад не открива локацију, каже Никшић.

Хрватска од тартуфа направила туристичку атракцију

Истра је међу ретким регионима у свету у којој се племенити бели тартуф (Тубер Магнатум Пицо) и црни тартуф (Тубер Меланоспорум) може наћи у великим количинама, каже Денис Ивошевић, директор Туристичке заједнице Истарске жупаније у Хрватској.

„Туризам тартуфа је у Истри прилично развијен током викенд сајмова у Мотовуну, Ливадама и Бузету, и то кроз селекцију најбољих ресторана који служе тартуфе - Изворни тартуф.

„Сваки тартуфар мора да има лиценцу да би могао да тражи ове гљиве, а само у Истри имамо 2.500 дозвола&qуот;, објашњава Ивошевић за ББЦ на српском.

Мотовунска шума у Истри је појединачно највећа територија на свету, од 1.700 хектара у државном власништву, где се скупља бели тартуф.

„У зависности од године и климатских промена, у Истри се у просеку годишње пронађе више од пет тона племенитог белог тартуфа.

„Један бели тартуф нашао се и у Гинисовој књизи рекорда, а њега је пронашао Ђанкарло Жиганте 1999. године&qуот;, прича Ивошевић.

Пас који је нањушио највећи бели племенити тартуф тежак 1,311 килограма звао се Диана.

Ноћ се полако спушта и ближи се крај радног дана за Ивану, Бака и Чупку.

Платнена торба није пуна, али се у њој нашла сасвим довољна количина ситног црног тартуфа.

„Морамо да пожуримо, касно је, а пси су сада већ и прилично гладни.

„Треба пробрати тартуфе, да видимо који иду ресторанима у комаду, а од којих ћемо направи неки производ&qуот;, каже задовољно Ивана, док Бак и Чупка одмарају.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.12.2024)