U Savetu bezbednosti UN Iran i Izrael se uzajamno optuživali da su glavne 'pretnje miru'
Izrael i Iran uzajamno su se optuživali sinoć u Savetu bezbednosti (SB) Ujedinjenih nacija (UN) da su glavna pretnja miru na Bliskom istoku i pozvali SB da uvede sankcije, Izrael traži kažnjavanje Irana, a Iran Izraela.
"Maske su pale. Iran, glavni svetski sponzor terorizma pokazao je svoje pravo lice remetilaca regiona i sveta", rekao je izraelski ambasador pri UN Gilad Erdan na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti sazvanoj na njegovu inicijativu posle iranskog napada bez presedana na Izrael.
On je rekao da "sada treba skinuti rukavice", i pozvao Savet bezbednosti da "deluje".
Takođe je pozvao Savet bezbednosti da označi kao "terorističku organizaciju" Čuvare revolucije, iransku ideološku vojsku, i da uvede "sve moguće sankcije Iranu pre nego što bude prekasno".
On je posebno pomenuo mehanizam brzog ponovnog uvođenja međunarodnih sankcija članicama sporazuma o iranskom nuklearnom programu iz 2015. godine, iz koga su SAD izašle 2018. Sankcije su posle potpisivanja sporazuma ukinute Iranu u zamenu za obavezu da neće sprovoditi nuklearne aktivnosti u vojne svrhe.
Zamenik američkog ambasadora pri UN Robert Vud je rekao da članice Saveta bezbednosti imaju kolektivnu odgovornost da osiguraju da Iran poštuje rezolucije SB i prekine kršenje Povelje UN. Rekao je da će SAD narednih dana sa drugim zemljama članicama razmotriti dodatne mere koje bi mogle da se primene da Iran snosi odgovornost u Ujedinjenim nacijama.
Prema izraelskoj vojsci, Iran je u noći od subote na nedelju poslao više od 300 dronova, balističkih i krstarećih raketa na teritoriju Izraela, u napadu koji Izrael kaže da je u velikoj meri osujetio.
Iran je saopštio da je taj napad, nazvan "Pošteno obećanje" , odgovor na napad na iranski Konzulat u Damasku u Siriji 1. aprila za koji smatra Izrael odgovornim. Izrael nije ni potvrdio niti demantovao da je iza tog napada u kome je poginulo sedam članova iranskih Čuvara revolucije uključujući dvojicu visokih komandanata.
Iranski ambasador pri UN Amir Saeid Iravani je rekao da je Savet bezbednosti propustio da izvrši svoju dužnosti, vezano za napad na iranski Konzulat, i dodao da "pod tim uslovima" njegova zemlja nije imala "drugi izbor nego da primeni svoje pravo na samoodbranu. On je rekao da Teheran ne želi eskalaciju ali da će odgovoriti na "svaku pretnju ili agresiju".
"Vreme je da Savet bezbednosti preuzme svoju odgovornosti i suoči se sa istinskom pretnjom za mir i međunarodnu bezbednost", rekao je on i pozvao Savet bezbdnosti da preduzme "hitne kaznene mere" - da natera Izrael da prekine "genocid protiv stanovništva u Gazi".
Napad Irana na Izrael dogodio se više od šest meseci od početka izraelske ofanzive na Gazu pokrenuute posle napada palestinskog islamističkog Hamasa na izraelsku teritoriju 7. oktobra prošle godine.
Izrael je od iranske revolucije 1979. "zakleti neprijatelj" Irana, koji poziva na njegovo uništenje. Ali do sada Teheran se čuvao od direktnih napada na Izrael i dve zemlje su se sukobljavale preko trećih strana kao što je libanski Hezbolah.
Većina članova Saveta bezbednosti pozvalo je na "uzdržanost", kako bi se izbegla nova eskalacija u regionu.
"Ni region ni svet ne mogu sebi da priušte više rata", rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
"Bliski istok je na ivici provalije. Stanovništvo u regionu suočava se sa pravom opasnošću od opšteg razarajućeg sukoba. Sada je momenat za deeskalaciju, sada je momenat da se pokaže maksimalna uzdržanost", rekao je Gutereš.
"Najvažnije je da se izbegne svaka akcija koja bi mogla da dovede do veće vojne konfrontacije na više frontova na Bliskom istoku", dodao je generalni sekretar UN i osudio i iranski udar na Izrael i udar na iranski Konzulat u Damasku.
(Beta, 15.04.2024)
