"Ја сам дете са списка Диане Будисављевић, мој број је 1128": Живко је један од српских малишана избављених из логора, данас је Хрват: "Касно је да сад будем срећан што знам истину о свом пореклу"
Блиц 18.02.2024
Број 1128. Име Живко. Година рођења 1940. Презиме Зеленбрз. Вероисповест католичка, националност Хрват. Од 1942. године, па у наредних осам деценија ово је било сазнање са којим је пензионер из Загреба растао и живео, све до проналаска и отварања списа Диане Будисављевић, када је Живко сазнао да је син Смиље и Љубомира Иванчевића, Срба који су живели у селу Воћин код Осијека, од којих је одузет и послат у Завод за глухонијему дјецу у Загребу 1942. године.
Иако има 84 године, “Брзи” како га пријатељи зову, бритке је свести, чио и комуникативан. На најтежа питања, она о одрастању и сазнању да је једно од 12.000 деце које је Диана Будисављевић током Другог светског рата успела да спаси из усташких логора, одговара разборито, језгровито и, рекло би се, помирљиво спрам своје судбине. Јер, Живко и поред свега што му се издешавало у животу у најранијим данима детињства, никога не мрзи. Да је посвојен, односно, “дат
