"Zapalili su crkvu i znali smo da je red na nas": Milena je preživela kosovski pogrom 2004. godine: "Deka je ubijen na krevetu, baka na stepeništu. Ubice nikad nisu kažnjene"
Blic 16.03.2024
Jedna nagorela kašika, ista takva viljuška, album sa porodičnim fotografijama, ranac sa knjigama za osnovu školu, ikone sa zida i kofer sa onoliko stvari koliko je moglo da stane u njega, stvari su sa kojima je porodica Stolić, tada 15-to godišnja Milena, njena dva brata, baka, majka i otac, krenuli iz rodnog Obilića 18. marta 2004. godine za Prištinu, odakle su iz hladnog hangara u kojem su bili smešteni, otišli za Gračanicu u prihvatni centar, jedno vreme živeći i u kontejneru od 12 kvadratnih metara.
Danas živi u mestu Čaglavica, između Prištine i Gračanice, zaposlena je u osnovnoj školi, supruga je jednog Igora i majka dva prelepa dečaka. Ali, sve to lepo u životu, u istoj meri egzistira u njenim mislima sa bombama, pucnjevima, seobama i konstantnom strahu u kom je živela u rodnom Obiliću. U ispovesti za "Blic" pre tri godine, ona se prisetila košmarnih dana koji su joj se zauvek urezali u sećanje. - Imala sam deset godina kada je počelo bombardovanje. Možda
