ЗЛФ поводом Светског дана здравља: Неефикасна и неприступачна здравствена заштита у Србији
Зелено-леви фронт (ЗЛФ) је поводом Светског дана здравља изразио "дубоку забринутост" због неефикасности и неприступачности здравствене заштите у Србији.
ЗЛФ је навео да се последњих година власт хвалила улагањима у здравство, али је, како је указано "нагласак био на изградњи нових објеката и куповини опреме".
Како је пише у сапштењу, власт је то радила " занемарујући реконструкцију постојећих објеката и организацију кадрова".
"Ова неуравнотеженост резултирала је прекомерним бројем зграда и медицинске опреме, док је потпуно изостала брига о условима рада, због чега су здравствени радници напустили здравствени систем Србије", додао је ЗЛФ.
Сматрају да је потребно "хитно дефинисање приоритета и правилније усмеравање ресурса" како би се обезбедила приступачна, ефикасна и транспарентна здравствена заштита за све.
Народна посланица ЗЛФ Марина Мијатовић је указала да се грађани и грађанке Србије суочавају са веома тешким изазовима да би остварили своја права у здравственом систему.
"Највећи проблем за све нас је што обавезно здравствено осигурање није усаглашено са здравственим услугама које су реално доступне", казала је Мијатовић.
Због тога су, како је навела "пацијенти и пацијенткиње изложени троструком плаћању услуга: обавезно здравствено осигурање, добровољно (приватно) осигурање и плаћање из џепа".
"Овакав систем је скуп, недоступан и несигуран", истакла је народна посланица Марина Мијатовић.
ЗЛФ је пренео да Подаци Института за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут” потврђују да највећи број људи болује од кардиоваскуларних болести.
Додао је да без обзира на то "не постоји адекватна брига Србије за становништво јер нема планиране превенције као ни кардиолога који би били доступни у домовима здравља.
У саопштењу пише и да је један од узрока који угрожавају здравље људи је то што је по једном специјалисти око 3.500 пацијената.
ЗЛФ је указао и да је непостојање здравствене политике довело до колапса примарне здравствене заштите и немогућности лекара да се посвети пацијенту.
"Стандард који је препоручен као прихватљив у ЕУ је 25 прегледа по лекару у току радног дана, док је у Србији просек између 50-60 пацијената", додаје се.
Указано је и да одлука о забрани запошљавања у јавном сектору и ускраћивање специјализације младим лекарима додатно погоршавају ситуацију.
"Овакав приступ здравству је довео до смањења броја специјалиста, повећаним листама чекања и отежаним приступом здравственим услугама", пише у саопштењу.
(Бета, 07.04.2024)
