Демостат: Већина Руса жели крај рата у Украјини

Током Путинове “ударне” ТВ конференције за медије, одржане у децембру 2023, водитељи су обавестили руског председника да су добили “налет” питања о томе како ће се рат завршити, што је у складу са закључцима “Левада центра”, који је пре Путиновог обраћања јавности питао Русе шта би желели да питају Путина. И истраживање другог руског истраживачког центра, Руског поља (Руссиан Фиелд), показало је да испитаници такође као приоритет наводе окончање рата, када су упитани о жељама за 2024, наводи Владимир Милов, потпредседник Фондације “Слободна Русија”, у анализи објављеној на портал америчког Атлантског савета.

Напомиње се да подацима истраживања у ауторитарном друштву, као што је Путинова Русија, треба поступати опрезно, али да је најновије тенденције које су открили Левада и Руско поље потврдио извор близак Кремљу - Валериј Федоров. У интервјуу за руски РБЦ, септембра 2023, Федоров је невољно признао да број Руса који активно и ентузијастично подржавају Путинову одлуку да изврши инвазију на Украјину није већи од 10-15 одсто становништва

Недавно истраживање ВЦИОМ-а потврђује нагли пад гледаности руских државних пропагандних ТВ канала, као и пад поверења јавности у оно што они емитују. Године 2023. само је 40 одсто Руса назвало државну телевизију својим главним извором информисања, док је пет година раније таквих било 53 одсто. Како се указује, од 2016. године поверење у руске државне канале као “објективне” изворе информисања готово је упола смањено - са 46 на 26 одсто.

Многи на Западу и даље тврде да већина Руса подржава инвазију на Украјину. Међутим, детаљна анализа података руских анкета показује да то није случај и сугерише да је руско друштво заправо више забринуто због тога колико брзо ће се рат завршити. Могуће је да то већ приморава Владимира Путина да прилагоди свој јавни став о инвазији, наводи се у анализи Владимира Милова, потпредседника Фондације “Слободна Русија”, објављеној на порталу америчког Атлантског савета.

Како се наводи, током Путинове “ударне” ТВ конференције за медије, одржане у децембру 2023, водитељи су обавестили руског председника да су добили “налет” питања о томе како ће се рат завршити, што је у складу са закључцима “Левада центра”, који је пре Путиновог обраћања јавности питао Русе шта би желели да питају Путина. И истраживање другог руског истраживачког центра, Руског поља (Руссиан Фиелд), показало је да испитаници такође као приоритет наводе окончање рата, када су упитани о жељама за 2024.

У тексту се указује да се према анкети Руског поља, велика већина Руса се противи потенцијалном другом таласу мобилизације.

“Подаци и Руског поља и Леваде показују јасну склоност мировним преговорима уместо наставку рата. Истраживање Левада центра из новембра 2023. показало је да иако номинална подршка инвазији на Украјину остаје висока и износи 73 одсто, број испитаника који су изразили чврсту, неоспорну подршку, а не оних који су навели да “више подржавају него што се противе рату”, заправо је опао са 53 одсто, колико је износио у марту 2022, на само 39 одсто. То више делује као конформизам него као активна подршка рату”, прецизира аутор.

Такође, напомиње се да подацима истраживања у ауторитарном друштву, као што је Путинова Русија, треба поступати опрезно, али да је најновије тенденције које су открили Левада и Руско поље потврдио извор близак Кремљу - Валериј Федоров, директор истраживачког центра ВЦИОМ, и званични саветник у Председништву Русије. У интервјуу за руски РБЦ, септембра 2023, Федоров је невољно признао да број Руса који активно и ентузијастично подржавају Путинову одлуку да изврши инвазију на Украјину није већи од 10-15 одсто становништва. “Већина Руса не жели да заузме Кијев или Одесу”, цитира се Федоров у тексту, као и његов додатни коментар:”Да је од њих зависило да ли ће бити започета “специјална војна операција”, вероватно то не би било учињено.

