Парламентарна скупштина Савета Европе подржала пријем Косова - 131 глас 'за' и 29 'против'

Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) подржала је данас пријем Косова у чланство Савета Европе, најстарије паневропске организације, и позвала Комитет министара да донесе такву одлуку.

Нацрт Мишљења о захтеву Косова за чланство којим се препоручује пријем Косова у Савет Европе на данашњој седници у Стразбуру подржао је 131 посланик, док је 29 гласало против.

Документ који је сачинила грчка посланица Дора Бакојани претходно је, 27. марта, усвојио Комитет ПССЕ за политичка питања и демократију.

Коначну одлуку о чланству Косова донеће Комитет министара Савета Европе средином маја, тачно две године откако је Приштина поднела званичан захтев за пуноправно чланство у у овој европској организацији.

Комитет министара, извршно тело Савета Европе, одлуку доноси двотрећинском већином министара или амбасадора који их представљају и који су присутни у тренутку гласања.

Иако се Београд противи, у ранијем споразуму из Брисела, у члану 4, наводи се да Србија неће спречавати чланство Косова у било којој међународној организацији.

• Шта је Савет Европе и зашто је важан
• О праву и политици: Шта Косову недостаје на путу до потпуне независности
• Колико је мање Србије на Косову

Ако Комитет министара Савета Европе већином гласова подржи Косово, било би то први пут да се одлука о пријему нове чланице не доноси једногласно, како је то до сада увек био случај у историји ове организације.

Било би то и први пут да у ову организацију буде примљена територијална јединица која није чланица Уједињених нација и коју нису признале све чланице Савета Европе као државу, већ је прогласила оцепљење од државе која јесте чланица Савета Европе, односно од Србије у овом случају.

Шта пише у документу?

Посланици из 46 држава чланица СЕ усвојили су документ у којем се наводи се да би чланство у Савету Европе допринело да Косово „настави да напредује у јачању људских права, демократије и владавине права&qуот;.

Косово би, према документу, требало и да се посвети постојећим изазовима, као што су јаз између нормативних стандарда и њихове ефикасне примене, потреба да се побољша заштита права мањина, и подстицање климе која погодује изградњи поверења, помирењу и инклузији.

Ово тело је као „велики искорак&qуот; поздравио недавно спровођење пресуде Уставног суда Косова из 2016. године којом је манастиру Високи Дечани признато власништво над 24 хектара земљишта.

Враћање земље манастиру Високи Дечани био је један од три услова за улазак Косова у Савет Европе.

Преостали су формирање Заједнице општина са српском већином (ЗСО) и ревизија контроверзних експропријација у општинама са српском већином на Косову, између осталог и имовине Српске православне цркве.

Та два услова су у нацрту Мишљења означена као „постприступне обавезе Косова&qуот;, које Приштина мора да испуни после пријема у Савет Европе, пренела је агенција Бета.

У документу се наводи да ће формирање ЗСО помоћи да се обезбеди заштита права косовских Срба и да ПССЕ треба да очекује од Приштине предузимање „суштинских и конкретних корака&qуот; у циљу њеног успостављања.

• Зашто је важна Заједница српских општина
• Шта је Управљачки тим за израду статута Заједнице српских општина на Косову
• Паралелне институције на Косову: „То производи нове генерације које само знају да мрзе“
• Почео попис на Косову, први пут питања и о 'ратној одштети'

Шта каже Србија?

Делегација Србије уложила је 10 амандмана на Нацрт мишљења о о чланству Приштине у Савет Европе, противећи се уопште пријему Косова у ту европску организацију.

Сви амандмани су одбијени, па ће Србија уложити приговор, рекла је шефица српске делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе Биљана Пантић Пиља.

Одбијени су и амандмани који су предложили чланови италијанске делегације и један члан делегације Мађарске, додала је.

Србија сматра да Косово није држава, већ део њене територије и да стога не може ни да буде примљено у Савет Европе.

Српска страна сматра и да нису испуњени никакви предуслови да би Косово постало члан Савета Европе, јер, пре свега, власти у Приштини нису установиле Заједницу српских општина на северу Косова, где већински живи српско становништво.

ЗСО је предвиђена Бриселским споразумом, потписаном пре више од 10 година, али и другим споразумима који су уследили уз посредовање Европске уније.

Највиши српски званичници рекли су да је ово „преседан&qуот; и да ће размислити да ли ће Србија остати чланица Савета Европе.

Крајем марта, председник Александар Вучић рекао је да ће „одговор Србије бити снажан и одговоран&qуот;.

• Борељ, Вучић и Курти после маратонског састанка у Охриду: „Договорена примена плана за Косово&qуот;
• Шта пише у Анексу споразума Србије и Косова и да ли решава сва отворена питања

Шта је Савет Европе?

Савет Европе често називају „предворјем Европске уније&qуот;, с обзиром на то да је чланство у овом телу неопходан предуслов за чланство у ЕУ.

Ово није орган Европске уније већ самостална међународна организација, коју не треба мешати са Европским саветом и Саветом ЕУ, који јесу органи ЕУ.

Србија је постала чланица Савета Европе 2003. године у оквиру бивше Државне Заједнице Србије и Црне Горе, после чијег распада 2006. је „наследила&qуот; чланство по правилу сукцесије.

Један од органа Савета Европе је и Европски суд за људска права у Стразбуру који је надређен свим судовима у свим државама чланицама.

Овај суд разматра случајеве које појединци и групе покрећу против држава - потписница Европске конвенције о људским правима.

Основан је 5. маја 1949. на иницијативу десет држава, а данас има 47 чланица које су уједно и потписнице Европске конвенције за заштиту људски права и основних слобода.

Земље оснивачи су Белгија, Данска, Француска, Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Шведска и Велика Британија.

Међу чланицама је до почетка рата у Украјини била и Русија, као и Швајцарска.

Од земаља бивше Југославије, најдужи стаж у Савету Европе има Словенија, која је чланица од 1993. године.

После ње, придружила се Хрватска 1996, затим Босна и Херцеговина 2002. године, док је последња приступила Црна Гора 2007. године.

Осим чланства у Савету Европе, државе и друге организације могу добити статус посматрача, попут Сједињених Америчких Држава, Јапана, Мексика и Канаде.

Органи Савета Европе су Комитет министара, Парламентарна скупштина, Генерални секретаријат, као и Европски суд за људска права, затим Комесар за људска права и Конгрес локалних и регионалних власти.

Један од претходних генералних секретара рад савета је описао као „нежан и благ, који не прави новинске наслове&qуот;.

Главни орган одлучивања је Комитет министара.

Чине га министри спољних послова држава чланица, који се састају најмање једном годишње, и стални дипломатски представници држава чланица у Стразбуру, који се састају сваке недеље.

Парламентарну скупштину чини 324 посланика који говоре у име 830 милиона Европљана.

---

Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.17.2024)