Религија и женска права: Како се муслимани у Казахстану боре за право ученица да носе хиџаб

Казахстан је једна од неколико већински муслиманских земаља која је ученицама забранила да носе хиџаб. О забрани која је уведена 2016. године још се води расправа, а неки побожни родитељи покушавају да одбране уставно право њихове деце да се образују.

Оваква расправа одражава трагање земље за њеним идентитетом: иако руководство Казахстана изражава приврженост исламу, још није вољно да попусти контролу над религијом која је уведена у доба Совјетског Савеза.

Тринаестогодишњој Анељи, која похађа седми разред у граду Караганди, испунио се сан - примљена је у престижну Назарбајев школу за таленте.

Школа је названа по бившем председнику Нурсултану Назарбајеву, а Анеља жели да следи његов пут и постане прва председница Казахстана.

Висока и витка Анеља је добро урадила тестове на локалним и државним такмичењима и остварила је 16. најбољи резултат од скоро 800 пријављених.

Школа јој је понудила могућност да подробније изучава њене омиљене предмете.

У августу је кренула на припремну наставу, али су већ првог дана њени родитељи били позвани у школу, где име је речено да њихова кћерка неће моћи да похађа наставу.

Разлог је била њена марама, коју носи од 13. године.

Према муслиманској традицији, девојчице покривају главу када уђу у пубертет.

• Зашто све мање жена носи исламски вео
• Французе не погађа незадовољство муслимана забраном абаје у школама
• „Не значи не“: Иранке протестују због обавезног хиџаба
• Какав је био живот жена у Ирану пре Исламске револуције

„Када сам носила мараму у Назарбајев школи, нисам осећала да сам другачија од других.

„То је само део одеће, аксесоар.

„Она нема никакав утицај на моје учење или однос са другим ученицима и ученицама.

„Мојим друговима и другарицама из разреда то није сметало&qуот;, каже она.

У Казахстану су муслимани већинско становништво.

Према попису из 2022. године, 69 одсто становника се изјашњавају као муслимани, мада према другим истраживањима, мање од трећине религиозних Казахстанаца строго поштује верска правила.

Председник Казахстана Касим Жомарт Токајев отворено изражава његову посвећеност исламу.

Ишао је на ходочашће у Меку 2022. године, а прошлог пролећа је током исламског месеца рамазана уприличио оброк за званичнике и јавне личности у његовој резиденцији.

Али по Уставу, Казахстан је секуларна држава.

Десетине ученица су се као и Анеља суочиле са сличним проблемима у Караганди, индустријском граду у ком живи претежно руско говорно становништво.

У октобру је објављено да су тужбе поднете против родитеља 47 тамошњих ученица због неиспуњавања обавеза на начин „прописан законима у области образовања у Републици Казахстану&qуот;.

Министарство просвете је 2016. године издало директиву којом се „забрањује додавање школској униформи одевних предмета који означавају било које верско уверење&qуот;.

Родитељи и борци за људска права сматрају неприхватљивим то што школске управе предност дају директиви ресорног министарства у односу на Устав Казахстана, који становницима јамчи право на бесплатно образовање у јавним институцијама.

Анељин отац је тражио појашњење од тужилаштва и Министарства просвете, али није добио никакав одговор.

Родитељи се већ годинама и у свим деловима земље кажњавају зато што њихове кћерке носе мараме.

У Актјубинској области родитељи су 2018. године кажњени због „непоштовања правила за школске униформе&qуот;, док је исте године управа Акмолинске области сазвала комисију ради решавање сличног питања.

„Многе девојчице скидају мараме под притиском школских управа&qуот;, каже активиста за људска права Жасулан Ајтмагамбетов, који помаже побожним породицама у таквим случајевима.

„Поједине се опиру, али престану да похађају наставу.

„Притисак је начин да се смањи број верника у школама&qуот;.

Погледајте видео: Зашто неки египатски ресторани бране улаз покривеним женама

По питању ношења марама у школама, Влада Казахстана наглашава да је држава секуларна, што је наведено и у Уставу.

„Увек морамо имати на уму да је школа пре свега образовна установа у коју деца долазе да стичу знања&qуот;, рекао је председник Токајев октобра 2023.

„Верујем да је боље да деца праве изборе када одрасту и имају властити поглед на свет&qуот;.

„Ни власти нити стручњаци не нуде недвосмислену и прецизну дефиницију значења 'секуларне државе'&qуот;, примећује Асилтај Тасболат, стручњак за веронауку и научни сарадник Института за филозофију, политичке и верске науке у Алматију.

„Наше друштво још није сазрело, а свака страна у овој расправи 'секуларизам' тумачи на свој начин.

„Поједини становници секуларизам схватају као атеизам&qуот;.

