Русија и Украјина: Шта је НАТО и зашто му Москва не верује

НАТО, војна алијанса земаља Европе и Северне Америке, обележава 75. годишњицу 9. јула 2024. у Вашингтону, америчком граду где је основана.

НАТО се тренутно суочава са најизазовнијим периодом у историји, јер чланице покушавају да унапреде сопствене војне капацитете док се истовремено труде да Украјина буде довољно опремљена за рат против Русије.

• Може ли се бити ван војних савеза у 21. веку
• Контроверзна одлука Америке: Испоручује Кијеву бомбе забрањене у већем делу света
• Шта је тактичко нуклеарно оружје и да ли би Русија могла да га употреби

Шта је НАТО?

НАТО - Организација Северноатлантског споразума или Северноатлантски савез - војни је савез који је 1949. основало 12 земаља, међу којима су САД, Канада, Велика Британија и Француска.

Споразум је потписан у вашингтонском Мелон аудиторијуму и тим поводом ће се лидери земаља чланица окупити на истом месту од 9. до 11. јула.

Првобитни циљ савеза био је да се супротстави претњи послератног ширења Русије у Европи.

Совјетска Русија је 1955. године одговорила НАТО-у стварањем властитог војног савеза источноевропских комунистичких земаља, названог Варшавски пакт.

После пада Совјетског Савеза 1991. године, велики број бивших земаља Варшавског пакта постале су чланице НАТО.

• Гвоздена завеса, метафора која је поделила Исток и Запад
• Пет највећих митова о Хладном рату

Чланице су се сагласиле да ако је једна од њих нападнута, све остале треба да помогну - што подразумева и оружану силу.

НАТО нема сопствену војску, али чланице спроводе заједничке војне акције како би одговориле на кризе.

На пример, НАТО је био подршка Уједињеним нацијама када су интервенисале током ратова на подручју Југославије од 1992. до 2004.

Послали су и војнике и користили авијацију да зауставе етничка чишћења и допринесу постизању мира.

Чланице координирају међусобно војне планове и изводе војне вежбе.

Када је Русија започела инвазију на Украјину 2022. НАТО је саопштио да је тиме „најозбиљније и директно угрожена безбедност савезника&qуот;.

Одлазећи генерални секретар Нато савеза Јенс Столтенберг рекао је да је најважнија тема самита у Вашингтону како појачати одбрамбене капацитете земаља чланица и уз то одржати сталне испоруке оружја Украјини - посебно граната и пројектила.

Русија (бивши део Совјетског Савеза) тврди да њихово чланство угрожава њену безбедност.

Снажно се противи захтеву Украјине за придруживање, страхујући да би то довело НАТО превише близу њене територије.

НАТО је стигао на још једну од руских граница у априлу 2023. године, када је Финска постала чланица.

Зашто су Финска и Шведска ушле у НАТО?

НАТО има укупно 32 чланице у Европи и Северној Америци, међу којима су и Италија, Шпанија и Турска.

После пада Совјетског савеза 1991, многе источноевропске земље су се придружиле Албанија, Бугарска, Мађарска, Пољска, Чешка Република, Словачка, Румунија, Летонија, Литванија и Естонија.

Шведска и Финска су се поднеле захтев за придруживање у мају 2022, као две земље забринуте за сопствену безбедност после напада Русије на Украјину.

Обе земље су деценијама имале неутрални статус.

• Финска ушла у НАТО, граница Русије и војне алијансе удвостручена
• После 200 година војне неутралности Шведска постаје чланица НАТО, Украјина мора да чека
• Шведска се званично придружила војном савезу НАТО

Финска ушла у алијансу у априлу 2023. године, пошто је претходно била неутрална.

Има копнену границу са Русијом од 1.340 километара.

Шведска се придружила у марту 2024. године, пошто су њено чланство подржале и Турска и Мађарска.

Уласком Шведске и Финске, НАТО доживљава највећу експанзију од 1990-их.

Они ће додати скоро 300.000 активних и резервних војника у редове алијансе.

Украјина, Босна и Херцеговина и Грузија се такође надају придруживању НАТО-у.

Хоће ли и када Украјина ући у НАТО?

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да је „неизбежно&qуот; да Украјина постане чланица, али не док се њен рат са Русијом не заврши.

Председник Украјине Владимир Зеленски је затражио да Украјина буде примљена што је пре могуће.

Русија се доследно противи идеји да се Украјина придружи НАТО-у, плашећи се да би то приближило снаге алијансе њеној територији.

НАТО је 2008. године рекао да би Украјина могла да се придружи у будућности, али је недавно одбио захтев за „брзим&qуот; пријемом.

Према члану 5 Повеље НАТО, ако је једна чланица нападнута, све остале треба да стану у њену одбрану.

