Филозофски факултет у Новом Саду: Ко протестује, зашто и какве везе имају Хитлерови смеђекошуљаши

Читав век пошто су јуришни одреди Национал-социјалистичке партије сејали страх по немачким улицама, а 80 година откако се Југославија обрачунала са фашизмом у Другом светском рату, смеђекошуљаши Адолфа Хитлера су извучени као зец из шешира у обрачуну власти и опозиције у Србији.

Када је крајем марта група младића са српским националистичким обележјима упала у зграду Филозофског факултета у Новом Саду и блокирала га, тражећи да професор Динко Грухоњић добије отказ због наводног говора мржње, опозициона политичарка Мариника Тепић их је упоредила са паравојном јединицом која је помогла Хитлеру да дође на власт.

„Свако ко млати политичке неистомишљенике зато што су неистомишљеници може да се пореди са смеђим кошуљама или са црним кошуљама у Италији&qуот;, каже Предраг Бајић, кустос Музеја Војводине, за ББЦ на српском.

Насиље користи и власт и опозиција, каже Бајић.

„Ко се тољагом пробија на политичкој сцени, може да се пореди с нацистима.

„Нажалост, било је тога, има га, а плашим се да ће га и бити&qуот;.

• Шта би се десило да Хитлер није поражен
• Нацистички пламен који је гутао књиге „ненемачког духа&qуот;
• Није теорија завере: Тито, Хитлер и Стаљин били комшије

Протест који је почео у четвртак у подне наставак је вишенедељних притисака на Грухоњића због снимка његовог говора на скупу у Дубровнику пре више од годину дана.

Агенција Франс прес је утврдила да је цитирана изјава да „има лепо име Динко као Динко Шакић&qуот;, усташки злочинац из Другог светског рата, извађена из контекста, што је тврдио и Грухоњић.

На згради у којој живи у Новом Саду био је исписан графит: „Динко Шакићу за вечни дом си спреман. Српска Војводина&qуот;.

Ко протестује на Филозофском факултету у Новом Саду и зашто?

Група од двадесетак млађих људи од четвртка одбија да напусти зграду Филозофског факултета док Грухоњић не добије отказ.

Претходног дана, испред зграде је одржан скуп са истим захтевом, а међу стотинак људи су новинари препознали и особе које нису студенти већ припадају такозваним навијачким групама, преноси Бета.

Окупљени су носили српске заставе, подизали три прста, певали националистичке песме о Косову, а један од њих је носио мајицу са ликом Милорада Улемека Легије и транспарент „Мој синко никад као Динко&qуот;.

Милорад Улемек Легија је осуђен на 40 година робије због атентата на премијера Србије Зорана Ђинђића, на још 40 година робије због убиства некадашњег председника Србије Ивана Стамболића и на 15 година робије због покушаја атентата на некадашњег лидера опозиције Вука Драшковића.

Деканат Филозофског факултета у Новом Саду затражио је да надлежни хитно реагују јер им је угрожена имовина и безбедност, а њиховом протесту против „хајке&qуот; придружила се и иницијатива „Није филозофски ћутати&qуот; наставника и сарадника Филозофског факултета Универзитета у Београду.

„Обустављена је и настава. Полиција гледа и ћути. Неки нови смеђекошуљаши. Штурмабтајлунг!&qуот;, написала је Мариника Тепић на Иксу.

хттпс://твиттер.цом/МариникаТепиц/статус/1773606221523636671

Одмах је реаговао лидер владајуће Српске напредне странке Милош Вучевић наводећи да јој се од српских студената „привиђају смеђекошуљаши&qуот;.

Оптужио је Грухоњића да шири говор мржње и да се „подругљиво односи према жртвама српског народа&qуот;, индиректно подржавши блокаду.

Ко су 'штурмабтајлунг' или смеђекошуљаши?

Стурмабтеилунг (СА) или такозвани Јуришни одред био је паравојна формација Хитлерове нацистичке партије, формирана 1921. године.

Звали су их и смеђекошуљашима по окер униформама које су носили.

Предводио их је Ернст Рем.

Нацистима је наредних година расла популарност, а СА јединице су томе значајно допринеле различитим акцијама:

• застрашивали су политичке противнике нациста, посебно комунисте, тако што су се појављивали на њиховим састанцима и нападали их
• преко њих су млади, незапослени мушкарци могли да се укључе у странку
• пружали су заштиту Хитлеру и другим кључним нацистима када су организовали састанке и држали говоре

До 1932. било их је 400.000.

Сличних јуришних одреда било је и у Југославији

Смеђе кошуље нису били активне само у Немачкој, сличних јединица било је у Југославији.

Милан Стојадиновић, некадашњи председник југословенске владе, имао је 1930-их партијску милицију обучену у зелене кошуље, али су више служиле за параду, подсећа историчар Предраг Бајић за ББЦ на српском.

„Међутим, 1920-их постојале су организације које су биле баш терористичке са националних позиција - једна је била Организација југословенских националиста, Орјуна.

„Друга је била њен српски пандан - Српска национална омладина Срнао&qуот;, објашњава.

И Орјуна и Срнао су биле најбројније у Војводини, иако су деловале и у другим деловима Југославије, додаје.

„Када је основан, Срнау је новчано помогао (један од најважнијих државника у првој средини 20. века) Никола Пашић, а један од истакнутијих чланова је био Пуниша Рачић, човек који је убио хрватске посланике у Скупштини 1928&qуот;, каже Бајић.

У Народној скупштини је 20. јуна 1928. године радикалски посланик Пуниша Рачић пиштољем убио три посланика Хрватске сељачке странке, међу којима и вођу Стјепана Радића, а ранио двојицу.

Овај напад је оставио дугорочне последице и довео до увођења диктатуре краља Александра неколико месеци касније.

• Вешање на београдским Теразијама - симбол почетка страховите нацистичке репресије у Србији
• Шеф нацистичке полиције у Бечу шпијунирао за Западну Немачку

Како су завршили смеђекошуљаши?

Иако су одиграли кључну улогу и довођењу Хитлера на власт у јануару 1933, нацистички вођа је већ наредне пожелео да се отараси ове организације, пише ББЦ Бајтсајз.

Сметало му је што су захтевали од нациста да уведу велике друштвене промене, забринут да ће њихове наизглед левичарске идеје отуђити групе од којих је највише зависио, средњу класу, бизнисмене и индустријалце.

СА јединице су у међувремену окупиле два милиона људи и тежиле да постану део регуларне војске, пише Британика.

За нацистичког вођу је било важно да војска буде задовољна да га не би свргле и да би спровео амбициозне планове у спољној политици.

Хитлер је био уверен да је СА једина група која може да га спречи да успостави диктатуру.

Због свега тога 30. јуна 1934. наредио је СС јединицама да убију око 400 људи, међу којима је био и лидер штурмабтајлунга Рем.

На листи за одстрел нашли су се углавном прваци смеђекошуљаша, али и бројни други противници које је Хитлер желео да елиминише, попут претходног канцелара Курта фон Шлајхера.

У јавности, Хитлер је правдао покољ оптужујући СА да су хомосексуалци и да кују заверу против Немачке.

Трећег јула 1934. Рајхстаг је донео закон којим се уназад легализује ова такозвана Ноћ дугих ножева - када је у покољу уништена опозиција Хитлеру унутар нацистичке партије и отворена могућност за увођење бруталне диктатуре.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.29.2024)