"Запалили су цркву и знали смо да је ред на нас": Милена је преживела косовски погром 2004. године: "Дека је убијен на кревету, бака на степеништу. Убице никад нису кажњене"
Блиц 16.03.2024
Једна нагорела кашика, иста таква виљушка, албум са породичним фотографијама, ранац са књигама за основу школу, иконе са зида и кофер са онолико ствари колико је могло да стане у њега, ствари су са којима је породица Столић, тада 15-то годишња Милена, њена два брата, бака, мајка и отац, кренули из родног Обилића 18. марта 2004. године за Приштину, одакле су из хладног хангара у којем су били смештени, отишли за Грачаницу у прихватни центар, једно време живећи и у контејнеру од 12 квадратних метара.
Данас живи у месту Чаглавица, између Приштине и Грачанице, запослена је у основној школи, супруга је једног Игора и мајка два прелепа дечака. Али, све то лепо у животу, у истој мери егзистира у њеним мислима са бомбама, пуцњевима, сеобама и константном страху у ком је живела у родном Обилићу. У исповести за "Блиц" пре три године, она се присетила кошмарних дана који су јој се заувек урезали у сећање. - Имала сам десет година када је почело бомбардовање. Можда