Ако би се Украјина сада придружила, земље НАТО-а би технички морале да објаве рат Русији.

Колико чланице НАТО-а троше на одбрану?

НАТО тражи од чланица да троше најмање два одсто националног буџета на војску и очекује се да ће ове године 23 чланице испунити тај циљ, за разлику од 2014. када су само три давале толико новца.

Највише издваја Америка са скоро 3,5 одсто буџета и државе које се граниче са Русијом, попут Пољске и балтичких земаља дају више од два одсто на одбрану.

Велика Британија троши нешто више од два одсто.

Ипак, земље попут Француске, Немачке, Италије и Шпаније током 2023. давале су износе мање од зацртаног.

Бивши амерички председник Доналд Трамп, који води кампању за реизбор, изјавио је да ће охрабрити Русију да нападне земље НАТО-а које нису потрошиле довољно на одбрану.

• Трамп би 'охрабрио' Русију да нападне чланице НАТО које не плаћају рачуне
• Трамп неће дати ни цент Украјини, каже мађарски премијер

Како НАТО земље помажу Украјини?

Као савез, Нато није слао оружје Украјини, али појединачне земље јесу.

САД, Велика Британија, Немачка и Турска су обезбедиле противтенковско оружје, ракетне одбрамбене системе, артиљеријске топове, тенкове и војне беспилотне летелице.

Савезници су Кијеву дали и тенкове и борбене авионе, попут Ф-16, на којима се украјински пилоти обучавају.

И САД и Велика Британија послале су Украјини ракетне системе попут Пејтриота и Хајмарса, који су гађали циљеве иза руских линија фронта.

Кијеву су испоручени и системи противваздушне одбране за обарање руских крстарећих ракета и дронова.

Америка и Велика Британија су испоручиле Кијеву и ракете дугог домета.

Према проценама немачког Киел института, Америка је досад Украјини определила помоћ вредну 50 милијарди евра, а европске земље Данска, Немачка, Холандија, Пољска и Велика Британија заједно опрему и оружје вредно 32 милијарде.

Међутим, земље НАТО-а нису послале трупе у Украјину и одбиле су да искористе ваздушне снаге да наметну зону забране летова изнад земље, јер страхују да би таква акција могла да изазове директан сукоб са Русијом.

• Вашингтон каже да Кијев већ „ефикасно&qуот; користи америчке касетне бомбе против Руса
• НАТО: Нема трајних последица због коришћења осиромашеног уранијума
• Шта је зона забране летења и какав је став Запада

Од пролећа 2024. украјинске оружане снаге бележе неуспехе због недостатка граната и пројектила за одбрану од руских снага које напредују.

Залихе муниције из САД су престале јер су политичари у Конгресу неколико месеци одлагали усвајање закона о већој војној подршци Украјини.

Какав проблем има Русија са НАТО-ом и Украјином

Украјина је бивша совјетска република која се граничи и са Русијом и са ЕУ.

Она није чланица НАТО, али је „партнерска земља&qуот; - што значи да постоји слагање око тога да би могло да јој се дозволи да се придружи савезу у неком тренутку у будућности.

Русија је тражила гаранције западних сила да се то никад неће догодити, што Запад није спреман да обећа.

Украјина има бројно становништво етничких Руса и блиске друштвене и културолошке везе са Русијом.

У стратешком смислу, Кремљ је доживљава као руско двориште.

Шта је НАТО план за одбрану од Русије?

Команданти НАТО-а су 2023. договорили детаљне планове за сузбијање могућих руских напада на Арктику и северном Атлантику, централној Европи или Медитерану.

НАТО је објавио и планове о повећању броја војника у Европи у стању приправности са 40.000 на више од 300.000.

Поред тога, ојачала је одбрану на источном крилу, који се граничи са Русијом, са осам борбених група.

То је најсвеобухватнији план НАТО-а од краја Хладног рата 1991. године, јер се испоставило да је „претња поново стварна&qуот;, каже Малколм Чалмерс, заменик директора истраживачког центра Краљевског института уједињених служби.

Шта још брине Русију?

Од јула 2023. Контакт група за одбрану Украјине предвођена САД координира акције допремања оружја Украјини и обучавања војника како би могла да се брани од Русије.

НАТО предлаже да преузме ту улогу, због чега је створен фонд од 100 милијарди долара за подршку Украјини у наредних пет година.

Руски председник Путин тврди да западне силе користе савез да опколе Русију и упозорава НАТО да мора да прекине војне активности у Источној Европи.

Он одавно тврди да су САД прекршиле обећање дато 1990. године да се НАТО неће ширити даље на Исток.

НАТО негира ове руске тврдње и тврди да само мали број њених чланица дели границу са Русијом и да се ради о одбрамбеном савезу.

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.09.2024)