Класна (не)свест у свету и Србији
Југ пресс 12.04.2024
Пише: Александар Стојановић Када су, својевремено, током 1848. године, диљем Европе букнуле демонстрације које су претиле да изазову револуцију тектонскију по карактеру од оне из 1789. године, један од најважнијих, ако не и најважнији захтев, био је право на рад.
Те године је из штампе изашао „Манифест комунистичке партије“, Карла Маркса и Фридриха Енгелса, а године које су уследиле су биле обележене борбом за осмочасовно радно време, пристојне услове рада, и на крају, тежњом ка формирањем праведнијег друштва у коме неће постојати доминација једног човека над другим. Маркс, као један од највећих умова друштвене мисли, је под утицајем Сен-Симона, Фуријеа, али и Фојербаха и Хегела, формулисао своју основну нит водиљу, која
