1974
Недељник 27.03.2024
Било је недељно кишно јутро, Фриц је спавао на великом брачном кревету у спаваћој соби, и било је тачно осам сати када је осетио како га ваздух додирује по лицу, у једноличном ритму, дотакне га, па онда ништа, па га поново дотакне, и тако изнова, затим му пређе преко оба образа, а онда и преко очију и чела.
Пробудио се, али није отворио очи, лежао је на леђима и пустио је тај ваздух да му и даље ради оно што му је радио. А онда је отворио очи и престравио се! Чак је испустио и глас из себе, није вриснуо, али као да јесте. Угледао је Поштара како седи на столици поред кревета, у сребрној свештеничкој мантији, са Библијом у руци, и буљио је у Фрица. Фриц је викнуо: „Нисам се овако уплашио од ’74. године!“ Онда је Поштар рекао: „Не плаши се за себе, сине мој, ко чува