Неколико земаља је забранило женама да носе одређене муслиманске одевне предмете на јавним местима.

Обично се та забрана односи на мараме које покривају лице, као што је никаб, а не на покривала за главу као што је хиџаб.

Мали број држава које су већински муслиманске је увело такву забрану, а међу онима које су то учиниле су суседне земље Казахстана, бивше совјетске републике Узбекистан и Таџикистан.

У Казахстану су религије стављене под контролу државе још у време СССР-а.

Тада је за шест централноазијских република била задужена Духовна управа муслимана Средње Азије (Садум), основана 1943. године са задатком да сузбије верске покрете.

После стицања независности, казахстанске власти су престале да прогоне вернике.

Верска удружења су процветала и почеле су да се граде џамије.

У доба СССР-а било их је неколико десетина, а сада има скоро 3.000 џамија.

Садум је заменио ДУМК, Духовна управа муслимана Казахстана.

То је тело које подржава држава и има задатак да промовише традиционалну верзију ислама која је у складу са казахстанском културом и начелима секуларне државе.

За Владу Казахстана контрола над религијом је питање националне безбедности.

Истраживачи примећују да од 2005. године расте број случајева насиља које врше верски екстремисти под утицајем исламистичких покрета на Северном Кавказу, у авганистанско-пакистанском региону, као и у Сирији и Ираку.

Први самоубилачки бомбашки напад у Казахстану изведен је 2011. године, а у оружаним нападима на продавнице оружја и војну базу 2016. године погинуло је 25 људи.

Тадашњи председник Нурсултан Назарбајев је изјавио да су нападе извршили присталице фундаменталистичког исламског покрета салафизма.

У наредним годинама Влада Казахстана је уводила разна правила и ограничења за религије, међу којима и законску обавезу регистрације верских заједница и забрану обављања верских служби у приватним домовима.

И док власти тврде да се такве мере уводе ради заштите земље од „радикалних&qуот; верских идеја, борци за људска права сматрају да закони ограничавају права верника и дозвољавају држави да строго контролише верска окупљања.

Влада је прошлог октобра најавила израду закона којим ће се забранити промоција тероризма и верског екстремизма.

Према речима Аиде Балајеве, министарке културе и информисања, законом би се забранило ношење никаба и других покривала за лице на јавним местима да би се омогућила идентификација људи.

Она је, међутим, рекла да држава не намерава да забрани мараме.

А што се тиче Анеље, после неколико укора због ношења верских покривала за главу, искључена је из школе.

Њен отац, Болат Мусин, сматра да је искључење његове кћерке из школе противзаконито.

Поднео је тужбе којима тражи поништење интерних директива школе којима се брани ношење верских ознака, враћање његове ћерке у школу и накнаду за нанету моралну штету.

„Власт нас је или слала из једног бирократског органа у други, или само говорила да кћерка скине мараму&qуот;, каже он.

„Тражимо јасан одговор од државе.

„ Дајте нам смернице шта ми, побожни људи, треба да радимо.

„Немојте да нам остављате само избор: 'Одрекни се твоје вере ако желиш да живиш у нашем друштву&qуот;.

Управа Назарбајев школе за таленте у Караганди одбила је да коментарише Анељино искључење.

До објаве овог текста, Министарство просвете није одговорило на упит ББЦ-ја.

ДУМК је дао опрезно саопштење, не критикујући непосредно владине забране, али напомињући да шеријат захтева од девојчица да носе хиџаб када уђу у пубертет.

Додали су да се надају да ће власти узети у обзир њихове ставове.

Активиста за људска права Жаслан Ајтмагамбетов каже да побожне породице у Караганди немају могућност да образују њихове девојчице.

У другим деловима земље постоје приватне школе за девојчице, али оне коштају и до 700.000 тенги годишње, што је више од 1.500 долара.

У Казахстану такође постоји девет медреса, исламских високих школа, али међу њима има оних које не примају жене.

„Ово питање смо више пута покретали, ове и прошле године.

„Они говоре о забрани ношења марама, али не нуде алтернативне начине образовања&qуот;, каже Ајтмагамбетов.

Након што је Анеља искључена из Назарбајев школе за таленте, њени родитељи су пронашли учитеља који говори руски за онлајн часове.

Али ако Анеља одлучи да скине мараму са главе зарад повратка у школу, породица ће је подржати, каже њен отац.

„Многи људи које познајем су ми рекли: 'Скини мараму, у чему је проблем? Врати се у школу, посебно имајући у виду колико је добра'&qуот;, каже Анеља.

„Али, то нисам ни помислила да урадим.

„Марама је једноставно део мене&qуот;.

Илустрације: Махарам Зејналов

Погледајте видео: Хиџаб и К-поп

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.20.2024)