Веран Матић: Судије Апелационог суда нису схватиле своју историјску улогу

Бета 02.02.2024

Председник Комисије за истраживање убиства новинара Веран Матић оценио је данас, након што је Апелациони суд у Београду објавио да је донео ослобађајућу пресуду за убствоновинара Славка Ћурувије, да је то велики пораз за друштво у Србији и за политичку решеност да се казни насиље над новинарима.

"Од априла прошле године проносе се информације да је после отвореног заседања Апелационог већа донета ослобађајућа пресуда. Необјашњиво је да се девет месеци пише отправак пресуде. Немам одговоре на бројна питања која могу да се поставе када је реч о овој коначној пресуди", рекао је Матић за телевизију Н1. 

Он је изразио наду да ће тужилаштво упутити захтев за заштиту законитости у овом случају, али је додао да одлука Врховног суда неће имати импликације по ову пресуду. 

"Ово је велики пораз за друштво у Србији и за политичку решеност да се казни насиље над новинарима. И поред чињенице да се та политичка воља показала кроз оснивање Комисије за истраживање убистава новинара, и ефикасног истражног рада и подизања оптужнице, огроман труд је избрисан одлуком судија који, очигледно, нису схватили своју историјску улогу", рекао је Матић. 

Навео је да су поруке те пресуде да они који угрожавају безбедност новинара и убијају новинаре могу рачунати и даље на то да скоро да не постоји шанса да буду осуђени. 

"Та порука је данас посебно драматична када видимо драматичну ситуацију у којој се налазе новинари у Србији, и широм света. Не смемо да заборавимо и јучерашњу одлуку Тужилаштва за организовани криминал, којом је одбијен предлог Комисије за истраживање убистава новинара и радне групе МУП, да преузме случај убиства новинара Милана Пантића", казао је Матић. 

Апелациони суд у Београду објавио је данас да је преиначио првостепену пресуду Посебног одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду и ослободио четворицу оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије 11. апирла 1999. године - Радомира Марковића, Милана Радоњића, Ратка Ромића и Мирослава Курака. 

Четворицу припадника некадашњег Ресора државне безбедности пре тога је Посебно одељење за организовани криминал два пута прогласило кривим и осудило на укупно 100 година затвора. 

Новинар и власник листова "Дневни телеграф" и "Европљанин" убијен је 11. априла 1999 . године у Светогорској улици, са више хитаца у леђа, а за то убиство тек 2015. године оптужени су тадашњи начелник Државне безбедности (ДБ) Радомир Марковић и тројица високих функционера ДБ Милан Радоњић, Ратко Ромић и његов кум Мирослав Курак.

Председник НУНС: Држава никада није ни хтела да расветли убиство Ћурувије 

Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић изјавио је да је ослобађајућа пресуда за оптужене за убиство новинара Славка Ћурувије још један показатељ да је држава од првог дана опструирала истрагу и никада није ни имала намеру да расветли ово убиство.
"Шокиран сам, жалостан и љут јер живимо у држави која 25 година не може да реши то свирепо убиство познатог новинара и уредника. Из самог чина убиства се видело да је држава, односно тајна полиција, извршила тај злочин и та иста држава је учинила све да се случај заташка и онемогући истрага" рекао је Бодрожић за Н1. 

Он је навео да је истрага лоше вођена и опструирана, да је у једном периоду после 5. октобра 2000. истрага дошла до неких чињеница, али да је то суду било мало, и да се "очигледне ствари морају доказивати ван земље". 

Бодрожић је оценио да "су и судије на мукама" јер је "случај рушен и у истрази и у поступку", те да се види да постоји веза између ондашње и садашње власти, јер се, и поред порука да ће се учинити све да се открију убице и налогодавци, испоставило да је "све било само маска". 

"Ово је још један сигнал да заиста нисмо држава у правом смислу, да подземне силе и даље имају моћ над институцијама и да немамо уређен истем у којем ће и МУП и суд радити професионално", рекао је председник НУНС.

Новинарска удружења и странке: Одлука Апелационог суда је страшан удар на новинаре у Србији 

Представници новинарских удружења и политичких странака реаговали су данас готово једногалсно поводом ослобађајуће пресуде Апелационог суда у случају убиства новинара, уредника и издавача Славка Ћурувије.
Председница Европске федерације новинара Маја Север оценила је на друштвеној мрежи Икс (КС) да је ослобађајућа пресуда оптужених за убиство Ћурувије "страшан удар на новинаре и медијску заједницу у Србији, али и на демократију и владавину права". 

"Ово је потпуни слом система који шаље јасну поруку да злочин, убиство новинара, остаје некажњено", написала је Север. 

Адвокат Родољуб Шабић је на истој мрежи навео да је држави требало безмало четврт века да би грађанима поручила да за "мучко убиство Славка Ћурувије нико није крив". 

"Ма, 'најважније је да институције раде свој посао'", додао је иронично Шабић. 

Председник Демократске странке Зоран Лутовац сматра да је након доношења те пресуде "мрак гушћи него икад". 

"Донета је пресуда да је Ћурувија убијен у складу са прописима. Мрак је гушћи него икад", написао је Лутовац на Иксу. 

Председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић оценио је да је том пресудом послата порука "свакоме ко мисли другачије". 

"Држава убија. Прво су убили човека, затим су убили правду, а сада су убили сваку помисао да било ко може да буде слободан и заштићен уколико мисли другачије од протагониста милошевићевско-шешељевске политике", навео је Грбовић. 

Апелациони суд у Београду објавио је данас да је преиначио првостепену пресуду Посебног одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду и ослободио четворицу оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије 11. апирла 1999. године - Радомира Марковића, Милана Радоњића, Ратка Ромића и Мирослава Курака. 

Четворицу припадника некадашњег Ресора државне безбедности пре тога је Посебно одељење за организовани криминал два пута прогласило кривим и осудило на укупно 100 година затвора. 

Новинар и власник листова "Дневни телеграф" и "Европљанин" убијен је 11. априла 1999 . године у Светогорској улици, са више хитаца, а за то убиство тек 2015. године оптужени су тадашњи начелник Државне безбедности (ДБ) Радомир Марковић и тројица високих функционера ДБ-а Милан Радоњић, Ратко Ромић и његов кум Мирослав Курак.

(Бета, 02.02.2024)

Повезане вести »

Коментари

Друштво, најновије вести »