KO KOSI, A KO VODU NOSI
Jugmedia pre 18 dana | Nebojša Ivanović
Evo, vidi, skoro je deset uveče, a ona mi šalje potvrdu da je primila moju poruku, ivu rečenicu izgovara moj najbolji prijatelj Miza, u već rečeno vreme, kada smo otprilike načeli drugu buteljku mog domaćeg vlasotinačkog vina, u mirno ali vetrovito aprilsko veče, otprilike na prelasku zime u proleće.
Rečenica nije ništa posebno, ali jeste poseban ton njegovog glasa, nekako previše raznežen za ovu fazu našeg druženja… Hoću reći da raznežen ton Mizinog glasa nije ništa neobično u našim razgovorima i druženjima, ali se obično pojavljuje kasnije, otprilike početkom četvrte buteljke. – Hej, stari moj, je l’ ti to nešto kriješ od mene? – pitam ja polušaljivo. – Ko je ta „ona“? – Vidim ja, stari moj, da je tebi mozak još u pelenama, da ne kažem u adolescentskim gaćama
