Lavirinti iz kojih nema izlaza: Lični stav Radiše Dragićevića
Danas 30.01.2024 | Radiša Dragićević
U mom siromašnom detinjstvu (ne siromašnom samo po pitanju novca već u svemu, počev od igračaka, literature, zabave i tehnikalija, jer je svet bio dalek od takvog okruženja, od seoskih kuća i dvorišta) bilo je malo malo stvari koje su, uz svet prirode i malo priručnih igračaka, mogle da zaokupe dečiju pažnju.
Lavirinti, koji su sa retkom štampom više zalutali nego namenom dospevali u naš dom, bili su prvi izazov nerazbokorenog dečjeg uma, prvi primamljivi i izazovni put ka nekakvom izlazu, i ja sam oprezno, sa velikom pažnjom i još većom mukom, neukim rukama usmeravao grafitni trag krivudavim i nepovratnim putevima među lavirintskom zidovima, putem rešenja. Danas se raznežim kad vidim kako šestogodišnja unučica, istom strašću, čvrsto stežući olovku među prstićima, traži
