Дина, екологија и постколонијализам
Пешчаник 18.03.2024 | Милан М. Ћирковић
Дина 2, фото: сцреенсхот Као што каже стара етиопска (апокрифна?) изрека, сваки корак је одличан све до оног којим се упадне у провалију.
Тако и приказ Дине, пре свега Вилленеувове, али неизбежно и Хербертове, из пера Дејана Илића. Има ту доста добрих момената са којима је тешко не сложити се, и који отварају простор за иновативно и плодотворно читање ових дела. При крају се, међутим, дешава својеврстан преокрет у којем се кључни део читаве саге који се односи на екологију игнорише или чак дословце обрће наглавачке. Чини се оправданим проблематизовати тај аспект приказа као и самог филма, тим пре
