Европосланици усвојили нова правила о прихвату миграната, у нади да ће крајњу десницу лишити гласова

Европски парламент је данас усвојио крупне измене правила Европске уније о мигацијама ради окончања вишегодишњих несугласица у вези са прихватањем хиљада људи који на њену територију улазе илегално, али и да би се предупредило да крајња десница капитализује на овој теми на изборима у јуну.

Пакт о миграцијама и азилу требало би да реши питање ко је одговоран за мигранте кад они стигну у земље на спољној граници Уније, и да ли друге земље чланице имају обавезу да се укључе.

Нека нова правила су контроверзна: фотографисање лица и узимање отисака прстију примењиваће се и на децу, ако су старија од шест година, а током провере мигранти могу бити притворени. Онај коме боравиште не буде одобрено, суочава се са могућношћу хитне депортације.

Поступак усвајања Пакта накратко је прекинула мала, али гласна група демонстраната на галерији Европског парламента. Њени припадници у мајицама с натписом "Овај пакт убија" су викали: "Гласајте против!".

Пакет реформи мигрантске регулативе сада морају да прихвате државе чланице Европске уније, до чега ће доћи највероватније крајем априла. Потом он може да ступи на снагу.

Избори за Европски парламент су у јуну.

Израда плана је почела пошто је 2015. године око 1,3 милиона људи нагрнуло на спољне границе Европске уније углавном бежећи од ратова у Сирији и Ираку. Тада се европски систем давања азила урушио, пријемни центри за мигранте у Грчкој и Италији били су преплављени мигрантима, а северније чланице Уније подигле су баријере да спрече њихов улазак.

Међутим, међу посланицима нема много срећних у погледу нових правила, а чак и неки који су учествовали у њиховој изради нису били спремни да подрже читав реформски пакет.

На пример, холандска европосланица Софи Инт Велт која се бавила правилима пријема миграната, рекла је уочи пленарне седнице у Бриселу да ће се уздржати од гласања у погледу неких делова пакета.

Велт је описала Пакт као "голи минимум" у смислу политике према мигрантима, али је додала да не жели да га торпедује тако што ће гласати против, уз тврдњу да "неће бити нове прилике да се дође до споразума".

Шведска европосланица Малин Бјорк која се бавила смештајем избеглица, рекала је да Пакт не пружа одговоре "ни на једно питање које је требало решити".

По њеним речима, реформски пакет "подрива индивидуално право да се тражи азил" у Европи, јер се заснива на плановима које су неке земље Уније већ примениле - мигранте током поступка држе у страним земљама. Италија има такав споразум са Албанијом где Италија привремено шаље тражиоце азила, а Албанија није чланица ЕУ.

Марта Ђонко из Мреже организација за заштиту права миграната Пикум оценила је да ће данас усвојени Пакт "водити ка повећаном броју притварања и де факто притварања на спољним границама Европске уније што се односи на породице с децом, а то је јасно кршење међународног права".

Традиционалне политичке партије у Унији желе да се споразум постигне пре избора за Европски парламент који ће бити од 6. до 9. јуна.

Миграција ће вероватно бити политичко питање у предизборној кампањи, а творци Пакта сматрају да се њиме решавају проблеми који су странкама крајње деснице константно доносили гласове на изборима.

(Бета, 10.04.2024)