Ментално здравље: Шта је дигитална деменција и може ли се спречити

Нервоза, смањена пажња и учестало заборављање за Катарину Симић били су црвена лампица да треба да промени свакодневне навике.

„Дневно сам проводила и до шест сати уз телефон, у неку руку, постала сам зависна.

„Нисам могла да се усредсредим на учење, нити сам била у стању да довршим већ започете ствари, јер ми је концентрација била слаба&qуот;, говори 25-годишња Симић за ББЦ на српском.

Сличне симптоме приметила је код себе и готово двапут старија Вања Мишић.

„Ухватим себе да по неколико сати буљим у екран, листам странице, уместо да шетам или радим нешто друго.

„Што сам дуже уз екран то сам нервознија, концентрација ми је лоша, очи и глава ме боле, а проблем је што не запамтим ни пола шта сам прочитала&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

• Зашто је младима у Србији све теже да стекну пријатеље
• Чега се плаше млади у Србији
• Ако сте усамљени, нисте сами: ово осећање погађа и старе и младе

Потешкоће на које се Катарина и Вања жале главни су симптоми проблема који је 2012. немачки психолог Манфред Шпицер назвао дигиталном деменцијом.

Тиме је желео да укаже на штетне последице претеране употребе дигиталне технологије на когнитивне функције људског мозга, објашњава Светислав Митровић са Института за ментално здравље.

„Млади злоупотребљавају и проводе много времена уз дигиталне уређаје, расута им је пажња, отежано памте, лоша им је концентрација, код многих се јавља зависност, а код неких су уочене и физиолошке потешкоће у развоју.

„Радећи са младима уочавам да је њихова способност учења знатно мања у поређењу са претходним генерацијама&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

'Имала сам утисак да нешто пропуштам'

Катарина Симић је рођена 1999. у малом месту у Србији.

Прве налоге на друштвеним мрежама отворила је са 16 година, док су њени пријатељи већ увелико „живели&qуот; у виртуелном свету.

По природи повучена, помислила је да би то био добар начин да се повеже са вршњацима сличних интересовања.

Број проведених сати пред екраном се повећавао, а расла је и њена зависност од друштвених мрежа.

„Имала сам утисак да ако нисам активна нешто пропуштам.

„То ми је одузимало много времена, нисам могла да се усредсредим на учење, а спремала сам пријемни за упис на факултет&qуот;, присећа се.

• Како нам мобилни телефони мењају мозак
• Да ли је зависност од интернета све већи проблем
• Научник узбуркао страсти - деца ће бити глупља од вас ако стално буље у екране

Како функционише мозак?

Годинама се чују упозорења да прекомерна изложеност дигиталним уређајима доводи до озбиљних проблема јер се мозак све мање користи, указује доктор Митровић.

Лева хемисфера мозга одговорна је за логичко размишљање, читање, писање и анализирање, док је десна задужена за емоције, машту и креативност.

„Када леву страну страховито оптеретите информацијама, што се управо чини учесталим коришћењем савремених машина, где се на две, три секунде појављује нови садржај, појам, слика, она ради оптерећено, док се друга страна запоставља.

„Услед тога слабе и делови мозга, чија је улога да примају обрађују и прослеђују информације. Мождане ћелије престају да функционишу и њихов број се смањује&qуот;, објашњава психијатар.

Чак има и истраживања која су показала да су делови мозга код неких тинејџера недовољно развијени услед претераног коришћења дигиталних средстава, каже Митровић, .

„Некада смо памтили бројеве телефона и на тај начин тренирали наше вијуге, сада је све надохват руке, у неколико корака.

„Готово све што вам је потребно може се лако наћи на интернету, мозак се све мање користи, а ако га не употребљавамо, он се полако гаси&qуот;, објашњава.

Услед све већег повлачења у дигитални светм опада и развој социјалних вештина.

„У дружењу учествује свих пет чула, док се на друштвеним мрежама одвија другачија комуникација.

„То су углавном људи које нисте видели, а врло могуће ни чули, разговори су ограничени, простор је скучен, речник се не проширује&qуот;, додаје.

Треба разликовати активну и пасивну употребу друштвених мрежа, сматра професорка Бојана Бодрожа са Одсека за психологију на Филозофском факултету у Новом Саду.

Док код активне употребе корисници учествују у креирању садржаја, размени идеја и информација, код пасивне су пуки посматрачи, што може да створи дугорочне негативне последице.

„Ви не учествујете, већ сте изложени разним објавама које махом представљају идеализован свет.

