Очување миленијумских пец́ина Могао уз помоћ науке и технологије

На почетку Кинеске лунарне нове године, миленијумске пец́ине Могао које се налазе на Унесковој листи светске баштине, у Дунхуангу у северозападној кинеској провинцији Гансу, посетила је бескрајна река туриста.

Комплекс пец́инског храма који датира из 4. века ископан је у 10 династија. На локацији, на којој је откривено више од 60.000 културних реликвија, налази се 735 пец́ина уклесаних у литици, а тренутно се ту налази 45.000 квадратних метара мурала, преноси Синхуа.

Будуц́и да су окружене огромном пустињом, пец́ине Могао су биле озбиљно погођене ветром и песком пре скоро једног века. Сходно томе, кинески истраживачи улажу континуиране напоре у борби против пешчаних олуја, ублажавању катастрофа и дигиталном очувању мурала, користец́и научне и технолошке методе како би осигурали да пец́ине остану добро очуване.

Радници су на самом почетку морали да чисте 3.000 до 4.000 кубика песка годишње, иначе би мурали и скулптуре у боји били загађени и нагризани ветром и песком. Почетни ручни напори укључивали су изградњу зидова и ограда и копање јарка за транспорт песка.

Током касних 1980-их, научне технике су коришц́ене за управљање ветром и песком, што је укључивало изградњу аутоматских метеоролошких станица на врху пец́ина. Ове станице су имале задатак да спроводе континуирано прац́ење локалног окружења, посебно фокусирајуц́и се на услове ветра тако што ц́е тачно одредити извор и обрасце кретања песка.

Године 2011. завршен је пројекат за спречавање и контролу ветра и песка у пец́инама Могао, са инвестицијом од скоро 14 милиона јуана (око 1,95 милиона америчких долара). У оквиру овог пројекта постављене су травнате решеткасте баријере за песак површине 1,14 милиона квадратних метара и ограде од најлонске мреже у дужини од 6.000 метара.

Подаци мониторинга показали су да је пројекат ефективно смањио годишњи прилив песка у пец́ине за 85 одсто.

Поред тога, више од 600 сензора је инсталирано у пец́инама за прац́ење информација као што су температура, влажност, концентрација угљен-диоксида и проток путника у циљу превенције катастрофа.

"Ако подаци прац́ења премашују вредност пре упозорења, зауставиц́емо отварање угрожених пец́ина и примениц́емо мере природне вентилације како бисмо их заштитили у највец́ој могуц́ој мери", рекао је Чаи Пенгфеј, члан особља Академије Дунхуанг.

Паралелно са постизањем плодних резултата у заштити пец́ина Могао, стручњаци за културне реликвије на Академији Дунхуанг су такође осмислили методе за креирање дигиталне реплике, осигуравајуц́и трајно очување ових непроцењивих обојених скулптура и мурала.

Од касних 1980-их, почели су да фотографишу мурале, а затим сложили ове фотографије у свеобухватне дигиталне приказе мурала користец́и компјутере.

"Морамо да снимимо хиљаде фотографија за мурал који покрива око 10 квадратних метара. Дигитализовани производ је четири пута вец́и и изгледа много јасније на екрану него у пец́ини", рекао је Ју Тиансју, директор Института за дигитализацију културних реликвија Академије Дунхуанг.

Међутим, радници су се суочили са изазовима у слободном маневрисању како би снимили фотографије у скученим просторима уских пец́ина, истовремено осигуравајуц́и очување културних реликвија. Као резултат тога, процес дигитализације је трајао око 20 година од почетне идеје.

Са појавом технологије 3Д ласерског скенирања, ефикасност прикупљања података у Пећинама Могао значајно је обољшана последњих година, при чему је прецизност слике побољшана са 75 тачака по инчу (ДПИ) на 300 ДПИ. Стручњаци сада могу да сликају 20 до 30 пец́ина сваке године, у поређењу са само једном или две пец́ине годишње раније.

До краја 2022. године, Академија Дунхуанг је завршила колекцију дигиталних фотографија 289 пец́ина, заједно са 3Д реконструкцијом 45 обојених скулптура и 140 пец́ина.

Ова драгоцена дигитална дела су дистрибуирана широм света. Године 2022. покренута је званична платформа заснована на блокчејну, чиме је преко 6.500 дигиталних архива високе дефиниције постало доступно јавности.

"У прошлости су радници који су радили на заштити културних реликвија у Дунхуангу морали да користе мердевине и ослањају се на батеријске лампе, а понекад чак и на телескопе, да би посматрали мурале. Али данас научници и ентузијасти културе широм света могу да приступе овим сликама из својих домова само једним кликом миша", рекао је Ју.

(Бета, 21.02.2024)