Штавише, указује се да недавно истраживање ВЦИОМ-а потврђује нагли пад гледаности руских државних пропагандних ТВ канала, као и пад поверења јавности у оно што они емитују. Илустрације ради, године 2023. само је 40 одсто Руса назвало државну телевизију својим главним извором информисања, док је пет година раније таквих било 53 одсто. Како се указује, од 2016. године поверење у руске државне канале као “објективне” изворе информисања готово је упола смањено - са 46 на 26 одсто.

анимљиво је да само пет одсто Руса млађих од 25 година сматра да је државна телевизија објективан извор информисања, у поређењу са 51 одсто оних старијих од 60 година. Ова старосна подела је важна ако неко жели да предвиди будуће трендове. Обрасци очигледни у “конзумирању” медија у складу су са ширим ставом према рату: према Левади, 56 одсто људи старијих од 65 година безусловно подржава инвазију, а за оне млађе од 25 година, стопа се смањује на само 30 одсто. Очигледно је да је демографија против Путина, а млади Руси су много скептичнији према рату. Заиста, селективна анализа података анкете, искључујући Русе старије од 50 година, који су били највише трауматизовани совјетским и раним постсовјетским искуством, а самим тим и најосетљивији на пропаганду, пружила би драматично другачију слику тренутног односа према инвазији на Украјину”, констатује Владимир Милов.

Аутор прецизира да се на основу резултата различитих истраживања јавног мњења и критеријума који нису у вези са анкетама, формира “слика свесне подршке инвазији на Украјину међу значајним бројем Руса, будући да се ради од 30 до 40 одсто становништва”, уз напомену:”То није тако необична цифра за тоталитарна друштва заснована на страху и пропаганди. Међутим, то није позиција већине”.

“Доступни подаци указују на то да већина Руса жели окончање рата, при чему подршка инвазији временом слаби и све више се концентрише међу старијом генерацијом. Слични трендови су уочљиви и када је реч о војној служби. Бројне анкете показују да између 50 и 60 одсто Руса одбацује други талас мобилизације. То је кључни разлог због којег Путин није био вољан да објави даљу мобилизацију у протеклих годину дана, упркос очигледној потреби да се то учини. Као резултат, војници мобилисани у последњим месецима 2022.године заглављени су на првој линији фронта, без икаквих шанси за прекид службе, што је изазвало протесте чланова породице. Анкете показују да већина Руса подржава позиве жена мобилисаних војника да они буду демобилисани. Ово је посебно лоша вест за Путина. То показује да током године две године п рата пуног обима није успео да подстакне Русе да добровољно иду у рат у довољном броју”, наводи се у тексту.

Као потврду налаза анкета, Милов наводи и податак да на централним трговима руских градова нема редова у пунктовима за регрутовање у војску. Он, такође, цитира податке ЦИТ-а (Цонфлицт Интеллигенце Теам), као и других независних аналитичких организација, који показују да су званични бројеви “добровољних регрута” поприлично преувеличани. Стога, аутор закључује:”Руси су можда спремни да "подрже" рат речима, али очигледно не журе да се сами боре”.

“Најновији показатељ да је Путин можда забринут због слабљења јавног ентузијазма за рат против Украјине појавио се у његовом новогодишњем обраћању 2024. Претходне године, Путин је снимао обраћање заједно са војницима у униформи, при чему је његов говор углавном био посвећен инвазији на Украјину. Међутим, овог пута се одлучио за познатију кремљску позадину и само се осврнуо на рат пре него што је прешао на више приземних тема. Путин разуме осећања у Русији боље од многих западних коментатора и чини се да осећа пад апетита јавности за инвазију, коју је покренуо пре готово две године. Ако се овај тренд настави, то би могло да додатно ограничи Путина и његове поступке”, оцењује Владимир Милов.

(Бета, 15.01.2024)