„То код људи несвесно ствара потребу за упоређивањем и стварањем незадовољства, ако у томе не може да парира, што касније може да води и до појаве депресије, анксиозности и других психолошких проблема&qуот;, објашњава она за ББЦ на српском.

• Када детету дозволити мобилни телефон
• Како сам променила мозак за шест недеља
• Можемо ли да репрограмирамо наш мозак

Клопка друштвених мрежа

Вања Мишић је одрастала без паметних уређаја, али је попут многих упала у „њихову замку&qуот;.

„Мислим да сам и ментално и физички боље функционисала када их нисам имала.

„Одрастање ми делује као нека друга димензија, јер је све било другачије, више смо се дружили, разговарали&qуот;, присећа се ова 43-годишњакиња.

И док она памти дане без дигиталних апарата, њена ћерка Мила је рођена у доба када су они неизоставни део свакодневног живота.

Вања се зато труди да дете што мање времена проводи уз паметни телефон, свесна да не може у потпуности да јој га забрани.

„Када је дуже пред екраном, много трепће, а када јој одузмем телефон, постаје нервозна, свађа се&qуот;, брине она.

Мила је била трећи разред када су Вања и њен партнер одлучили да јој закључају телефон на два до три месеца, зато што није хтела да учи.

„Мозак јој је много боље радио, била је усредсређенија на градиво&qуот;, закључује Вања.

Истраживање Деца Европе на интернету из 2019. године показује да деца у Србији много раније имају приступ дигиталним уређајима у поређењу са вршњацима из европских земаља.

Предњаче и у броју сати пред екраном.

Свако седмо дете у Србији проведе на интернету у просеку три до четири сата дневно, док је тај број у Швајцарској, Данској, Естонији и Француској три пута мањи.

„Дете до треће године не би смело да види ниједан екран, али, пракса показује да то није могуће, јер они сада већ са годину дана гледају цртане филмове на паметним телефонима, што није добро.

„Тинејџери и млади би уз дигиталне уређаје требало да проведу сат и по до два сата дневно, али је у пракси све другачије&qуот;, каже доктор Митровић.

Погледајте видео: Зависност од друштвених мрежа и изгубљено детињство

'Дигитални цунами' који не престаје да расте

Забранити коришћење ових апарата није могуће, јер су постали свакодневица и нема човека који би га се одрекао, тврди доктор.

„Мобилни телефон је сада средство и за комуникацију и за информисање и за забаву.

„Ако покушате детету да га одузмете, можете изазвати бурну реакцију, бунт и љутњу, што није добро&qуот;, указује.

Родитељи би зато требало више да разговарају са децом, подстичу на креативне радње и размишљање, одвраћајући им тако пажњу са дигиталних справа.

„Решење је у читању али са папира, у учењу страног језика, бављењу спортом који итекако има утицаја на развој мозга&qуот;, каже Митровић.

Дигитална технологија „неће нестати, корисна је и потребна, али би родитељи требало више да се укључе и са децом заједно разговарају о садржају који се прати&qуот;, каже Бојана Бодрожа.

„Постављањем питања и заједничким анализирањем деца се подстичу на размишљање, укључује им се мозак, јер није упитно само проведено време, већ и квалитет садржаја којим су изложена&qуот;, додаје.

Колико смо свесни овог проблема?

Недовољно, сматра Митровић.

„То је дигитални цунами, који се само шири и тек ће се манифестовати.

„Ако не користите довољно мозак, способност памћења на дуже стазе је угрожена, когнитивне вештине нам се не развијају, а ми тога нисмо свесни&qуот;, закључује песимистично.

Професорка Бодрожа указује да „многи не мисле да изложеност дигиталној технологији ствара штетне последице како тврди немачки психолог Шпицер&qуот;.

„Тврде да је реч о прилагођавању нашег мозга на ново окружење и околности и да је то изузетно позитивно&qуот;, каже она.

Иако се дигитална деменција не развија код сваког, о овом проблему и његовим последицама треба говорити, упозорава Бодрожа.

Катарина Симић недавно је на неко време заменила паметни телефон старијим моделом, тек да може да се јави или пошаље поруку.

„Много боље сам се осетила, више сам памтила, брже сам учила, пажња ми је била боља&qуот;, описује уочене промене.

Данас поново има паметни телефон, али се труди да што мање времена проводи претражујући друштвене мреже.

Неке апликације је већ обрисала.

Лако, признаје, није.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.23.2024)