Дачић у Риму: Србија против политичког условљавања учешћа у Плану раста за Западни Балкан

"Са друге стране, оно што тражимо јесте фер и једнак третман за све партнере са Западног Балкана у овој иницијативи и против смо било какве политизације или политичког условљавања учешћа", казао је Дачић.

План раста за Западни Балкан, који је Европска комисија усвојила у новембру прошле године, предвиђа финансијску подршку од шест милијарди евра, од којих су две милијарде бесповратни грантови, а четири милијарде повлашц́ени кредити које даје ЕУ. Сврха Плана је да подстакне економски раст и убрза социоекономско усклађивање.

План се односи на период од 2024. до 2027. године и предвиђа да свака влада западнобалканске шесторке добије одређену суму новца на сваких шест месеци, зависно од реформи које је спровела у том периоду. У случају Србије и Косова постоји и предуслов да свака од страна мора да испуњава обавезе преузете у дијалогу да би се "квалификовала" за добијање новца из Плана раста у случају да спроводи реформе.

На данашњем скупу Дачић је рекао и да је Србија свесна да Европска унија од Београда очекује и конструктивно ангажовање у дијалогу са Приштином, али је додао да би "било нормално да се исто очекује и од Приштине".

"И више је него јасно да је Београд тај који је конструктиван, али то, нажалост, није довољно за успех овог процеса. Неопходно је да и друга страна поступа на исти начин. Како било ко у ЕУ може да очекује успех дијалога у којем Приштина упорно одбија да испуни своје давно преузете обавезе? Како је уопште могуће да се Приштини толерише потпуно игнорисање Споразума чији је сама Европска унија гарант? На ова питања немамо одговор већ дуже од деценију", навео је.

Дачић је додао да Приштина "упорно и континуирано, једностраним потезима, озбиљно дестабилизује ситуацију и угрожава основна права, безбедност и опстанак Срба" на Косову.

"О томе сведочи и последњи потез укидања динара на Косову и Метохији, што не само да нас забрињава, већ доводи у питање опстанак Срба на Косову и Метохији, али и сам процес дијалога. Зато је потпуно несхватљиво што је једина реакција међународне заједнице апел да се одлуке овог типа само одложе, не улазећи у то да ли су оне у складу са свим до сада постигнутим договорима и какве ће последице имати на животе људи", рекао је Дачић.

Он је казао и да Србија себе види као будућу чланицу Европске уније и додао да је "потпуно посвећена" испуњењу тог спољнополитичког циља.

"Знамо да су реформе кључ успеха европских интеграција и не тражимо да наше 'домаће задатке' ради неко уместо нас. Оно што очекујемо то је да Европска унија одлучније, са више поверења и мање предрасуда, спроведе политику проширења према Западном Балкану и Србији", казао је Дачић.

Навео је да "мора да истакне" да Београд "није задовољан што процес европских интеграција Србије толико дуго траје јер не постоји ниједан објективни разлог за његово одлагање".

"Одуговлачење и успоравање овог процеса негативно утичу на политичке и економске токове у региону. Нама, баш као и Европској унији, треба стабилност и предвидљивост", рекао је шеф српске дипломатије.

Министар спољних послова Србије је казао да није велики број чланица ЕУ које су, попут Италије, "заиста искрене и посвећене" у намери да подрже Западни Балкан на европском путу.

"Прошла је 31 година након усвајања такозваних копенхашких критеријума, 21 година након представљања Солунске агенде и више од 10 година након последњег проширења Европске уније. Нажалост, било је потребно да се деси конфликт у Украјини како би проширење Европске уније добило нови импулс", навео је, изразивши уверење да је "управо у том духу" Европска комисија усвојила План раста за Западни Балкан.

Дачић је рекао и да Србија данас стагнира у европским интеграцијама због питања усклађености са спољном политиком Европске уније и то у највећем делу због односа према рату у Украјини.

"Ја морам поново да истакнем да у овом сукобу Србија није неутрална. Подржавамо напоре Европске уније, као и свих других међународних фактора, за изналажење мирног решења конфликта у Украјини. Европске интеграције јесу наш стратешки циљ и интерес, али нису и једини. У политици је, као и у животу, најтеже ускладити различите циљеве и ми не можемо себи дозволити луксуз да зарад једног циља угрозимо све остале", казао је.