Колико је оштра граница између демократије и тоталитаризма: Шта показују случајеви Асанжа и Наваљног
Цензоловка 25.02.2024 | Гордана Ваш
Смрт Алексеја Наваљног, руског опозиционара и једног од најгласнијих критичара председника Владимира Путина, уздрмала је свет, а само неколико дана касније у жижу је поново дошао случај оснивача Викиликса Џулијана Асанжа, јер је Виши суд у Лондону расправљао по његовом захтеву о преиспитивању одлуке о изручењу САД, где је оптужен за шпијунажу и одавање тајних војних досијеа 2010. и 2011. године.
Виши суд Уједињеног Краљевства одлучио је 2021. да Асанж буде изручен, одбацујући тврдње да би због лошег менталног здравља могао да изврши самоубиство у америчком затвору. Бивша секретарка за унутрашња питања Прити Пател одобрила је његово изручење 2022. Асанжов портал Викиликс објавио је 2010. године видео-снимак америчке војске како у нападу хеликоптерима „Апач“ у Багдаду 2007. године гину десетине људи, међу којима и два новинара Ројтерса. Након тога
