1974
Nedeljnik 27.03.2024
Bilo je nedeljno kišno jutro, Fric je spavao na velikom bračnom krevetu u spavaćoj sobi, i bilo je tačno osam sati kada je osetio kako ga vazduh dodiruje po licu, u jednoličnom ritmu, dotakne ga, pa onda ništa, pa ga ponovo dotakne, i tako iznova, zatim mu pređe preko oba obraza, a onda i preko očiju i čela.
Probudio se, ali nije otvorio oči, ležao je na leđima i pustio je taj vazduh da mu i dalje radi ono što mu je radio. A onda je otvorio oči i prestravio se! Čak je ispustio i glas iz sebe, nije vrisnuo, ali kao da jeste. Ugledao je Poštara kako sedi na stolici pored kreveta, u srebrnoj svešteničkoj mantiji, sa Biblijom u ruci, i buljio je u Frica. Fric je viknuo: „Nisam se ovako uplašio od ’74. godine!“ Onda je Poštar rekao: „Ne plaši se za sebe, sine moj, ko čuva
