Кина: Како Комунистичка партија учествује у проводаџисању

Чен је била на више од двадесет „састанака наслепо&qуот;, а све их је уговорила њена мајка.

Неки су били лошији од других, каже она, зато се чини да већина мушкараца не може да прихвати услов који им она поставља - не жели да има децу.

„Имати бебу је веома заморно, а и не волим бебе&qуот;, каже Чен, жена у касним двадесетим, која је пристала да говори за ББЦ откривајући само презиме.

„Али немогуће је наћи мушкарца који не жели децу. Кад мушкарац нема децу… То је као да сте га убили.&qуот;

• Зашто многе Кинескиње одбијају да постану мајке
• Пет начина на које земље решавају проблем старења становништва
• Кућни љубимци нису замена за децу, поручује папа о „земљи празних креветића&qуот;

Упркос низу неуспешних састанака, притисак породице на Чен да се уда није попустио.

Малтене ће „експлодирати&qуот; од њега, каже.

Нису само Ченини родитељи ти који желе да се она уда и има децу.

Док број бракова и деце у Кини стрмоглаво опада, Комунистичка партија апелује на милионе младих жена и мушкараца да преокрену тај тренд.

Прошле године је популација Кине доживела пад по први пут за 60 година, а стопа наталитета спала је на рекордно ниске гране.

Број регистрованих бракова - 6,83 милиона, није био толико низак још од 1986. године, од када се води статистика.

Обесхрабрени падом економије и растом незапослености, млади Кинези такође одустају од традиционалних избора које су правили њихови родитељи.

Резултат је главобоља за Партију и стање далеко од „националног препорода&qуот; на који је позвао лидер земље Си Ђинпинг.

Званичници 'не схватају ту муку'

Забринутост је стигла и до Си Ђинпинга, који је недавно одржао говор о потреби да се „негује нова култура брака и рађања&qуот;.

Говорио је и о „учвршћивању смерница&qуот; за обликовање ставова младих о браку, деци и породици.

Није да се кинески званичници не труде.

Широм земље, запослени у државној служби су се ангажовали да подстакну младе да се венчавају, остају у браку и рађају децу.

Почетком године, градић у источној покрајини Џеђанг најавио је да ће понудити паровима 1.000 јуана (137 долара) као „награду&qуот;, ако млада има 25 година или мање.

То је запањило и разљутило мештане који су назвали локалну власт слепом за стварне проблеме, уколико мисле да тако мала сума новца може да има утицаја на тако крупну одлуку.

На другим местима, званичници су инсистирали на „тридесетодневном периоду хлађења главе&qуот; пре тражења раставе или развода.

То је довело до забринутости поводом ограничавања личних одлука и потенцијалног наношења штете женама које су на мети насиља у породици.

У руралним областима, где све више и више мушкараца има проблем да пронађе невесту, власти поручују женама да престану да траже од мушкараца да уносе имовину у брак.

Као ни други „подстицаји&qуот;, ни ово није упалило, каже економиста Ли Ђингкуи.

Чак и ако не морају да дају мираз, мушкарци и даље морају да се боре за младу, каже он.

„Има других начина да се буде конкурентан, као што су куће, аутомобили и пуки бољи изглед.&qуот;

Експерти кажу да кинеско лидерство које је у убедљивој већини мушко не може да схвати мотивацију за ове изборе младих људи, а поготово жена.

Највише тело за доношење одлука у Кини, партијски седмочлани Стални комитет Политбироа, деценијама су чинили искључиво мушкарци.

Први ниво испод, са више од 20 места, имао је само једну чланицу у последње две деценије, све до октобра прошле године.

Њихови напори често доживљавају подсмех на интернету - критикују их да немају везе са реалношћу, па и да су површни.

„Практично сви званичници владе имају супруге, не схватају они ту муку&qуот;, каже Ли.

Погледајте видео: Обуке за дадиље у Кини популарне, упркос паду наталитета

Љубав данас више није луксуз

Стручњаци кажу да кинеску популацију самаца чине две неспојиве групе - урбане жене и рурални мушкарци.

Рурални мушкарци се боре са економским очекивањима, као што су ситуираност и сигурни послови, који би им омогућили да издржавају породицу.

А то, заузврат, чини се, оснажује жене у руралним областима да дуже размишљају о избору партнера.

„Кад сам отишла кући за Кинеску нову годину, осећала сам се сјајно што сам жена на кинеском руралном брачном тржишту&qуот;, каже двадесетосмогодишња Кети Тиан која ради у Шангају.

Она каже да се бринула да ће бити сматрана „помало старом&qуот; у северној покрајини Анхуеј, где су жене обично већ удате до 22. године.

Али установила је да је управо супротно.

„Ја не морам да имам ништа, а мушкарац мора да има кућу и кола, као и да плати веридбу и мираз. Осећала сам се као краљица на брачном тржишту.&qуот;

Урбане жене, с друге стране, кажу да их брине све већи јаз између онога како оне доживљавају брак, а како остатак друштва.

„Не осећам нервозу изнутра&qуот;, каже Чен. „Сва моја нервоза потиче од споља.&qуот;

За разлику од генерације њених родитеља, кад је живот био тежак, а љубав луксуз, мушкарци и жене сада имају више опција, каже она.

„Наша идеја сада је да је у реду немати бебе и да то више није дужност коју морамо да испунимо.&qуот;

Жене такође истичу да, попут света око њих, кампање владе се усредсређују на жене и занемарују одговорност мушкараца као партнера.

Неједнака очекивања их такође одвраћају од идеје да постану родитељи.

Чен каже да је један од разлога што не жели да има децу то, што гледа како је пријатељици која је мајка.

„Њено друго дете је веома непослушно. Сваки пут кад одем у њену кућу осећам се као да ће експлодирати и да ће се урушити таваница.&qуот;

У Кини „одгајање деце као да вам је супруг умро&qуот; постала је уобичајена фраза међу младим мајкама.

То значи да мужеви не раде ништа да помогну или не деле обавезе равноправно са супругама.

„Сви ожењени мушкарци које знам мисле да је њихова одговорност у породици само да зарађују новац&qуот;, каже тридесеттрогодишња научница, која није желела да открива име.

„Мајке осећају кривицу кад нису са децом, чак мисле да није у реду остати напољу до касно. Али очеви никад не осећају кривицу.&qуот;

Партија, међутим, није показала никакав наговештај да сматра да је неравноправност међу изазовима које треба да победе, како би повећали број бракова.

А млади Кинези јасно стављају до знања да их званичници неће тако лако придобити.

Кад говоре о социјалним притисцима са којима се суочавају, они често понављају слоган који је постао популаран за време контроверзног корона карантина у Шангају.

„Ми смо последња генерација&qуот;, биле су речи којима су се млади противили строгим ограничењима.

Погледајте видео: „Уживам да будем са децом, али не желим сопствено&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.16.2024)