Ako knjige progovore: Pismo mlađem sebi
Buro 11.04.2024
Postoje ti trenuci u vremenu koji nas podsećaju da je sve prolazno i da će samo naša deca pamtiti naša odsustva od kuće, naše prekovremene sate, naše tuge, naše suze, naše boli.
Na pragu osmog rođendana mog sina zahvalna sam što sam od njegovog rođenja mogla da biram šta ću i kada da radim, kako bih mogla da budem uz njega kada sam mu potrebna. Bilo je dana kada smo mogli i više da se igramo, više da se smejemo, pevamo, plešemo… Činilo mi se u tim danima da radeći investiram u njegovu budućnost, ali uskraćujem njegovu sadašnjost. Srećom, tih dana je bilo malo, mogu ih nabrojati na prste jedne ruke. Bilo je i tuge, i suza, ali sam uspela da
