Од овог заната сви беже: Једва да је остало десетак мајстора у целој Србији, а ова млада Новопазарка је од њега покренула бизнис и кренула од нуле
Блиц 22.01.2024
Србија је некада имала на десетине ћурчија, занатлија које се баве кожарством. Данас их је свега неколицина. Кожарство од нестајања у Новом Пазару чува млада Џенита Лукач која према овом послу гаји посебан однос. Препознавши потенцијал кожарства, формирала је фирму, себе упослила и оживљавајући стари занат пркоси индустријској производњи и вештачким материјалима.
’’Кожа се најпре расоли и у соли се држи до 25 дана, након чега се пере, наизменично у топлој и хладној води. Са унутрашње стране два слоја се скидају а тек трећи се обрађује, бруси се како би био гладак И како бикожа била савитљива и мека. Некада су коже биле грубе, када се то више ручно радило, сада се доста ради машински’’ - овако Џенита објашњава процес израде коже, раније у новопазарском крају на југозападу Србије, називане још и пустаћија. Ова млада
